„Putinov rat ide ka zastrašujućoj eskalaciji“: Robert Klark iz Civitasa za britanski Telegraf

Putinov rat u Ukrajini vodi u opasne vode, a potencijal za eskalaciju sa Zapadom sada je veći nego u bilo kom trenutku od početne invazije, piše Robert Klark, direktor Jedinice za odbranu i bezbednost u Civitasu, za britanski Telegraf. Pre toga je služio u britanskoj vojsci.

Dok je NATO ostao posvećen izbegavanju direktne konfrontacije sa ruskim snagama, njegova podrška Ukrajini je ono što je Kijevu omogućilo da izdrži.

Kako Putin postaje sve očajniji, raste i potencijal za eskalacijske pretnje i akcije u pokušaju da se Zapad natera da odstupi.

Svako pogrešno izračunavanje u takvom okruženju može dovesti do katastrofalnih posledica.

Svi elementi za slučajnu eskalaciju su tu.

Prvo, Rusija se suočava sa strašnim gubicima na terenu.

Ukrajinske oružane snage melju ruske trupe i Vagnerove osuđenike u Bahmutu i okolini.

Naoružani zapadnim oružjem i obukom, oni svakodnevno unose brojke o žrtvama koje bi naterale druge vojne vođe da se bace.

Drugo, Zapad je sve hrabriji u svojim akcijama podrške Ukrajini.

Poljski predsednik Andžej Duda najavio je u sredu da će Varšava poslati četiri MiG-a 29 iz sovjetske ere u Ukrajinu – prvu zapadnu naciju koja je poslala borbene avione u Kijev od početka rata.

Pošto budu zamenjeni tokom ove godine, možda ćemo videti kako svih 28 poljskih MiG-ova odlazi u Ukrajinu.

Slovačka je takođe angažovala avione.

Ove akcije su prošle godine odbijene zbog straha od eskalacije.

Saveznici Ukrajine iz NATO-a ograničili su svoje akcije na obezbeđivanje rezervnih delova za kijevsku flotu sovjetskih aviona, jer se snabdevanje stvarnih aviona može posmatrati kao direktno učešće Kremlja.

Sada je ova linija pređena, a Finska i Holandija bi mogle da slede njihov primer.

Sa većom spremnošću Zapada da naoruža Ukrajinu i pređe ruske crvene linije, sa pobedama tankim na terenu, Moskva bi se mogla naći u ćošku.

A pošto bi se opstanak njegovog režima naša na kocki, Vladimiru Putinu ništa ne bi bilo van “stola”.

Već smo videli opasan novi razvoj događaja u sukobu između ruskog aviona i američkog drona za nadzor.

Uprkos tome što je delovala u međunarodnom vazdušnom prostoru, Moskva je smatrala da ima pravo da interveniše.

Ove platforme za prikupljanje obaveštajnih podataka pružile su značajnu prednost na bojnom polju ukrajinskim ratnim naporima, i nije sasvim iznenađujuće što Kremlj sada šalje pucnje upozorenja.

Osećajući da je ovaj incident možda bio jednokratan i oportunistički napad, Vašington je izbegao bilo kakvu dalju eskalaciju osim diplomatskog obrušavanja moskovskog ambasadora.

Ali, u nedostatku bilo kakvog težeg odgovora, Moskva bi sada mogla da vidi napade na bespilotna vozila NATO-a kao poštenu igru: bez gubitka života, pravno dvosmisleno i sa značajnom prednosti na bojnom polju.

Svaki dalji incident u spornom vazdušnom prostoru mogao bi da ima stvarni potencijal za izvlačenje daleko oštrijih vojnih odgovora, a sa njima i dobro poznate rizike od pogrešne procene, pogrešne komunikacije i potencijalno katastrofalne eskalacije.

Ovo je posebno tačno s obzirom na najavu posete kineskog predsednika Si Đinpinga Putinu u Moskvi, koja će se održati sledeće nedelje.

Dok je Peking pokušao da se predstavi kao neutralni pregovarač, otkriće da kineski državni odbrambeni ugovarači šalju vojnu opremu u Rusiju uništilo je ovaj pokušaj obmane.

Daleko od mirotvorca, Peking pokušava da postane vladar.

Sada kada su rukavice zaista skinute, ko zna kuda bi kineska vojna podrška Rusiji na kraju mogla da odvede?

Ohrabrena većom podrškom, Rusija bi mogla početi da se afirmiše protiv Zapada, baš kao što Kina radi u vezi sa Tajvanom.

Ovaj obrazac eskalacije ima stvarni potencijal da privuče dalje napore Britanije i NATO-a do tačke u kojoj sukob preko ukrajinskih granica više ne ostaje nezamisliv.

Moramo učiniti sve što je u našoj kolektivnoj moći da pomognemo Ukrajini da pobedi, i to što je pre moguće.