Vladimir Putin je ponovo zvanično inaugurisan na mesto predsednika Rusije i nastaviće da vlada zemljom još šest godina. Ceremoniji u Kremlju, osim predstavnika vlade i oba doma parlamenta, prisustvovale su i visoke strane zvanice i gosti.
Međutim, države-članice Evropske unije očigledno se nisu složile oko toga kako bi trebalo da reaguju na poziv da njihovi predstavnici prisustvuju ceremoniji. Francuska, Mađarska i Slovačka poslale su svoje predstavnike na Putinovu inauguraciju, kako bi, navele su, održale otvorene kanale za komunikaciju i razgovore.
Nemački ambasador povučen na konsultacije u Berlin
Mnoge druge zemlje, a među njima i Nemačka, nisu bile zastupljene. U Berlinu smatraju da bi prisustvo bilo neprimereno s obzirom na ruski napad na Ukrajinu. „Nemačka neće učestvovati u tom događaju“, potvrdila je portparolka nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.
Osim toga, nemački ambasador u Rusiji Aleksander Graf Lambsdorf i nije u Moskvi. S obzirom na kibernetičke napade na vladajuću nemačku stranku SPD i brojne nemačke kompanije, nemačka vlada je svog ambasadora u Moskvi nedavno pozvala na konsultacije u Berlin. Nemačka vlada za te napade optužuje jedno odeljenje ruske vojne obaveštajne službe.
Ni Evropska unija nije poslala svoje predstavnike na ceremoniju u Moskvu. To je ranije najavio portparol Evropske službe za spoljne poslove. Visoki predstavnik Žozep Borelj prethodno se izjasnio protiv učešća EU na Putinovoj inauguraciji.
Da li je Putin za SAD nelegitiman?
Međutim, prema diplomatskim izvorima, bilo je i protivljenja tome u okviru EU. Bilo je navodno i onih koji su upozoravali da odsustvo s ceremonije Rusiji pruža izgovor da ubuduće još više ignoriše diplomatska pravila i norme.
I nisu samo mnoge zemlje EU odustale od prisustva na svečanoj ceremoniji u Kremlju. Ni Sjedinjene Američke Države nisu prisustvovale Putinovoj inauguraciji. „Nećemo slati svog predstavnika“, rekao je ranije portparol Stejt departmenta Metju Miler.
A na pitanje da li to znači da SAD smatraju Putina nelegitimnim, Miler je odgovorio: „Ne smatramo da su izbori u Rusiji bili fer i slobodni, ali on je predsednik Rusije i nastaviće da obavlja tu dužnost.“
Vladimir Putin (71) vodi Rusiju od početka milenijuma kao predsednik ili premijer. U martu je na izborima, kritikovanim zbog manipulacija, potvrdio svoj peti mandat s više od 87 odsto osvojenih glasova.
Evropska unija uputile je oštre kritike na tok izbora. Navela je da rusko biračko telo ima „veoma ograničen pristup stvarnim informacijama“, kao i da „nije imalo pravi izbor“ – diskvalifikovano je mnogo kandidata, uključujući i sve one koji su se usprotivili ruskom ratu i napadu na Ukrajinu.
Izostanak značajnih diplomata na Putinovoj inauguraciji jasno pokazuje duboke podele i napetosti između Rusije i većine zapadnih zemalja, prenosi DW.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.