Putinova „majstorska lekcija“ kako se ne vodi rat: Vojni analitičari će proučavati greške Rusije

Najnovija taktika Putina – bombardovanje ukrajinskih gradova je još jedan očajnički i prezreni gambit koji će verovatno imati suprotne efekte, navodi se.
Ruska vojska se pokazala nesposobnom da sihronizuje ili snadbeva brze vazdušne i kopnene operacije. Nikada nije uspela da obezbedi prevlast u vazduhu – „sine qua non“ vojne efikasnosti od otprilike 1939.

Ukrajinci su se, s druge strane, pokazali kao majstori taktike udri i beži koristeći prenosive zapadne raketne sisteme kao što su Javelin i Stinger.

Video of a Ukrainian soldier launching a Javelin ATGM. https://t.co/9Yl1LxZixG pic.twitter.com/SwVJykLTqV

— Rob Lee (@RALee85) October 13, 2022

Do sredine aprila, Putin je „napustio svoj zlosrećni napad na Kijev i koncentrisao snage na istoku“, podseća vašingtonski dnevnik. I to je, dodaje se, bio jedini put u ovom ratu kada je Rusima išlo kako treba: uspeli su da iskoriste svoju prednost u artiljeriji da polako potisnu Ukrajince iz Luganska do početak jula.

Potom su Ukrajinci počeli da dobijaju američki raketni sistem visoke pokretljivosti HIMARS i sve se promenilo. Ukrajinci su uspeli da zaustave nemilosrdnu kišu ruskih granata gađajući deponije municije i komandna mesta. Rusi se nikada nisu prilagodili.

Početkom septembra, usledila je još jedna velika ruska greška: prebacivši snage sa istoka na odbranu od ukrajinske konatrofanzive na jugu uhvaćeni su nespremni kada su Ukrajinci izveli iznenadnu ofanzivu na Harkov. Ukrajinska vojska oslobodila je hiljade kvadratnih kilometara teritrorije i tako potisla ruske snage.

U očaju, Putin je naredio „delimičnu mobilizaciju“ 21.septembra.

Bio je to još jedan fijasko: po svemu sudeći više ruskih muškaraca je pobeglo iz zemlje (najmanje 300.000) nego što ih je pristupilo vojsci. Vlada je svedena na slanje policije i vojnika da love potencijalne regrute kao da su banda iz 18.veka.

Nije ni čudo što tako malo Rusa želi da ide na front: kovčezi od cinka se već vraćaju kući sa telima neobučenih regruta koji su požurili na prve linije fronta da se suoče sa Ukrajincima itekako spremnim za borbu. Kao i u slučaju sovjetskog rata u Avganistanu sve veći broj žrtava će verovatno dodatno potkopati podršku specijalnoj vojnoj operaciji diktatora.

Putin, piše Vašington post, nastavlja da greši.

On je 30.septembra najavio aneksiju četiri ukrajinske teritorije koje njegove snage ne kontrolišu u potpunosti i zapretio nuklearnim ratom ako mu Zapad ne dozvoli da se izvuče. To nije zaustavilo ukrajinsku ofanzivu ili podršku Zapada.

Kada je 10. oktobra došlo do eksplozije na Kerčkom mostu koji povezuje poluostrvo Krim sa ruskim kopnom Putin je počeo da koristi rakete i bespilotne letelice za napad na ukrajinske gradove. U ponedeljak je roj kamikaza dronova iranske proizvodnje pogodio Kijev.

Ovo podseća na rat iračkog moćnika Sadama Huseina protiv Irana koji je počeo 1984. Nakon što je pokrenuo agresorski rat koji je pošao loše po njega Husein se okrenuo bombardovanju gradova u nadi da će slomiti volju Irana za borbom. Ali nije uspeo; jednostavno je doveo do iranske odmazde. Tako je nemačko bombardovanje Londona 1940-1941, i 1944-1945 raketama B-1 i B-2 samo ubrzalo Hitlerov pad.

U stvari praktično nema dokaza iz poslednjih 100 godina da je terorističko bombardovanje bila dobitna ratna taktika, upućuje vašingtonski dnevnik.

Uobičajeni rezultat je jačanje jedinstva stanovništva uprkos napadačima. Čak i u Drugom svetskom ratu kada su saveznički bombarderi bacili milione tona bombi na Nemačku i Japan za pobedu u ratu je i dalje bilo potrebno poraziti armije osovine.

Osim ako Putin ne upotrebi nuklearno oružje postojaće oštra ograničenja koliko uništavanja može da inicira jer ukrajinska PVO ostaje operativna i pojačava se zapadnim sistemima kao što je nemački IRIS-T.

Novi ruski komandant (Sergej Surovikin) u Ukrajini uskoro će uvideti da to nije tako lako kao bombardovanje bespomoćnih sirijskih pobunjenika. Ako Putin zaista postane očajan mogao bi da pribegne taktičkom nuklearnom oružju ali ovo je rizična opcija koja bi mogla da rezultira i vojnimn odgovorom NATO-a.

Nažalost, uprkos svim vojnim neuspesima koje je Rusija pretrpela nema naznaka da je Putin voljan da se povuče, navodi se u tekstu dodajući da se Putin i dalje nada da će otpor opasti tokom zime. U pokušaju da pojača pritisak cilja na električnu instrastrukturu u Ukrajini i prekida rusku prodaju prirodnog gasa Evropi.

Osam meseci od početka rata nije bilo znakova posustajanja ni u Ukrajini ni na Zapadu. Kombinacija ruskog varvarstva i ukrajinskog vojnog uspeha drži antiputinovsku koaliciju ujedinjenom.

„Ukrajinska vojska se pokazala kao daleko sposobnija i spretnija od nezgrapne ruske vojske i to se neće promeniti bez obzira koliko regruta Kremlj pošalje u ratni grob“, piše Vašington post.

Zaključuje se da niko sa sigurnošću ne može da kaže kako će se ovaj rat završiti ali da je svakim danom verovatnije da Putin neće biti zadovoljan ishodom.