Putinov „sveti rat“ teroriše sve neistomišljenike bez izuzetka: Kako je 12-godišnja Maša završila na ispitivanju ruske tajne službe FSB

Nastavnica je otrčala do direktora, direktor je pozvao policiju, a policija je obavestila rusku tajnu službu FSB, koja je ispitivala Mašu.

Njen otac, samohrani roditelj, je uhapšen, prebijen, kažnjen novčanom kaznom i stavljen u kućni pritvor.

Brigu o devojčici preuzela je država.

Mašin zločin bio je „diskreditovanje vojske“ – prekršaj koji je nakon početka invazije na Ukrajinu uveden u zakon kako bi se kriminalizovalo širenje istine, piše Gardijan.

Ovaj prekršaj nosi maksimalnu kaznu od pet godina zatvora.

Mašin crtež prikazivao je ženu i dete kako se drže za ruke i stoje pored ukrajinske zastave, dok ka njima lete projektili iz pravca ruske zastave, na kojoj je napisano „ne ratu“.

Ove reči – na ruskom „net voine“ – su već same po sebi dovoljne da pokrenu krivično gonjenje.

I ne samo reči.

Čovek može da bude uhapšen zbog toga što drži natpis koji jedva da nagoveštava ovaj slogan uz pomoć zvezdica – *** *****.

Kada se zahtev represivne države za ideološkom uniformnošću susretne sa ljudskom sposobnošću slobodnog mišljenja, rezultat je teror, ali isto tako i apsurd.

Dok se jaz između zvaničnih verzija istine i realnosti proširuje, centralna vlast insistira na sve grotesknijim nivoima pokoravanja.

Pasivna poslušnost više nije dovoljna.

Građani moraju sebe da ponižavaju iskazivanjem lojalnosti.

Mašina nastavnica likovnog nije od učenika zatražila da nacrtaju bilo kakav crtež.

Rekla im je rekla da nacrtaju nešto u čast „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini.

Zahtev za sprovođenje ideologije, a ne puko potčinjavanje, odražava činjenicu da se vlada Vladimira Putina od početka invazije na Ukrajinu kreće putem od autoritarnog ka totalitarnom režimu.

Rat je začet u laži: posredi je Putinova poremećena predstava da Ukrajina nije prava zemlja, da je njen narod zarobljenik neonacističke hunte čije je rasuđivanje zamagljeno drogom i da će sa dobrodošlicom dočekati rusku invaziju kao oslobođenje koje im donose njihova slovenska braća, piše Gardijan.

Kada su Ukrajinci uzvratili, zvanična linija Kremlja pomerila se na nešto još zlokobnije.

Ljudi koji nisu željni da se pokore moraju terorisanjem da budu naterani na potčinjavanje.

Najnovije neselektivno raketno bombardovanje, izvedeno u sredu uveče u Hersonu i Lavovu, nema nikakvu taktičku funkciju na bojnom polju.

Cilj je slabljenje ukrajinske države, što je uvod u eliminaciju Ukrajine kao zasebne kulture, kao nacije.

Ton nekih narativa na propagandnim kanalima Kremlja je eksplicitno genocidan.

To je drugi front rata, koji se vodi protiv svesti Rusa – sveobuhvatan napad na činjenice, dokaze, stvarnost.

U izveštaju koji je nedavno objavio OVD-Info, vodeća grupa za ljudska prava u Rusiji, dokumentovano je gotovo 2.000 slučajeva u kojima su ljudi zatvarani zbog antiratnih postupaka, koji mogu da uključuju sve od prisustvovanja demonstracijama do onlajn deljenja linkova ka nezavisnim medijima.

Postoje slučajevi da su ljudi stavljeni u pritvor zbog toga što su izražavali neslaganje u privatnim razgovorima, ili su jednostavno u srodstvu sa sa onima za koje je poznato da se protive ratu.

Policijska brutalnost je postala rutina, isto kao i nezvanično sprovođenje doktrinarne strogosti kroz preteće telefonske pozive, vandalizam, prebijanja i otkaze po kratkom postupku.

U takvoj klimi, teško je razlučiti granicu između iskrene podrške Putinu i straha od izražavanja bilo čega drugog.

Ispitivanja javnog mnjenja su prilično nepouzdana u okruženju u kojem čak i to što svojim prijateljima kažete ono što zaista mislite može da bude krivični prekršaj.

Ali čak i najoptimističniji disidenti prihvataju da su u manjini i da je previše njihovih sunarodnika usvojilo zvaničnu priču – da je zapad provocirao rat u okviru kampanje čiji je cilj da se Rusija opkoli i rasparča.

Ta verzija priče je u velikoj meri prihvaćena i van granica Rusije, oblikujući mišljenje javnosti širom sveta u zemljama koje su naučile, često iz sopstvenog gorkog kolonijalnog iskustva, da zauzimaju skeptičan stav prema motivima zapada kada se radi o međunarodnim pitanjima.

Kako dalje navodi Gardijan, pošto nije uspeo u nameri da, kako je planirao, postigne brzu vojnu pobedu u Ukrajini, Putin je sada posvećen tiraniji i ratu kao načinu života, rat je za njega postao nacionalna misija, postao je „sveti rat“.

Putinovo napredovanje u Ukrajini je ugroženo ali postoji i drugi front, ruska domaća arena, gde se realnost zasnovana na činjenicama suočava sa nemilosrdnim baražem laži i terora.

Učenici u Rusiji pohađaju obavezne časove propagande, koji su u nastavnom planu opisani kao „razgovori o onome što je važno“, uz fokus na „patriotske teme“ koje uključuju vrlinu umiranja za domovinu.

Nije iznenađujuće što su stotine hiljada ljudi pobegle iz zemlje.

A Ukrajina neće biti bezbedna od ruske agresije sve dok se dovoljno Rusa ne usudi da glasno kaže da je njihova zemlja agresor, zaključuje Gardijan.