Foto: EPA-EFE/ROBERT GHEMENTIako su Evropu letos plašili „teškom zimom“ usled energeteks krize, ništa od toga nije se ostvarilo. Evropska unijaje čak zamenila oko 80 osto prirodnog gasa koji je ranije dobijala iz Moskve, piše Gardijan u svojoj analizi.
Pre svega nekoliko meseci nemački ministar privrede Robert Habek upozorio je na ‘katastrofalna’ gašenja industrijskih postrojenja, prekide u lancu snadbevanja i masovnu nezaposlenost.
Francuski predsednik Emanuel Makron pozivao je građane da smanje grejanje, štede. Španija se pitala zašto bi zemlje koje se nisu ‘navukle’ na ruski gas trebale da spašavaju susede koji su im u prošlosti držali lekcije o fiskalnoj disciplini, podseća britanski list.
I bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev u junu je sa zadovoljstvom predvideo da će se Evropljani ‘smrzavati u svojim domovima’ te da više nema razloga za sreću.
Dok EU ulazi u poslednji mesec meteorološke zime, sve je jasnije da je prebrođena „istorijska“ kriza – i to ne samo zato što je zima bila blaga. Tokom osam meseci od ruske invazije na Ukrajinu 27 članica EU-a zamenilo je oko 80 odsto prirodnog gasa iz ruskih gasovoda.
Izgrađena je nova LNG infrastruktura, države su se solidarisale i usto – štedele energiju.
Holandija, na primer, najveći proizvođač prirodnog gasa u EU, oslanjala se na ruski gas za 15-20 odsto svojih zaliha dok je zatvarala ogromno polje Groningen, ali je udvostručila kapacitete za uvoz LNG-a. Domaća potražnja smanjena je za 22 odsto u odnosu na prethodne godine, a viškovi su isporučeni Češkoj, Nemačkoj i Francuskoj.
Kao i drugde, energenti su poskupeli, ali su subvencionisani. Cene gasa pale su u ponedeljak na oko 55 evra po megavatsatu (MWh), što je nivo iz septembra 2021. U poređenju sa krajem avgusta kada je cena iznosila 330 evra za MWh.
Cele prošle godine potražnja za gasom u EU bila je 12 odsto niža od proseka u razdoblju od 2019. do 2021, procenio je Simone Tagliapietra, energetski stručnjak u think tanku „Bruegel“ sa sedištem u Briselu.
Nemačka, kao najveća zavisnica od ruskog gasa, uspela je prošle godine da potroši 14 odsto manje nego u godinama od 2018. do 2021. U februar je ušla sa zalihama popunjenim 80 odsto, u poređenju sa 36 odsto u ovom trenutku prošle godine.
Iako su visoke cene gasa uzele danak nemačkoj industriji, šteta za sada nije bila katastrofalna. Dok je BDP pao za 0,2 odsto od oktobra do decembra, vlada je prošle nedelje poboljšala svoju prognozu za 2024, predviđajući da će recesija biti ‘kraća i blaža’ od očekivane.
Nordijske zemlje bile su još uspešnije u smanjenju potrošnje plina, pri čemu je Danska smanjila ukupnu potražnju – za proizvodnju električne energije, industriju i grejanje domaćinstva – za 24 odsto, Švedska za 36 odsto i Finska za neverovatnih 47 odsto – iako je prirodni gas iznosio samo pet odsto ukupnih potreba.
Letos su neke južnoevropske države isprva signalizirale nevoljnost za ravnomernu podelu tereta uštede energije.
Španija je pristala na smanjenje upotrebe gasa od sedam do osam odsto nakon što je utvrdila da jedinstven cilj od 15 odsto jednostavno nije pravedan prema zemljama koje, poput nje, nisu uveliko zavisne od ruskog gasa i koje su postavile domaći zadatak kada je u pitanju diverzifikacija snadbevanja energijom.
Ipak, u julu je koaliciona vlada predvođena socijalistima poduzela niz mera, uključujući stroga ograničenja hlađenja i grejanja u javnim i velikim poslovnim zgradama.
Grejanje u trgovačkim centrima, bioskopima, pozorištima, železničkim stanicama, aerodromima ne bi smelo biti više od 19 stepeni zimi, a klima ispod 27 stepeni leti. Cilj je na kraju ispunjen: između avgusta i novembra zemlja je smanjila svoju potražnju za prirodnim gasom za 15 odsto.
U Francuskoj nije bilo lako. Od maja do oktobra oko polovina od 56 francuskih nuklearnih reaktora bila je izvan pogona zbog održavanja i popravaka pa se najveći evropski izvoznik električne energije pretvorio u uvoznika.
Nemačka je povećala izvoz električne energije u Francusku, a zauzvrat je uvozila više gasa iz Francuske.
Švedska, s energetskim ‘miksom’ kojim dugo dominiraju nuklearna i hidroenergija, postala je najveći evropski izvoznik električne energije, prodajući 20 odsto svoje proizvodnje u inostranstvo – delom zahvaljujući brzom rastu kopnenih vetroelektrana.
Vetar je sada treći najveći izvor električne energije u Švedskoj i planira se dalje širenje njegovog korišćenja. Predviđa se da će u sve tri nordijske zemlje do 2030. vetar biti dominantan izvor energije.
‘Energetski rat’ ruskog predsednika Vladimira Putina mogao bi pomoći Švedskoj da do kraja decenije proizvodi 65 odsto svoje energije iz obnovljivih izvora, Finskoj 51 odsto, a Danskoj 55 odsto, navodi Gardijan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
