Putinova paranoja i Moldavija

Mračne operacije njenih vojnih i obaveštajnih službi rasvetljene su raznim izveštajima. Ruske „mirovne snage“ (okupaciona armija) su od ostatka zemlje odvojile dugi deo moldavske teritorije koju nazivaju Pridnjestrovlje, a ruske državne energetske kompanije isporučile su bedu stanovništvu i njegovim ekonomskim izgledima, ocenjuje ruska novinarka Ksenija Kirilova u autorskom članku za cepa.org.

Sada postoje dokazi – prema moldavskim i ukrajinskim zvaničnicima – da Rusija nastoji da svrgne izabranu vladu i da je zameni alternativom koja je više naklonjena Kremlju koristeći proruske lokalne snage, kao što je detaljno objasnila moldavska predsednica Maja Sandu 13. februara.

Kao potvrda njenih reči, 28. februara je u glavnom gradu Kišinjevu održan protestni skup „Pokret za narod“, na kome su učestvovali predstavnici proruskih partija Sor i PACE.

Učesnici su pokušali da probiju policijski kordon do zgrade vlade, što je dovelo do obračuna između demonstranata i policajaca.

Zvanični ruski mediji su istakli da su se demonstranti ne samo protivili povećanju carina i cena (inflacija je prošle godine porasla iznad 30 odsto), već su „zahtevali ostavku predsednika i vlade“.

U međuvremenu, vladajuća Partija akcije i solidarnosti (PAS) prokomentarisala je da je takvo ponašanje osmišljeno da „destabilizuje situaciju u zemlji“ i pomogne šefu proruske opozicije Ilanu Šoru da se „sakrije od pravde“. Ili je osuđen u odsustvu  a veruje se da je u Izraelu.

Moldavija je prošle godine zabeležila pogoršanje ekonomske situacije, uglavnom kao rezultat agresije Rusije na Ukrajinu. Zemlja ostaje zavisna od doznaka Moldavaca koji rade u inostranstvu i od međunarodnih grantova i zajmova.

Ali ono što se čini da je pokrenulo najnovije događaje leži u osnovi promena u moldavskom i ruskom pogledu na pregovore o Pridnjestrovlju.

Moldavska vlada je u februaru nagovestila da traži alternative ponovnom ujedinjenju zemlje i povlačenje oko 1.500 ruskih vojnika. To je ionako implicirala odluka EU iz 2022. da Moldaviji dodeli status kandidata i njen znatno pojačan angažman sa tom zemljom.

Odluka Ukrajine da se okrene EU bila je ta koja je pokrenula Putinovu početnu invaziju 2014. i aneksiju Krima. Kremlj je jasno stavio do znanja da neće prihvatiti ono što vidi kao satelitske države koje se kreću u glavnu evropsku orbitu.

Moldavski premijer Dorin Rečen je 16. februara opisao ciljeve i prioritete svoje vlade u odnosu na Pridnjestrovlje, koji su, između ostalog, uključivali potpunu evakuaciju 1.500 „nezakonito stacioniranih“ ruskih vojnika, njihovog oružja i ogromnog arsenala municije ukupno oko 20.000 tona.

Premijer je istakao da je tražio diplomatsko rešenje „koje vodi ka oporavku punog suvereniteta Moldavije“.

Ovo može zvučati predvidljivo, pa čak i neuvredljivo s obzirom na njegov naglasak na potrebi za mirnim rešenjem. Za Vladimira Putina i njegovu pratnju, međutim, ovo je možda zvučalo kao prikrivena namera da se Rusija istera iz zemalja koje je zauzela 1992. godine

Početak ubrzanog procesa EU-Moldavija Rusija će videti kao postavljanje temelja za još jedan strateški poraz.

Ovo se uklapa u izglede Kremlja i ispunjava detalje o navodnom proksi ratu Zapada protiv njega. Kako je opisao sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev, ključni Putinov saveznik, Rusija je bila angažovana u „vojnoj konfrontaciji između NATO-a, a pre svega Sjedinjenih Država i Engleske“.

Ovo takođe može objasniti optužbe Kremlja da Ukrajina organizuje oružane provokacije protiv „Pridnjestrovske Moldavske Republike“ (PMR).

