Putinova misija u Minsku izazala strahove da će Belorusija ući u ukrajinski rat: Analiza sastanka ruskog i beloruskog predsednika

Sastanak, koji je bio prva Putinova poseta Belorusiji od 2019, usledio je nekoliko sati nakon što je Moskva lansirala novi set „dronova kamikaza“ koji su oštetili „ključnu infrastrukturu“ u Kijevu i okolini.

Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare u Minsku u ponedeljak uveče, dvojica lidera su rekli da su se složili da nastave niz zajedničkih vojnih vežbi koje su izazvale uzbunu u Ukrajini.

„Dogovorili smo se da zajedno nastavimo da preduzimamo sve neophodne mere kako bismo obezbedili bezbednost naše dve zemlje. Davćemo prioritet obuci trupa, povećati njihovu borbenu gotovost… i nastaviti praksu redovnih zajedničkih vežbi i drugih operativnih i borbenih obuka“, rekao je Putin.

Lukašenko je Rusiju nazvao „najbližim saveznikom i strateškim partnerom“ i rekao da Belorusija ne može sama da zaštiti svoju nezavisnost.

Kremlj je godinama nastojao da produbi integraciju sa Belorusijom, koja se u velikoj meri oslanja na Moskvu za sniženu naftu i zajmove.

Lukašenko se ranije opirao direktnom ujedinjenju sa Rusijom uprkos rastućoj izolaciji zemlje od zapada nakon njegovog brutalnog gušenja prodemokratskih protesta 2020, prenosi Gardijan.

Putin je u ponedeljak optužio neodređene „neprijatelje“ da pokušavaju da zaustave integraciju Rusije sa Belorusijom.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u nedelju da je Ukrajina spremna na „sve moguće odbrambene scenarije“ protiv Moskve i njenog saveznika.

„Zaštita naše granice, kako sa Rusijom tako i sa Belorusijom, naš je stalni prioritet“, rekao je Zelenski posle sastanka sa vrhovnom vojnom komandom Ukrajine.

Lukašenko je ranije dozvolio Kremlju da koristi njegovu zemlju kao platformu za slanje desetina hiljada ruskih vojnika u Ukrajinu, dok su ruski ratni avioni poleteli iz beloruskih baza, ali se Lukašenko nije direktno uključio u rat.

Naime, on je suptilno kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu.

Serija vojnih vežbi održanih sa Rusijom na granici Belorusije tokom prošlog meseca ponovo je izazvala strahove da će Belorusija uskoro ući u sukob.

Nekoliko sati pre Putinove posete, belorusko ministarstvo odbrane objavilo je završetak najnovijih vanrednih vojnih vežbi. To je bila Lukašenkova naredba radi provere „borbene gotovosti“ nacionalne vojske.

„Putinova poseta Minsku mogla bi da ukaže na to da Putin pokušava da postavi uslove za novu ofanzivu na Ukrajinu – verovatno na severnu Ukrajinu ili Kijev – u zimu 2023.“, navodi Institut za proučavanje rata (ISW), istraživački centar sa sedištem u SAD.

Eksperti su i dalje skeptični u pogledu šansi da beloruske trupe, koje se smatraju relativno slabim, uđu u Ukrajinu, čak i ako Putin to traži.

Neki analitičari su predložili da su Lukašenkovi nedavni manevri bili trik koji je osmislila Moskva da veže ukrajinske snage blizu granice kako bi sprečila njihovo raspoređivanje u druga područja.

Artjom Šrajbman, beloruski politički analitičar i nerezidentni naučnik u Karnegi zadužbini za međunarodni mir, kazao je da bi učešće Belorusije u ovom ratu bilo krajnje nepopularno.

„Sve dostupne ankete pokazuju da više od 90 odsto Belorusa ne želi da tamo pošalje svoju vojsku“, rekao je Šrajbman. „A to uključuje pristalice Lukašenka i proruski deo društva“.

Ali Šrajbman je upozorio da bi, iako će Lukašenko pokušati da se odupre, njegova pozicija mogla da se promeni u budućnosti.

„Putin za sada izgleda zadovoljan svime što mu je Lukašenko dao. Ali ako on zahteva direktnu umešanost Lukašenka u rat, ne mogu da se kladim da će biti uspešan u otporu zauvek.”

Zelenski je u ponedeljak pozvao zapadne lidere da isporuče širok spektar sistema naoružanja njegovoj zemlji kako bi okončali „rusku agresiju“.

„Mnogo zavisi od vas – kako će se ovaj rat završiti. Što su naše odbrambene snage uspešnije, ruska agresija će brže propasti“, rekao je on u video obraćanju šefovima zemalja u Združenim ekspedicionim snagama, grupi severnoevropskih zemalja koju predvodi Velika Britanija.