„Putinovo carstvo se smanjuje“: Član švedskog Instituta za međunarodna pitanja za Politiko

Nakon što je mesecima insistirao da će prisustvovati godišnjem skupu zemalja članica – Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike, Putin je na kraju ipak odlučio da neće putovati, budući da vlada Južnoafričke Republike nije mogla definitivno garantovati da ruski vođa neće biti uhapšen i izručen Hagu, piše za Politiko Fredrik Veslau, član švedskog Instituta za međunarodna pitanja.

Putinov najavljeni izostanak pokazuje kolike su geopolitičke posledice naloga za njegovo hapšenje koji je izdao Međunarodni kazneni sud u Hagu zbog optužbi za ratni zločin deportovanja ukrajinske dece. Već sad je jasno da Putin više ne može kao i ranije predstavljati Rusiju na međunarodnoj sceni i sastajati se s drugim čelnicima: Južnoafrička Republika, zajedno s još 122 države sveta, potpisnica je Rimskog statuta i obvezana je uhapsiti Putina ako se pojavi u njenoj jurisdikciji.

Vlada Južnoafričke Republike pokušala je pronaći način da izbegne obvezu Putinovog hapšenja. Ipak, najjača opoziciona stranka u zemlji tužila je vladu kako bi je naterala da Putina uhapsi ako se pojavi u zemlji. Sudski dokumenti pokazuju da je predsednik JAR-a tvrdio kako je Rusija jasno rekla da bi hapšenje ruskog predsednika bilo ravno objavi rata. Na kraju ipak vlada nije uspela, a budući da nisu mogli ponuditi jamstvo imuniteta, Putin je zaključio da putovanje predstavlja preveliki rizik.

Ruski vođa dosad je odbio priznati nalog za hapšenje, temeljem činjenice da Rusija nije ratifikovala Rimski statut. Ipak, to je nevažno jer Ukrajina jeste priznala jurisdikciju suda, a Putinovi zločini počinjeni su u Ukrajini.

Sve to sada znači da Rusija ne može efikasno postizati svoje diplomatske i političke ciljeve, što Putinov svet čini značajno manjim.

Na primer, na prošlonedeljnom samitu Rusije i Afrike prisustvovalo je samo 17 čelnika zemalja. Prošli put ih je bilo 43. Takođe vredi napomenuti da je Putin značajno smanjio svoja putovanja izvan zemlje od početka invazije na Ukrajinu.

Čak i vlade koje su sklone Rusiji, poput one u Južnoafričkoj Republici, ne mogu više pružati čvrsta jamstva imuniteta za Putina ako on poželi posetiti njihove zemlje. Opozicione stranke, civilno društvo i nezavisno sudstvo znače da će mogućnost hapšenja uvek postojati u zemljama koje prepoznaju jurisdikciju Međunarodnog kaznenog suda, bez obzira na to što o tome misli vlada.

Za to postoji i presedan. Bivši sudanski predsednik Omar al-Bašir morao je pobeći sa samita u Južnoafričkoj Republici 2015. godine nakon što je lokalni sud presudio da bi al-Bašir morao biti uhapšen temeljem optužnice Međunarodnog kaznenog suda. Južnoafrička vlada prethodno je obećala al-Baširu da neće biti uhapšen, no sud je stvari video drugačije.

Danas se možda čini malo verovatnim da će Putin završiti u Hagu, no situacija se može promeniti. Kada je osnovan Međunarodni kazneni sud za bivšu Jugoslaviju, nitko nije verovao da će u sudnici završiti ni Slobodan Milošević, no upravo to se dogodilo.

Čak i ako Putin nikada ne bude uhapšen, sam nalog još uvek ima svrhu. On je simbol nepravde ruskog rata u Ukrajini i Putinove osobne odgovornosti za počinjene ratne zločine.

Opasnost od uhićenja Putina će slediti do kraja njegova života.

Moguće je da je Putinova odluka da ne otputuje u Južnoafričku Republiku imala veze i s neuspešnom pobunom šefa Vagnera, Jevgenija Prigožina: put u inostranstvo mogao bi izgledati kao odlična prilika za druge nezadovoljne igrače u Rusiji.

Upravo u takvom scenariju nalog za hapšenje mnogo znači. Neki budući čelnik Rusije mogao bi videti koristi slanja Putina i njegovih najbližih saradnika u Hag, budući da bi tako svu krivicu za promašeni rat mogao svaliti isključivo na njih. Unutarnja ruska politika mogla bi Međunarodni kazneni sud videti kao privlačnu opciju za rešavanje problema zvanog Putin u budućnosti.

Uz to, nalog za hapšenje srušio je tabu traženja odgovornosti od ruskog čelnika, što je važno u kontekstu rasprava o osnivanju posebnog međunarodnog suda za zločin agresije nad Ukrajinom. Osnivanje takvog suda više ne izgleda toliko nerealno, sada kada je međunarodna ruka pravde pokazala da proganjanje Putina nije zabranjeno.

Putin će u samitu sudelovati videolinkom, a Rusiju će u Južnoafričkoj Republici fizički predstavljati ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

No i Lavrov bi se morao upitati koliko dugo još može putovati svetom bez opasnosti od hapšenja. Ruski ministar spoljnih poslova jedan je od glavnih propagandista narativa o ratu u Ukrajini, a širenjem svog narativa otvoreno je pomagao nezakonitom ratu i masovnim ubistvima.

Ne bi bilo iznenađujuće da uskoro na svetlo dana iziđe još jedan nalog za hapšenje i tako i svet Sergeja Lavrova pretvori u mnogo manje i opasnije mesto – jednako kao što je učinio i s Putinom, prenosi N1.