Uprkos jezivoj prirodi optužbi (poslednje što Ukrajina želi je još jedan front na svom jugozapadu), izjave Kremlja bi mogle odaju zabrinutost zbog svog izloženog položaja uklesanog između Ukrajine, Moldavije i NATO-a.

Rusija može da brine da će Moldavija tražiti pomoć Ukrajine da demilitarizuje Pridnjestrovlje, možda nakon velikog ruskog neuspeha.

„Operacija pod lažnom zastavom“ Kremlja koja bi implicirala Ukrajinu bi mogla biti moguća, kako je rekao američki Institut za proučavanje rata.

Postoji i neposrednija briga. Ruski vojni analitičari sa sajta Military Review, koji je blizak ruskom Ministarstvu odbrane, tvrde da je interes Ukrajine „ogromna količina municije koja se decenijama skladišti u arsenalu u Cobasni“ na teritoriji Pridnjestrovlja. Čini se da se Kremlj ozbiljno plaši da bi ovaj arsenal mogao pasti u ruke ukrajinske vojske.

Zaista, još 2015.  moldavski stručnjaci su primetili da su skladišta među najvećima u istočnoj Evropi i da uključuju artiljerijske metke, granate,  avionsku municiju…

U vreme kada i ukrajinskim i ruskim snagama očajnički nedostaje municije, bunkeri su potencijalni vojni rudnik zlata. Pored toga, prema istrazi Centra za dosijee FSB objavljenoj u oktobru, glavno sedište FSB u regionu nalazi se u Pridnjestrovlju.

Tamo obučavaju i koordiniraju osoblje za ilegalni rad na jugu Ukrajine, uključujući obuku diverzantskih timova.

Istražitelji su takođe primetili da je general Dmitrij Miljutin, koji nadgleda rad FSB-a u „bliskom inostranstvu“, uključujući Moldaviju, vatreni pristalica obnove Sovjetskog Saveza i veruje da postsovjetske zemlje moraju da ostanu unutar ruske orbite.

Jasno je, međutim, da su ruski garnizon i oko 8.000 pridnjestrovskih vojnika odsečeni od snabdevanja i da će se boriti da brane teritoriju. Čak i u očima ruskih vojnih stručnjaka „ove jedinice ne predstavljaju ozbiljnu vojnu silu“.

Istina je da Rusija igra slabo u Pridnjestrovlju. Kao rezultat toga, rusko Ministarstvo spoljnih poslova pokušalo je da zastraši Ukrajinu i Moldaviju, rekavši da će se svaka pretnja ruskim mirovnjacima, građanima i vojnim skladištima u Pridnjestrovlju smatrati „napadom na Rusku Federaciju“.

Kremlj je do sada pokušavao da destabilizuje region iznutra. Na primer, u proleće prošle godine dogodila se serija eksplozija u zgradi Ministarstva državne bezbednosti Pridnjestrovlja u Tiraspolju, koju su Rusi pripisali „ukrajinskim diverzantima“.

Moldavska predsednica Maja Sandu pripisala je ovo ruskim snagama.

Ruski vojni analitičari takođe su predložili nešto mnogo mračnije, sugerišući uništenje arsenala Pridnjestrovlja.

„Možete li zamisliti šta bi se dogodilo da granata ili mina pogodi arsenal?… Zemljotres izazvan eksplozijom municije u Cobasni bi bio otprilike iste snage kao u Turskoj. Stručnjaci govore o magnitudi od 7, pa čak i 7,5. Zamislite koliko bi teritorija gusto naseljene Evrope palo u zonu zemljotresa“, rekli su oni.

Ovo bi se moglo odbaciti kao fantazija jednog jedinog autora, ali u isto vreme, Nezavisnaja Gazeta sugeriše da se „lideri Pridnjestrovlja plaše eksplozija u skladištima municije“.

Nije priznala da će prve žrtve takve eksplozije biti građani njene marionetske republike. Kao i kod Putinovih nuklearnih pretnji, ruska ucena zahteva od neprijatelja da veruju da je ravnodušna prema posledicama njenih akcija.