Putinovi drugari Hamenei, Lukašenko, Asad i Kim

Dimitrij Poljanski, drugi čovek ruskog predstavništva u UN, ima sasvim logičan dokaz da Rusija u ratu protiv Ukrajine ne koristi iranske bespilotne letelice. Poljanski je u sredu rekao da se na oborenim dronovima lepo vidi rusko ćirilično pismo, tako da nikako ne mogu biti iranski.

Na stranu sada neverovatne akrobacije kojima ruske diplomate pokušavaju da ubede ceo svetu u svoju istinu.

Jer, istog dana je iranski vođa revolucije Ali Hamenei javno rekao da konačno i druge zemlje počinju da priznaju moć iranskih dronova. To je za Hameneija bio trenutak trijumfa jer mu je išlo na nerve što se dugo pričalo da Iran ne zna da napravi moderno oružje.

To indirektno priznanje da su iranski dronovi-kamikaze u ruskom arsenalu verovatno nije prijatno za Poljanskog i Kremlj koji se svim silama opiru očiglednom. I ukrajinska vojska tvrdi da su oboreni dronovi iranskog porekla, a istragu bi povele i UN – ali to Moskva odbija.

Ovde je nešto drugo zanimljivo: Potvrda da Iran naoružava Rusiju zapravo ne sme da bude iznenađenje. Još u Siriji su se obe zemlje stavile na stranu režima Bašara al Asada čija familija vlada zemljom pedeset godina, i po nahođenju stavlja ljude u tamnice ili suzbija protestne pokrete.

Asadovo preživljavanje na vlasti omogućila je ruska armija koju je u Siriji vodio general Sergej Surovikin – koji sada zapoveda u Ukrajini. Surovikin je već u Siriji isprobao taktiku masovnih udara koja se sad vidi u ukrajinskim gradovima.

Iran je pak u Siriju slao sopstvene trupe i libanski Hezbolah, koji je pod kontrolom Teherana.

Hameneija i Putina čvrsto povezuje prezir prema slobodi. Slede različite ideologije, jedan islamističku, drugi carističko-sovjetsku, ali ih povezuje vera u totalitarnu državu i apsolutnu moć kojoj se svi povinuju.

Beskrupuloznost se vidi ovih dana kada se ionako krcati iranski i ruski zatvori dodatno pune. I u Teheranu i u Moskvi protivljenje režimu važi kao zločin.

Vojnom podrškom Rusiji se Iran svrstava među samo par režima na svetu koji otvoreno stoje na strani Moskve. Prošle sedmice, kad se u UN osuđivala ruska aneksija ukrajinske teritorije, samo su četiri države bile protiv: Nikaragva, Severna Koreja, Sirija i Belorusija.

Kolike god među njima bile razlike, sve te zemlje su nasilne diktature. Ali, uključujući i Rusiju i Iran, ti režimi se nalaze pod pritiskom i pobunom iznutra. Za dobro i slobodu svih, bilo bi zgodno da taj pritisak poraste.