EPA-EFE/GAVRIIL GRIGOROV/SPUTNIK/KREMLIN POOL MANDATORY CREDITPutinovo ratnohuškačko otimanje zemlje nateralo je lidere Evropske unije da prave svoje sopstvene planove za proširenje.
Trenutno se preduzimaju koraci za dovođenje još čak osam novih članica u blok od 27 zemalja.
Ali, ovaj istorijska težnja ka proširenju ima svoje sopstvene opasnosti po EU, piše Politiko.
Pridruživanje novih zemalja – potencijalno uključujući poljoprivrednog giganta Ukrajinu – otvorilo bi Pandorinu kutiju izazova.
Bile bi potrebne sveobuhvatne unutrašnje reforme, a to bi verovatno izazvalo godine toksičnih unutrašnjih sukoba između sadašnjih članica EU.
Uprkos bolnoj kompleksnosti bilo kakvog procesa proširenja, agresija Rusije je ubedila neke evropske vlade da ne mogu sebi da priušte da čekaju.
„Sada je trenutak da budemo hrabri i da promenimo svoj pristup proširenju – da uvedemo šest zapadnobalkanskih zemalja, kao i Ukrajinu i Moldaviju, u našu porodicu“, rekao je austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg za Politiko.
„Proširenje nije birokratski poduhvat… Radi se o širenju i očuvanju određenog modela života slobodnih, otvorenih zapadnih demokratija“, istakao je on.
Očekuje se da će proširenje biti jedna od tema godišnjeg govora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o stanju EU 13. septembra.
Ministri evropskih poslova iz 27 glavnih gradova bloka bi takođe trebalo da se pozabave ovim pitanjem na sastanku krajem oktobra, prema rečima dvojice viših diplomata EU kojima je odobrena anonimnost da pričaju o poverljivim stvarima.
Što je od ključnog značaja, Nemačka i Francuska su po svoj prilici za.
Zahtev nemačkog kancelara Olafa Šolca ranije ove godine za „proširenu“ Evropu, kao i optimistični signali iz Pariza, gde je ministar za Evropu Lorens Bun rekao za Politiko da bi EU trebalo da pošalje „doslednu poruku“ zemljama kandidatima o pridruživanju uniji, kao i da im pomogne da se odbrane od ruskih kampanja uticaja.
Sedmogodišnji rok
Jedno od pitanja je tajming. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel je zatražio da nove članice budu primljene u blok do 2030.
Francuski predsednik Emanuel Makron podržava ideju proširenja u fazama, pri čemu bi zemlje najpre dobile pristup jedinstvenom tržištu pre nego što postanu punopravne članice EU.
Ove obnovljene težnje ka većoj Evropi označavaju prvo takvo nastojanje ka proširenju od kada je blok primio Hrvatsku u svoje redove 2013.
Ali, ako žele da ostvare svoje ambicije, lideri EU će morati da se izbore sa rastućim akutnim problemima.
Verovatno će doći do oštre debate između evropskih glavnih gradova dok zvaničnici budu odmeravali podobnost zemalja kandidata – tako, na primer, vlada velika zabrinutost zbog zbog korupcije u Ukrajini.
Zatim, tu su košmarni izgledi reformisanja unutrašnjeg procesa donošenja odluka u EU tako da on bude pogodan za mnogo veći blok.
Korupcija
„Želimo da damo pozitivan signal Ukrajini ali stvari poput predloga da se ukrajinskim obaveštajnim službama da više moći zbog korupcije mogle bi da pošalju pogrešnu poruku“, rekao je jedan zapadnoevropski diplomata, ističući da je, istovremeno, Ukrajina „veoma korumpirana zemlja“.
Poljoprivredna politika je najočiglednija tačka spoticanja u bilo kakvim budućim pregovorima o pristupu između Brisela i Kijeva.
Ukrajinsko jeftino izvozno žito bi moglo da preplavi EU i uguši poljoprivrednike u bloku koji dobijaju velike subvencije.
Poljska i još nekoliko zemalja su već zatvorile svoja vrata za ukrajinske izvozne žitarice, navodeći da je cilj tog poteza da zaštite svoje poljoprivrednike.
Unutrašnje reforme koje bi proširenje pokrenulo uključuju: ažuriranje zajedničke poljoprivredne politike EU, redizajniranje dugoročnog budžeta bloka, kao i izmene procesa donošenja odluka tako da on bude više okrenut upotrebi takozvane „kvalifikovane većine“ prilikom glasanja u oblastima poput spoljne politike, gde se često zahteva jednoglasnost zemalja članica.
„Vidimo da sadašnji okvir, bilo da su u pitanju budžetske ili političke ili procedure donošenja odluka, nije pogodan za Evropu sa više od 30 zemalja članica. Ponekad je veoma, veoma teško, kao što znate, već i sa 27“, rekao je portugalski ministar za Evropu Tijago Antunes.
Kao i obično, politika nije nikada daleko.
Veliko proširenje u EU bi pomerilo centar gravitacije bloka ka istoku, što bi potencijalno ublažilo tradicionalno odučujući uticaj Francuske i Nemačke u ključnim odlukama.
Grupa političara u EU već radi na nacrtu za dalekosežne planove za izmene sporazuma za koje tvrde da će, navodi Politiko, biti neophodne za proširenje.
Referendum?
Ali menjanje fundamentalnih sporazuma EU je naporan proces koji zahteva referendume u nekoliko zemalja.
Apetit za takvu vrstu stvari je ograničen među diplomatama EU, od kojih neki tvrde da reforme mogu da budu implementirane pod postojećim Lisabonskim sporazumom.
„U Savetu nema većine za promenu ugovora“, rekao je jedan diplomata EU.
„Pravna služba Saveta nas već mesecima savetuje da je Lisabonski sporazum otporan na proširenje“, dodao je.
Debata o proširenju će se pojačati u narednim mesecima, što podrazumeva i treći sastanak Evropske političke zajednice zemalja izvan bloka, koji bi trebalo da bude održan 5. oktobra u Španiji.
Šarl Mišel planira da se sastaje sa liderima EU u malim grupama pre ovog samita kako bi saznao njihove stavove o proširenju.
Uprkos intenzivnom fokusu na Ukrajinu, manje zemlje kandidati takođe čekaju na prijem u blok.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani, čija se zemlja zvanično prijavila za pridruživanje EU prošle godine, oprezno je pozdravila obnovljeni fokus na proširenje.
„Verujemo da je svima u interesu da se sve zemlje Zapadnog Balkana pridruže“, rekla je ona, ali i dodala da zemlje nisu spremne da čekaju zauvek da EU odluči.
„Teško je ne postati nestrpljiv, naročito kad radite sve što se od vas traži a onda se ništa ne desi“, rekla je Osmani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
