„Putinova Rusija sada je praktično bespomoćna“: Analiza britanskog Telegrafa

U ovom kontekstu, Ukrajina je viđena kao posebno problematična jer je njena prozapadna vlada otvoreno zastupala želju za članstvom u NATO i EU.

Putin je bio toliko ogorčen da demokratski izabrana vlada treba da teži sosptvenoj političkoj sudbini, da je pokušao da zbaci ukrajinsku vladu i da na njeno mesto postavi prokremaljski marionetski režim.

Stoga će ruskog diktatora veoma zabrinuti što se, pošto nije uspeo da ostvari svoje vojne ciljeve u Ukrajini, sada nalazi u poziciji takvoj da je njegova država meta specijalne vojne operacije različite vrste – gde je grupa naoružanih pobunjenika izgleda uspela da napadne granični region Belgoroda.

Slike američkih Hamvija u plamenu korišćenih u napadu, međutim, sugerišu da su počinioci imali pristup zapadnoj vojnoj opremi, iako neki smatraju da su slike nameštene.

Bilo da su, kako Moskva tvrdi, napad izvele ukrajinske snage ili, što se čini verovatnijim, antiputinovski ruski partizani činjenica da su ruski pogranični gradovi sada podložni napadima biće gorka pilula za Kremlj.

S obzirom na to da bi, prema Putinu, Rusija trebalo da bude vojna supersila zemlja bi u najmanju ruku trebalo da bude u stanju da obezbedi sopstvene granice.

Rastuća nepopularnost rata u samoj Rusiji sa ruskim vojnim gubicima koji se sada procenjuju na preko 200.000 ubijenih i ranjenih neizbežno je pokrenulo pitanja o Putinovom opstanku, pitanja koja će postati još akutnija što više Rusija bude izložena napadima.

Putin je paranoičan i u najboljim vremenima što pokazuju mreže podzemnih bunkera koje je izgradio u svojoj palati na Crnom moru da bi mu omogućio da preživi nacionalnu pobunu.

Takva mogućnost se ne može isključiti sve dok ruske pobunjeničke grupe poput Legija slobode Rusije i Ruski dobrovoljački korpus, obe povezane sa ovonedeljnim napadom na Belgorod, ostaju privržene svom cilju a to je svrgavanje Putinovog autokratskog režima.

Izgledi za oružanu pobunu protiv Putina mogli bi delovati nategnuto s obzirom na sveprisutni domet ruskog bezbednosnog establišmenta.

Ali to bi se moglo promeniti ako Ukrajina uspe da nanese ponižavajući poraz Kremlju što je ishod koji je savršeno izvodljiv ako su zapadni saveznici Kremlja voljni da obezbede oružje koje joj je potrebno za porednost na bojnom polju.

Mnoge antiruske grupe u Rusiji imaju veze sa ukrajinskom vojskom i mogle bi da budu deo antiputinovog ustanka u slučaju ukrajinske pobede.

Ako ništa drugo lakoća sa kojom su napadači uspeli da probiju rusku graničnu bezbednost tokom napada na Belgorod naglašava slabost ruske odbrane, uslov koji nije ograničen samo na granicu Rusije sa Ukrajinom.

Potreba da ojača svoje iscrpljene borbene jedinice dovela je do toga da Moskva povuče značajan broj svojih snaga iz pograničnog regiona na severu i istoku: Estonci više ne bi trebalo da imaju besane noći pred izgledom da ruski tenkovi napreduju na Talin.

Povlačenje ruskih snaga na istoku potencijalno je još problematičnije jer otvara put Kini da revidira svoje dugogodišnje teritorijalne ambicije posebno u vezi sa šumamam Sibira.

Stanovnici regiona Irkuck i Krasnojark u Sibiru prtotestovali su protiv aktivnosti kineskih državnih kompanija koje se u velikoj meri oslanjaju na Rusiju i ispunjavaju zahteve kineskog tržišta drveta koje se širi.

Si Đinping je možda pozicionirao Peking kao ključnog ruskog saveznika u ukrajinskom sukobu ali njegov stvarni interes možda leži u ponovnom uspostavljanju kineske kontrole nad spornom teritorijom sa Rusijom.

Ne tako davno Rusija i Kina su zaratile zbog zemljišnog spora u istočnoj Rusiji.

Ali ne bi bilo potrebe da se Si uključi u vojni sukob sa Moskvom ako, kao što se desilo sa Ukrajinom, Moskva više nema kontrolu nad svojim granicama.