Putinova revizija istorije

Beskrajno je tužno gledati zemlju toliko bogatu nasleđem, kako je zarobljena u okovima novo-izmaštane istorije, umesto da bude okrenuta ka sadašnjem trenutku i budućnosti.

Tokom jedne večere pre oko 15 godina u Moskvi, u neobaveznom razgovoru sa dvojicom veoma obrazovanih i uspešnih Rusa, čula sam kako se jedan okrenuo ka drugom i rekao: „Da li si ti znao da je Rat zapravo počeo u Evropi 1939. godine?”

U Sovjetskom Savezu je zvanična istorija preletela preko sporazuma Ribentrop – Molotov, potpisanog između Staljinovog i Hitlerovog ministra spoljnih poslova, kao i činjenice da je sukob počeo mnogo pre 1941. i Hitlerove invazije preko zapadne granice sovjetske Ukrajine.

Od Gorbačovljeve ere politike „Glasnosti“ 1980-tih godina, stanovnici Sovjetskog Saveza i kasnije bivših sovjetskih republika morali su ponovo da uče istoriju. Kada su otvoreni arhivi i unapređene medijske slobode, istine o veštački fabrikovanoj gladi, čistkama, decenijama represije, deportacijama, prinudnom radu, progonu na verskoj osnovi, psihičkom maltretiranju su izašle na videlo.

Podjednako neprijatne su bile i činjenice o nivou neprekidne unutrašnje represije tokom ratnog perioda, kao i o zločinima koje su počinili neki od pripadnika oslobodilačke Crvene armije, kao i o građanskim oružanim sukobima (tragična činjenica u Ukrajini, kao što je bila i u Jugoslaviji).

Arhivi su postepeno postajali sve manje dostupni, a istina je sve ređe izgovarana, da bi konačno ljudi koji su u Rusiji pokušavali da sami slože kockice istorije bili proganjani, a novinari koji o istini pišu krivično gonjeni.

Često se kaže da pobednici pišu istoriju. Ali Putin stalno pokušava da je dopisuje i prepravlja, dok istovremeno cinično optužuje svoje kritičare da su oni ti koji falsifikuju objektivnu stvarnost.

Niko ne želi da umanji strašnu cenu koju su platili sovjetski građani, uključujući Ruse i Ukrajince, boreći se rame uz rame sa saveznicima (među kojima su bili i Britanci), i sa pokretima otpora (i u Jugoslaviji), kako bi porazili Sile osovine. Međutim, ti herojski napori i patnja sada bivaju oteti i iskrivljeni, kako bi se uklopili u lažni, izmenjeni narativ Putinovog katastrofalnog, varvarskog vojnog napada na Ukrajinu, jednu nezavisnu državu koju je sama Moskva priznala 1991. godine.

Dok je Evropa prošle nedelje obeležavala godišnjice mira i pomirenja, Vladimir Putin je montirao militarističku paradu, sa šokantnim vizuelnim odjekom fašizma 1930-tih i 1940-tih godina. Istovremeno je isticao iskrivljenu paralelu između sovjetskog otpora za vreme rata i njegove ilegalne invazije na Ukrajinu.

Kao što je jedan bivši ruski ministar spoljnih poslova nedavno napisao, Kremlj se poziva na mit „da se žrtve agresije oslobađaju od progona“, uz lažno opravdanje koje je „bogohuljenje protiv Holokausta i miliona ubijenih u Drugom svetskom ratu.“

Neshvatljivo je da neko čija je porodica prošla kroz pakao opsade Lenjingrada može da nanosi sličnu bol drugima – posebno u državi koja je dala nekoliko miliona vojnika Crvenoj armiji.

Putinov rat u Ukrajini je potpuno bezumlje. Preko 12 miliona ljudi je moralo da napusti svoje domove u Ukrajini. Preko 5 miliona je napustilo svoju zemlju. Po svemu sudeći, više od 20.000 ruskih vojnika je među sve većem broju poginulih. Sve zbog tog mita i tog bogohuljenja. Svet bi trebalo da stane uz Ukrajinu, kako zbog ukrajinskog tako i zbog ruskog naroda.

Autorka je ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Srbiji