EPA-EFE/GAVRIIL GRIGOROV/SPUTNIK/KREMLIN POOL Talas raketnih napada i napada dronovima ruskih snaga na Kijev i druge gradove u Ukrajini u vreme jutarnjeg špica predstavlja cinični odgovor Kremlja na bombardovanje Krimskog mosta koji vodi do poluostrva Krim.
Žrtve prvih napada na glavni grad Ukrajine od kraja juna su pretežno bili civili, a udari su izvršeni na zgrade, ulice, parkove i dečja igrališta.
U napadu koji je rezultirao masovnim strahom, kakav nije viđen još od prvih šest nedelja rata, pogođene su i linije snabdevanja u Lavovu i Harkovu.
Ispostavlja se da malo pogođenih ciljeva ima bilo kakav vojni značaj, ako uopšte i ima takvih, a cinična odluka da se targetira Kijev i drugi urbani centri je očito bila politička uprkos onome što je juče ujutru rekao ruski predsednik, navodi se u analizi Gardijana.
„Masovni udar je izvršen oružjem dugog dometa visoke preciznosti iz vazduha, mora i s kopna na ukrajinske energetske i vojne objekte i objekte za komunikaciju“, rekao je zlokobno ruski predsednik.
Međutim, ne treba zaboraviti da su namerno ili bezobzirno targetiranje civila i civilnih infrastruktura ratni zločini u kojima je ubijeno najmanje 11 ljudi.
Njihov cilj jeste da unesu strah u krugove ukrajinskog rukovodstva i među civile u nadi da će Kijev na kraju osećati da je prisiljen da pregovara dok Rusija i dalje okupira šestinu i više ukrajinske teritorije.
S obzirom na haos koji je rezultat napada, pitanje koje će se postavljati jeste da li će ti udari na gradove potrajati. Harkov je početkom septembra bio meta agresivnog talasa napada nakon uspeha Ukrajine na frontu u blizini drugog grada po veličini u zemlji, pri čemu je snabdevanje vodom i električnom energijom bilo privremeno prekinuto.
Međutim, napadi su kasnije utihnuli i nisu imali veliki uticaj na frontu u čijem je severnom sektoru Rusija izgubila prednost, pošto je u poslednjih nekoliko dana izgubila grad Liman.
Uopšte nije očigledno da Rusija može da održi intenzitet raketnih napada na duži vremenski period, s obzirom na to koliko je municije do sada iskoristila u ratu i koliku će međunarodnu političku osudu izazvati ti napadi.
Činjenično stanje na polju vojske jeste i da se ruskim raketnim napadima neće postići ništa u vezi sa promenom ravnoteže moći u borbama na terenu i kakav god strah da izazovu, oni neće uticati na želju Ukrajine da pruža otpor, bar na kratke staze.
Kako sada stvari stoje, Ukrajina takođe napreduje na putu ka Hersonu na jugu, kao i u severnom Donbasu. Kremlj zna da je njegova trenutna vojna pozicija slaba i upravo iz tog razloga jučerašnji napadi služe drugoj svrsi – da se pokuša da se umire najvatreniji nacionalisti koji su njegovi glavni kritičari.
Onda ne treba da čudi što se ispostavlja da Moskva pokušava da Belorusiju približi ratu, pri čemu dve zemlje obećavaju da će razmestiti zajedničke vojne specijalne snage. Ali beloruska vojska je mala, čini je samo 11.700 vojnika, plus 6.150 pripadnika specijalnih snaga (veći deo njenih snaga čini milicija, čiji je zadatak gušenje unutrašnje pobune).
To bi moglo da znači da jučerašnji gnusni događaji imaju manju važnost na duge staze nego što to možda izgleda.
Međutim, problem jeste taj što s obzirom na to da ruske snage očito gube prednost, Putinove odluke postaju agresivnije.
Moskva zna da joj je potrebna eskalacija i već je pokušala sa regrutacijom zatvorenika i sa prisilnom mobilizacijom bez direktnih rezultata. Sada je pribegla talasu masovnog bombardovanja urbanih područja, što će možda učiniti ponovo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
