„Putinov kuvar“ koji je Rusiju doveo na ivicu građanskog rata: Ko je bio Jevgenij Prigožin?

I iako je postao poznat kao osnivač Vagnera, od početka ruske invazije na Ukrajinu najpoznatije privatne vojske u svetu, Prigožin je planetarnu prepoznatljivost stekao u junu mesecu ove godine kada su o njemu pisali gotovo svi svetski mediji.

Tada je vođa Vagnera, nakon višemesečnih verbalnih sukoba sa ruskim vojnim rukovodstvom povukao svoje trupe iz Ukrajine i zauzeo ruski grad Rostov na Donu. Ubrzo je Prigožin svoje ljude poslao u marš ka Moskvi, a građanski rat se činio neizvesnim. Međutim, kada su borci Vagnera bili na svega par stotina kilometara od glavnog grada Rusije došlo je do preokreta.

Vladimir Putin, koji je pre toga u nekarakteristično emotivnom tonu pred kamerama govorio o veleizdaji Prigožina, dozvolio mu je da napusti zemlju, bez posledica. Dogovoru između Putina i Prigožina, posredovao je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

Prigožin i deo njegovih ljudi prešao je u Belorusiju, a poslednji snimci pokazivali su da je Prigožin u Africi.

Uspon Jevgenija Prigožina bio je blisko vezan za predsednika Rusije, zbog čega je i nosio nadimak „Putinov kuvar“. Naime, nakon što je u mladosti izašao iz zatvora, Prigožin se okrenuo ugostiteljstvu. Ubrzo je otvorio luksuzni restoran u Sankt Peterburgu, gde je Putin dolazio, dok je radio u kabinetu gradonačelnika.

Paralelno sa rastom Putinove političke moći, rasla je i Prigožinova ekonomska moć. Počeo je da se bavi keteringom, a obogatio se dobijajući ugovore sa ruskim državnim organima, u prvom redu sa vojskom.

Osnivanje grupe Vagner, iako ne postoje precizni podaci, vezuju se za secesiju Krima, i početak oružanog sukoba između Rusije i Ukrajine. Izveštaji različitih agencija smeštali su Prigožinove trupe u Siriju i u raznim afričkim zemljama. Ipak, po početku invazije, Vagner se vratio kući.

Njihove aktivnosti su postale vrlo vidljive, u prvom redu zahvaljujući Prigožinu koji je imao smisao za marketing. Objavljivao je brojne snimke na internetu, podižući profil sebi i svojoj grupi, koju je brendirao kao elitnu jedinicu obučenih boraca. Veliki broj članova regrutovao je direktno iz zatvora, obećavajući im slobodu u zamenu za službu.

Paralelno sa veličanjem uspeha svoje privatne vojske Prigožin je javno kritikovao i rusko vojno rukovodstvo. Kritike su postajale sve češće i oštrije, da bi se došlo do otvorenog sukoba između Prigožina i ministra odbrane Sergeja Šojgua. I iako je delovalo da Putin podstiče ovakve unutrašnje sukobe, kako se približavao jun ove godine, delovalo je da je stao na stranu vojske. Naime, odlučeno je da će svi borci Vagnera morati da potpišu ugovor sa vojskom i da se stave njoj pod komandu.

Prigožin se oštro protivio, a situacija je eskalirala na proleće nakon što su Vagnerovci, ili „muzikanti“ nakon teških borbi osvojili grad Bahmut. Naime, Prigožin je u jednom od karakterističnih snimaka tvrdio da su njegovu bazu granatirale ruske snage, zbog čega je i okrenuo vojsku ka Rusiji.