Genadij Sisojev: Putinov rat stavio Vučića i Dodika na muke

Što se tiče Crne Gore, dodaje, ona se makar u ustima svog predsednika Mila Đukanovića opredelila. “On je odmah jutros osudio vojnu operaciju i upad ruskih trupa i u potpunosti podržao Ukrajinu”. Ključna reakcija koja se sada očekuje jeste reakcija Srbije i Bosne. Posebno Srbije, ističe Sisojev.

“Mislim da će predsednik Srbije sada biti na velikim mukama, on mora da se opredeli jer više ne može da koristi nekakave okrugle rečenice jer one neće zadovoljiti ni Zapad ni Rusiju. Ako ne osudi poteze Rusije onda rizikuje da pokvari skroz odnose sa Evropskom unijom, ako na neki način delimično osudi čak i da ne podrži poteze Rusije on će imati probleme sa Ruskom Federacijom, koja smatra Srbiju i predsednika Vučića kao svog strateškog partnera”. U regionu će, naglašava, najviše na mukama biti Srbija. Zato što sada mora da se opredeli.

Demokratski front u Crnoj Gori je krenuo u blokade saobraćajnica. Šta se može očekivati?

Crna Gora je prošla fazu opredeljivanja između Istoka i Zapada 2015/2016. kad se učlanjivala u NATO. Ipak, politička snaga u CG kao što je Demokratski front, koji se smatra prosrpskom i proruskom strukturom, moraće da se opredeli.

Njihova odluka da započnu jednočasovne blokade u desetak gradova i magistrala u Crnoj Gori faktički se podudarila sa početkom operacije Rusije. Od njih takođe Rusi očekuju da podrže njihovu vojnu operaciju u Ukrajini.

Ako oni podrže tu operaciju onda će EU i SAD samo dobiti još jednu jaku čvrstu potvrdu onome što je govorio američki izaslanik Gabrijel Eskobar – da oni nisu partneri za Zapad. Ako budu ćutali i ne podrže makar delimično rusku operaciju onda će definitivno pokvartiti svoje odnose sa Rusijom.

Šta je sa Bosnom I Hercegovinom?

BiH kao i Srbija će takođe biti na mukama. Ne zbog izjašnjavanja koje je tamo manje više jasno nego što će to još više produbiti jaz između političkih snaga u BiH. Deo Predsedništva BiH osuđuje rusku invaziju i staće čvrsto uz taj stav. Pitanje je kakvu će poziciju zauzeti Dodik. On će biti na istim mukama kao i Vučić, možda na manjim pošto njegova uloga nije toliko velika i rizik po njega je mnogo manji nego po Vučića. On je ionako na crnoj listi EU i SAD i njegov rizik je mnogo manji.

Najavljeno je da NATO šalje dodatne trupe u BiH.

Što se tiče eventualnog pojačanja prisustva snaga NATO u BiH to ne može nekako bitnije da utiče na situaciju tamo, to je otprilike slično kao što NATO šalje par stotina ili hiljada vojnika  recimo u zemlje Baltika, Poljsku. Dakle, to je otprilike više simboličan gest nego gest koji može realno da promeni neku vojno-političku situaciju u tim zemljama.

Putinov bezbednjak Nikolaj Patrušev u ponedeljak bi trebalo da stigne u Beograd. Šta možemo očekivati?

Ako se realizuje ta poseta, a mislim da hoće, ta poseta sada Vučiću itekako neodgovara jer on će mu očigledno postaviti direktno pitanje: da li podržavate nas, našu strategiju ili ne. I onda će mu to još više, ono što smo govorili na početku, pojačati muke na kojima se našao Aleksandar Vučić.

Ako ne podrži Rusiju izgubiće sve benefite i povoljan gas i sve drugo što je imao u odnosu sa Rusima i faktički će Vučić izgubiti što se kaže rusku stolicu na kojoj itekako komotno sedi. Ako na neki način podrži Ruse onda definitivno gubi evropsku stolicu. Sve u svemu, kao rezultat ove krize, i to jako brzo promeniće situaciju za njega – neće moći da sedi na dve stolice moraće da izabere jednu.

Lavrov je neki dan izjavio: Pravo na suverenitet treba poštovati samo u odnosu na države koje predstavljaju čitav narod koji živi na njihovoj teritoriji. Kako to tumačiti?

