“Putinovi pali generali otkrivaju fatalne mane Rusije”: Britanski pukovnik Ričard Kemp za Telegraf o ratu u Ukrajini

Bio je komandant pešadijskog bataljona britanske vojke.

Aktivno je služio u Bosni, Iraku i Avganistanu.

“Smrt ruskog general-majora Sergeja Gorjačova – navodno ubijenog ove nedelje u Ukrajini od britanske rakete Storm Shadov – označava takvu prekretnicu. Nijedna zapadna vojska se nije suočila sa tako visokim stopama smrtnosti među svojim visokim oficirima od 1945. godine”, piše Kemp.

Smatra da je smrt Gorjačova težak udarac za odbranu ruskog predsednika Vladimira Putina od ukrajinske kontraofanzive.

“Gorjačov nije bio samo general, već načelnik štaba 35. kombinovane armije: ključna uloga odgovorna za planiranje, koordinaciju i kontrolu operacija na širokom frontu. Njegova smrt znači da će borbena efikasnost njegovih snaga pretrpeti veliki poremećaj. I ne samo to, na komandnom mestu Gorjačov je bio okružen svojim najvažnijim štabnim oficirima. Gubitak samo jednog od ovih pojedinaca može se oštro osetiti na frontu.”, ističe Kemp.

Kako navodi, najbliža paralela, po njegovom sopstvenom iskustvu, bila je smrt 1994. godine pomoćnika načelnika Generalštaba u Severnoj Irskoj, zajedno sa 24 viša policijska i vojna obaveštajna službenika.

“To je pad helikoptera, ne dejstvo neprijatelja, ali je uticaj na vojne operacije, uz gubitak kolektivnog znanja i iskustva, bio dugotrajan i dubok”, podseća Kemp.

On ukazuje da su u Ukrajini ruski generali često bili prisiljeni na front iz nužde.

“Ruski način ratovanja – koji i dalje funkcioniše prema veoma nefleksibilnoj komandnoj doktrini odozgo/nadole – znači da su generali često primorani da preuzmu ličnu komandu na način koji je stran većini zapadnih armija. Ukrajinski komandanti su mi nedavno rekli kako su Rusi i dalje često paralizovani sve dok se izveštaji ne prenesu na viši nivo, a nova naređenja odozgo: naporan proces koji oduzima mnogo vremena”, piše Kemp.

Ovaj bivši ofivir britanske vojske smatra da su ponekad snage prinuđene da sačekaju dok ne dođe general.

“Štaviše, baš kao što su njihovi vojnici ponekad pritisnuti da idu napred sa pištoljem na leđima, Kremlj primorava ruske generale da idu na front. Nasuprot tome, Ukrajinci su usvojili stil operacija „komandovanja misije“ koji koriste britanske, američke i druge zapadne snage. Ovde, potčinjeni komandanti do najnižih nivoa dobijaju svoju misiju i slobodu da je izvrše bez potrebe za detaljnim uputstvima sa viših nivoa. Oni su obučeni da se prilagode uslovima na bojnom polju koji se stalno menjaju, sa autonomijom da menjaju plan na sopstveni autoritet bez potrebe da intervenišu pretpostavljeni”, ukazuje Kemp.

On smatra da je Ukrajina iskoristila slabost Rusije uz pomoć obaveštajnih podataka i nadzora koji u realnom vremenu obezbeđuju satelitske i vazdušne snimke ruskog štaba i elektronske potpise viših oficira, omogućavajući da se njihove lokacije preciziraju i udare.

“Prednost Kijeva je višestruko uvećana nedavnim snabdevanjem britanskih projektila Storm Shadov, što omogućava da ruski štab bude gađan na dometima koji su ranije bili nedostižni. Nefleksibilnost komande neće dovesti do poraza ruske vojske. Za razliku od mnogih komentatora, ukrajinski komandanti ne potcenjuju svog neprijatelja. Nekoliko njih sa fronta mi je reklo da se suočavaju sa strašnim protivnikom: upornim, prekaljenim u borbi i voljnim da odbaci ogroman broj života vojnika da bi stekao prednost. Ovi ukrajinski borci su takođe svesniji od bilo koga o prednosti Moskve u artiljeriji, najvećem pobedniku bitke u ovom sukobu”, ukazuje Kepm.

Ali baš kao što je Davidova precizno usmerena praćka uspela da obori giganta, dodaje on, ukrajinski precizni udari na logističke baze, linije snabdevanja i štabove, kao što je onaj Gorjačevljeve vojske, vremenom će nesumnjivo pomoći da se vaga preokrene.