Putinov saveznik priznao: U Kremlju se plaše Jevgenija Prigožina, osnivača Vagnera

Kako se rat Rusije i Ukrajine približava svojoj prvoj godišnjici Rusija se bori da postigne značajne ciljeve protiv Ukrajine, uprkos ogromnoj veličini njene vojske.

Izazovi u održavanju motivisanih, dobro obučenih snaga otvorili su Ukrajini vrata za pokretanje kontraofanzive jesenas, što joj je omogućilo da ponovo zauzme hiljade kvadratnih kilometara ranije okupirane teritorije, dok je Putinu naneo velike gubitke.

Suočena sa rastućim gubicima, Moskva se poslednjih meseci obratila Vagner grupi, paravojnoj jedinici, u nadi da će preokrenuti tok rata u svoju korist. Grupa, koja je godinama bila prisutna u drugim delovima sveta, uključujući Afriku, u velikoj meri svoje redove popunjava zatvorenicima i poznata je po svojoj brutalnosti i nepoštovanju međunarodnog prava.

Zvanična Rusija je više puta negirala veze sa grupom, ali je javno reklamirala napore grupe u ukrajinskom gradu Soledaru kao jednu od njenih najznačajnijih pobeda poslednjih meseci.

Sjedinjene Države su osporile tvrdnje da je Rusija preuzela kontrolu nad ključnim gradom, ostavljajući pitanja o efikasnosti grupe u Ukrajini. U međuvremenu, Prigožinova grupa je navodno izazvala podele u Moskvi zbog političke reakcije na rat.

Sergej Markov, ruski politički analitičar koji podržava Putina i često se pojavljuje na ruskoj državnoj televiziji – koja u velikoj meri služi kao Putinova propagandna mašina — rekao je za Njujork tajms u intervjuu objavljenom u subotu, prenosi Njuzvik, da se neki lideri Kremlja plaše „nepredvidivog“ Prigožina.

Kremlj je poslao direktivu stručnjacima ruske državne televizije da „ne promovišu preterano Prigožina i Vagner“, rekao je Markov za Njujork tajms. On nije rekao ko je tačno podneo zahtev, samo je pojasnio da je to došlo od „rukovodstva”.

„To je bio zahtev rukovodstva, a ne samo mene“, rekao je Markov u telefonskom intervjuu za Njujork tajms, odbivši da precizira ko je tačno uputio zahtev. „Oni očigledno ne žele da ga dovedu u političku sferu jer je tako nepredvidiv – pomalo ga se plaše“.

„Oni očigledno ne žele da ga dovedu u političku sferu jer je tako nepredvidiv — pomalo ga se plaše“, dodao je on.

Izjave Markova su najnoviji pokazatelj rastuće tenzije između Putina i Prigožina. Uprkos tvrdnjama o pobedi u Soledaru, Vagner grupa se bori da zauzme ratni grad Bahmut, a Kremlj je signalizirao da ne veruje da mu je potrebna grupa plaćenika da bi uspešno pobedio u ratu.

Navodni uspeh Vagner grupe u Soledaru takođe je podstakao Prigožinove političke ambicije. Stručnjaci su ranije rekli za Newsweek da izgleda da on teži moćnoj, javnoj poziciji, a ne svom trenutnom položaju finansijera Vagner grupe.

Neki analitičari takođe veruju da bi Prigožin mogao da se okrene protiv Putina, posebno u slučaju novih ruskih vojnih neuspeha u Ukrajini. S obzirom na njegov pristup privatnoj vojsci, kao i na njegov lični, beskompromisni imidž, Prigožin je u jedinstvenoj poziciji da stvara probleme Kremlju.

„Sve dok je Putin relativno jak i sposoban da održi ravnotežu između grupa uticaja, Prigožin je bezbedan za njega“, napisala je nedavno Tatjana Stanovaja, viša saradnica Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir. Ali, nastavila je, „rat rađa čudovišta, čija bezobzirnost i očaj mogu postati izazov za državu ako pokaže i najmanju slabost“, prenosi Njujork tajms.

Institut za proučavanje rata (ISV), istraživački centar sa sedištem u SAD, saopštio je prošlog meseca da Prigožin gubi svoj uticaj u Moskvi pošto lideri Kremlja zamenjuju Vagnerove borce profesionalnim vojnicima.

On je ranije bio naglašen kao možda najveća pretnja Putinovoj moći.