Ja sam to čitao on je rekao suverenitet treba da bude poštovan samo za zemlje koje predstavljaju interese celog svog naroda. Na neki način elaboriranje teze koju je izneo Putin u svom govoru u ponedeljak, kada je priznao dve republike Donjeck i Luganjsk. On je tada faktički rekao da Ukrajina prvo stvorena odlukom Lenjina a zadnjih sedam godina posle 2014. je polukolonija, protektorat SAD.

A Lavrov elaboriora tu tezu. Taj stav šefa ruske diplomatije je u najmanju ruku sporan i realno je mač sa dve oštrice. Jer to može da ima opasne refleksije na bilo koji region.

Kada je u pitanju Balkan, ako se držimo tog stava – suverenitet mora da bude priznat samo državi koja izražava interese celog stanovništva – pa Bosna ne spada u to, makar deo Bosne osporava i centralne organizacije vlasti, osporava tu državu. Znači šta, po toj logici Bosna nema svoj suverenitet.

Idemo dalje. Po toj logici šefa ruske diplomatije – pogledajte Kosovo je prema Ustavu Srbije sastavni deo Srbije. Ali, Kosovo sigurno, osporava bilo koju vlast i ingerencije od strane Beograda. Znači, onda , ako uzmemo te dve tačke suverenitet Srbiji ne treba priznavati?!

I idemo dalje, bilo gde i u samoj Rusiji, u Kini mislim i Tajvan i Hongkong bez obzira što su sad zvanično deo teritotrije Kine ne priznaju u punoj meri taj suverenitet. Znači šta, i Kina nema taj suverenitet? Zato sam rekao da je to u najmanju ruku sporan stav Lavrova a realno može biti i opasan.

Putin je pozvao međunarodnu zajednicu da prizna Krim. Da li u tom slučaju Putin treba da prizna Kosovo?

Kada je u pitanju ta teza i poređenje Krima i Kosova ono na čemu insistira Rusija itekako neodgovara Srbiji. Kada je Putin pozvao međunarodnu zajednicu da prizna da Krim pripada Rusiji on je rekao da na referendumu više od 90 odsto glasalo za to.

Pa i na Kosovu je bilo mislim dva ili tri referenduma u proteklih 15.ak godina i uvek je bilo isto 90 odsto. Onda znači insistiranje od strane Rusije na toj tezi apsolutno podriva poziciju Beograda ili u kontradiktornosti je sa pozicijom Beograda.

Hoće li sankcije obuzdati režim u Moskvi?

Suština je da će dodatne sankcije koje su najavili kao sankcije bez presedana sigurno biti višestruko žešće nego što su bile 2014./2015. i početka krize u Ukrajini. Ne mislim, takođe, da će biti klasično zauzimanje Kijeva kao što smo videli 2008. kada su ruske trupe bile 25 metara od Tbilisija ali su odustale recimo od zauzimanja glavnog grada Gruzije.

Oni su još tada priznali Abhaziju i Južnu Osetiju i dobili su tamo ruske vojne baze.

Znači, kada bude neki od strateških ciljeva postignut, a ima dosta zahteva osim demilitarizacije što je izneo Putin i odustajanja Ukrajine od članstva u NATO, Rusija će očitio vršiti pritisak dok ne bude osetila da je Kijev spreman da realizuje te zahteve.

Da li su pretenzije Ukrajine ka članstvu u NATO istinski razlog za Putinovu invaziju?

Razloga ima uvek viših ali ovo je ključni razlog – Rusija hoće po svaku cenu da spreči budući ulazak Ukrajine u NATO. I to je u centru sve strategije Rusije u zadnjih nekoliko meseci. Tako da prvo je pokušala da preko Minskih sporazuma Donbas dobije status Republike Srpske da pojednostavimo.

Kad nije uspela u tome onda je ona priznala dve republike – Donjeck i Luganjsk. I evo sledeći korak čemu svedočimo to je faktički vojno instaliranje Rusije makar na istok Ukrajine.

Da li je ovo početak političkog kraja Putina?

Sve su to spekulacije zato što realne opozicije u Rusiji nema. Deo opozicije faktički ili sarađuje sa vlastima ili je opozicija faktički ugašena. I drugi faktor koji govori da to nije realno jeste taj što je većina medija pod kontrolom vlasti. Tako da se neke tenzije ne mogu očekivati realno.