Foto: EPA-EFE/MIKHAIL KLIMENTYEV / SPUTNIK / KREMLIN POOL MANDATORY CREDITDanas, nakon mesec dana ruske invazije na Ukrajinu, malo je tračaka nade. Ali, glavni zaključak glasi: Ukrajina može da zaustavi Putina, ali joj je potrebna veća i brža pomoć Zapada, smatra novinar DW Roman Gončarenko.
Četiri nedelje kao večnost. Invazija Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. je najmračniji dan 21. veka za Evropu. U kiši ruskih bombi otada ginu ljudi, prijateljstva i iluzije. Mrtav je i stari mirovni poredak na kontinentu, a tek treba da se odluči kako će izgledati novi.
Prva privremena procena je gorka. Zahvaljujući obimnim informacijama američkih obaveštajnih službi, ovaj rat nije bio iznenađenje. Međutim, većina zapadnih stručnjaka, kao i ukrajinsko rukovodstvo, očekivali su samo ograničeni napad u istočnoj Ukrajini, a ne i napad u nacističko-nemačkom stilu iz 1939. godine na Poljsku.
Zato je rat Rusije potcenjen
Iz današnje perspektive, jedno je jasno: Kijev je trebalo mnogo ranije da naredi opštu mobilizaciju i evakuaciju ljudi. Do te pogrešne procene došlo je verovatno i zbog činjenice da je prethodni rat, koji je počeo aneksijom Krima 2014. godine, ostao regionalno ograničen. Većina ljudi u Ukrajini nije imala pojma kako je to biti brutalno bombardovan. Potcenili su opasnost.
No, teško ih je kriviti za tu grešku. Niko od nas nije želeo da veruje da su ruski predsednik Vladimir Putin i njegova vojska sposobni za takvo varvarstvo. Ideja da bi većina Rusa pozdravila taj rat takođe za mnoge je bila nezamisliva. To tužno saznanje čovek ne želi da prihvati čak ni posle četiri nedelje.
U mnogim ukrajinskim i zapadnim analizama tvrdi se da je Putinov blickrig propao. Moskva u međuvremenu kaže da sve ide po planu. I jedno i drugo je tačno, ali ratovi uglavnom nikada ne idu onako kako su generali planirali. Naravno, Kremlj je očekivao bržu pobedu i manje sopstvenih gubitaka, ali teško je poverovati da je Putin zapravo očekivao kapitulaciju u roku od nekoliko dana. Ukrajina je jednostavno prevelika za to.
Putinov ratni plan je verovatno da polako uništi susednu zemlju, pod pretpostavkom da Rusija ima više vojnika, više oružja i više novca.
Trenutno ima malo tračaka nade, ali ih ipak ima. A najvažniji zaključak glasi: Ukrajina može da zadrži, pa čak i da zaustavi nadmoćnu rusku vojsku. Za to postoje dva razloga: pre svega, to je ukrajinski borbeni duh. To važi i za civile, koji čak i u već okupiranim oblastima kao što je grad Herson na jugu Ukrajine, stoje na putu ruskim tenkovima sa ukrajinskim zastavama. Drugi razlog ima mnogo imena: na primer Javelin, NLAV ili Stinger. To je dakle protivtenkovsko oružje i sistemi za protivvazdušnu odbranu koje su SAD, Velika Britanija, ali i druge zemlje NATO požurile da isporuče u nedeljama pre napada na Ukrajinu. Bez tog odbrambenog oružja, Rusija bi do sada zauzela mnogo veća područja Ukrajine.
Embargo na naftu i gas – odmah
U tome leži odgovor na pitanje da li Putinov rat ipak može da propadne. Može da propadne zbog borbenosti Ukrajinaca, kojima je, međutim, potrebna znatno veća i pre svega brža podrška. To konkretno znači: još oštrije ekonomske sankcije, potpuno, a ne samo polovično gašenje SVIFT-a i momentalni embargo na rusku naftu i gas. Da, bolno je, ali je ipak neophodno s obzirom na masakr u Ukrajini. I podrška takođe znači: više isporuka oružja! NATO iz razumljivih razloga ne želi da obara ruske avione i rakete sa ukrajinskog neba kako bi izbegao direktnu konfrontaciju, ali borbeni avioni za oružane snage Ukrajine mogu i moraju da se isporuče, kao i najsavremeniji sistemi za protivvazdušnu odbranu.
To nije laka odluka. Rusija preti Zapadu odmazdom i upotrebom nuklearnog oružja. To nije blef, opasnost je stvarna. Ipak, Zapad mora da krene tim putem, pažljivo, korak po korak. Vara se onaj ko misli da bi se Putin zadovoljio uništavanjem Ukrajine i zaustavljanjem na zapadnoj ukrajinskoj granici. Zapad mora konačno da prepozna obim ovog rata i da se u skladu s tim i ponaša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
