Putinovo prekršeno obećanje: Mladi ruski regruti umiru na bojnom polju

To obećanje se brzo pretvorilo u šuplje reči usled brojnih izveštaja da su mladi regruti bili primorani da potpišu vojne ugovore skoro odmah posle regrutacije i poslati na front u, kako Kremlj to naziva, „specijalnoj vojnoj operaciji“, piše RSE.

Tri godine kasnije, ruski vojni obveznici se i dalje šalju na front – i umiru – posle potpisivanja takvih ugovora, kažu aktivisti i rođaci.

„Ruskoj vojsci je relativno lako da angažuje regrute od 18 i 19 godina“, rekao je za RSE Artjom Kliga, advokat ruske antiratne organizacije Pokret prigovarača savesti.

„Ovi mladi vojnici se često podstiču da potpišu ugovor da postanu profesionalni vojnici, često bez potpunog razumevanja na šta pristaju“, dodao je Kliga.

Uoči ruske prolećne regrutacije koja bi trebalo da počne 1. aprila, medij na ruskom jeziku Viorstka izvestio je da je najmanje 25 regruta ubijeno u Kurskoj oblasti posle iznenadnog ukrajinskog upada u avgustu u taj region na zapadu Rusije.

Prosečna starost ovih regruta bila je 20 godina, prema Viorstki koja svoje podatke zasniva na analizi novinskih izveštaja i čitulja objavljenih na društvenim mrežama. Za mnoge od ovih pogibija saznalo se tek poslednjih meseci.

Jedan od ruskih vojnih obveznika ubijenih u Kurskoj oblasti bio je 19-godišnji Zahar Sosnin, čija je porodica rekla za Sibirske realnosti RSE da ne zna kako je došlo do toga da na kraju potpiše vojni ugovor.

„Kasnije smo saznali. I dalje ne shvatamo zašto je to potpisao. Rečeno nam je da je ‘poginuo u bici za Kursku oblast’ i to je to. Bio je samo dete“, rekao je jedan od njegovih rođaka.

Kliga je za RSE rekao da ruski zakon tehnički sprečava da regruti budu poslati u borbu ako imaju manje od četiri meseca službe. Međutim, ako potpišu ugovor, mogu odmah biti poslati.

„U većini slučajeva nemaju pristup advokatima ili organizacijama za ljudska prava – jednostavno nemaju izbora“, rekao je on.

Zastave iznad grobova ruskih vojnika na groblju u Sankt Peterburgu 12. februara.

U nekim slučajevima, porodice kažu da su sigurne da njihovi regrutovani sinovi nisu potpisali vojne ugovore.

U oktobru je nekoliko regruta iz ruske tenkovske divizije dobilo 305.000 rubalja (3.600 dolara) pošto su navodno potpisali ugovore s ruskim Ministarstvom odbrane, izvestila je Severna realnosti RSE.

Majka jednog od ovih regruta rekla je za Severne realnosti da njen sin nije potpisao nikakav ugovor.

„Užasnuti smo jer ne želimo da se borimo“, rekla je ona.

‘Oni su samo deca!’

Uznemirenost i gnev među rođacima ruskih vojnih obveznika redovno izlaze na videlo.

Prošlog meseca, uprava grada Verhnjaja Salda, oko 2.000 kilometara istočno od Moskve u ruskoj Sverdlovskoj oblasti, objavila je na društvenim mrežama počast 19-godišnjem regrutu Danilu Seljajevu, obaveštavajući čitaoce da je poginuo u borbi u Kurskoj oblasti u novembru.

Ispod objave, na kojoj se nalazi fotografija Seljajeva u vojnoj uniformi, u komentarima su objavljene oštre reakcije na njegovu pogibiju, za koju su vlasti rekli da se dogodila dok je delio „humanitarnu pomoć“.

„Regrut. I rekli su da neće biti uključeni. Veoma, veoma tužno za dečaka“, piše u jednom komentaru.

U drugom je navedeno da se regruti šalju na front pošto potpišu ugovore ili pošto odsluže prve mesece službe, što je naišlo na snažnu reakciju jednog od korisnika društvene mreže.

„To nije tačno! Tamo vode regrute! Imamo čak i svoj Telegram čet za majke čija su deca na granici. Niko ih ne pita gde ih vode posle obuke“, piše u komentaru.

„Zašto se regruti angažuju za specijalnu vojnu operaciju?! Oni su samo deca! Dužnost države je da ih vrati kući žive i zdrave“, piše u komentarima.

Dok su mnoge ruske porodice ogorčene na vladu zbog toga što je odustala od Putinovog obećanja da neće slati mlade, neiskusne muškarce na prve linije fronta, u javnosti se retko iskazuje otpor usled eskalacije mera Kremlja protiv drugačijih mišljenja otkako je počela invazija na Ukrajinu, rekao je ruski vojni analitičar Jan Matvejev za RSE.

Aleksandar Bastrikin, šef ruskog moćnog Istražnog komiteta, rekao je ovog meseca da je od ruske invazije u februaru 2022. njegova agencija pokrenula 615 krivičnih predmeta u vezi s optužbama za „diskreditaciju“ ili širenje „lažnih“ vesti o ruskoj vojsci – kontroverznim odredbama zakona koje koristi ruska vlada da ućutka kritičare.

„Moć represije unutar zemlje je jaka, a snage bezbednosti, zajedno sa sudovima, oštro suzbijaju svako aktivno nezadovoljstvo“, rekao je Matvejev.

Broj žrtava među ruskim snagama – ubijeni ili ranjeni – premašuje 700.000, navode zapadne procene iz decembra. Analiza Međunarodnog instituta za strateške studije procenjuje da je od ruske invazije 2022. poginulo najmanje 172.000 ruskih vojnika, a da je 611.000 ranjeno, od kojih je više od polovine teško ranjeno i nesposobno da se ponovo bori.