Putinovo nuklearno oružje: Zašto bi sada bio važan „crveni telefon“?

Najava ruskog predsednika Vladimira Putina da stavlja oružje za odvraćanje u stanje borbene pripravnosti jasan je preteći gest protiv zemalja NATO, rekao je vojni ekspert i novinar Tomas Vigold za nemački javni servis.

Oružje za odvraćanje uključuje ne samo nuklearno oružje Rusije, već na primer i hipersonično. Ono što je zajedničko ovom oružju je da je „odbrana od njega teško moguća.“

Vigold je podsetio da je Rusija slično pretila i nakon aneksije Krima 2014. ali priznaje: „Ne možemo stvarno da procenimo šta se zapravo krije iza toga, šta to zaista znači u ovom trenutku.“

Da bi situacija deeskalirala, može se samo pokušati da se što direktnije vode razgovori – između SAD i NATO s jedne strane i Rusije s druge strane. Tokom Hladnog rata su uspostavljeni načini da se međusobno razgovara, mehanizmi za izbegavanje sukoba.

„Toga je znatno manje poslednjih decenija, a zapravo se možemo samo nadati da još uvek postoje kanali komunikacije gde su mogući direktni kontakti – od Moskve do Brisela, do Vašingtona – makar da bi se izbegli nesporazumi, da pogrešno shvaćene insinuacije ne bi dovele do eskaliacije. Utoliko bi bilo važnije da se ti kanali koriste“, kaže Vigold.

Arsenal strateškog i taktičkog oružja

Rusko strateško nuklearno oružje stacionirano je u fiksnim raketnim silosima, na mobilnim lansirnim platformama i na podmornicama. Postoje i strateški bombarderi dugog dometa koji mogu da nose nuklearne projektile. Moguće je da će sada mobilne jedinice biti premeštene ili da će bombarderi uvek biti spremni.

Upotreba ovog strateškog oružja bi verovatno rezultirala nuklearnim kontranapadom Sjedinjenih Država.

Oružje za odvraćanje takođe uključuje masivni arsenal balističkih projektila sa konvencionalnim bojevim glavama, moderne krstareće rakete i rakete kratkog dometa, koje su između ostalog stacionirane i u Belorusiji i eksklavi Kalinjingradu. Mnogi od ovih sistema oružja takođe mogu nositi taktičke nuklearne bojeve glave.

Taktičko nuklearno oružje je razvijeno tokom Hladnog rata za napad na koncentraciju trupa ili vitalnu infrastrukturu. Projektili i krstareće rakete se ne koriste samo protiv Ukrajine – to je pretnja i zemljama NATO u centralnoj i istočnoj Evropi, gde se raspoređuju dodatne trupe. Ovo oružje nije tako razorno kao strateško nuklearno oružje, ali je pogodno i kao sredstvo odvraćanja u napetoj situaciji jer direktno ugrožava garnizone NATO.