„Putinu je potreban rat da bi preživeo“: Analiza Gardijana o tome šta je otkrila rekonstrukcija vlade Rusije?

Drugo pitanje ima jasan odgovor. Patrušev je, izgleda, ostavljen po strani.

Juče je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da je Patrušev imenovan na veliko mesto predsedničkog pomoćnika za brodogradnju – ako ne bude bilo kakvih daljih iznenadnih poteza, ovo je značajno smanjenje uloge, ocenjuje u analizi za Gardijan Samanta de Bendern saradnica na Programu Rusija i Evroazija u Chatam haus i politička komentatorka na LCI televizi u Francuskoj.

Pitanje šta će značiti Šojguova smena je malo složenije, ali može biti i slučaj da Putin neutrališe saveznika koji je postao previše moćan.

Rekonstrukcija Kremlja je u početku protumačena kao preko potrebno antikorupcijsko čišćenje unutar ruskog bezbednosnog aparata. Bilo je prošlomesečnog hapšenja Šojguovog bliskog saveznika, zamenika ministra odbrane Timura Ivanova, i prijavljenog pritvaranja po neodređenim krivičnim optužbama Jurija Kuznjecova, još jedne visoke ličnosti u ministarstvu odbrane ove nedelje.

Ruski politikolog Mihail Savva, međutim, insistira da Šojguova smena i imenovanje Belousova za novog ministra odbrane „nemaju nikakve veze sa Šojguovom korupcijom“, dodajući da „u tim krugovima svi kradu“. Ovde se radi o dve stvari: vraćanju kontrole nad vojnom potrošnjom i uklanjanju svake pretnje Putinovoj moći.

Belousov je opisan kao „birokrata među birokratama“ od poverenja i „Albert Šper predsednika Putina“, koji će podići ruski vojnoindustrijski kompleks na novi nivo efikasnosti.

Bezbroj ruskih proratnih blogera dočekalo ga je kao tehnokratskog menadžera koji će preduzeti potpunu reviziju vojne potrošnje i upravljati finansijama i nabavkama od vitalnog značaja za vojsku, ali će vojna pitanja prepustiti generalštabu.

Postavljajući na čelo ministarstva odbrane ekonomistu koji čvrsto veruje da država treba da bude glavni pokretač ekonomije, Putin pokazuje svetu da celu Rusiju pretvara u ratnu mašinu i da kopa u na duge staze. Za ovo mu je potreban dobar tehnokrata koji je pre svega lojalan.

Zaista, za razliku od Šojgua, Belousov ne dolazi sa bazom moći ili klanom lojalnih sledbenika. Svoju poziciju duguje Putinu, introvert je koji ne traži reflektore i što je najvažnije ne preti da izgradi paralelnu bazu moći sa Putinom.

Vladimir Osečkin, politički komentator u egzilu, bliski povezan sa bezbednosnim aparatom, objašnjava da je Putin uplašen ponavljanja događaja iz prošlog juna, kada je Jevgenij Prigožin predvodio pobunu.

Dakle, ako se čini čudnim smenjiti ministra odbrane dok se stvari na frontu dižu, upravo zbog tog uspeha Putin sada može da smeni Šojgua. Prema Ivanu Preobraženskom, ruskom političkom komentatoru i članu Foruma Slobodne Rusije, „Putin se plašio promene vrha u ministarstvu odbrane dok je front bio nestabilan“.

Sve ovo ukazuje na Putinov strah od borbi za vlast unutar Kremlja i na svest da, kako on gradi svoju apsolutističku moć, postoje pukotine koje bi se mogle proširiti ako ne preduzme preventivne mere. U ovom kontekstu, zanimljivo je pogledati neke od drugih imenovanja poslednjih dana.

Dok je Patrušev dobio nezavidan zadatak da nadgleda gradnju brodova koji će zameniti one koje su uništili ukrajinski dronovi, njegov sin Dmitrij je unapređen od ministra poljoprivrede do zamenika premijera zaduženog za poljoprivredu.

Još jedno dinastičko pozicioniranje takođe se dogodilo tokom vikenda kada je Putin imenovao Borisa Kovalčuka, sina svog najbližeg savetnika i glavnog finansijera Jurija Kovalčuka, za šefa ruske revizorske komore.

Postavljajući decu svojih bliskih savetnika na istaknute položaje, Putin pokazuje da igra na duge staze i ulaže sve napore da obezbedi svoju budućnost i budućnost svojih najbližih saveznika.

On im signalizira da su za sada bezbedni, ali vezujući sledeću generaciju lidera za svoj politički opstanak, on podseca krila svakoj potencijalnoj pretnji u pažljivo osmišljenom balansiranju.

Mark Galeoti, direktor obaveštajne službe Maiak i istoričar specijalizovan za Rusiju, objašnjava da Šojgu verovatno neće naslediti mnogo moći na svojoj novoj funkciji u Savetu bezbednosti Rusije.

Patrušev se smatrao veoma uticajnim u toj ulozi, ali to delom proizilazi iz njegove ličnosti, kao i iz prošlosti kao starog Putinovog poverenika u Sankt Peterburgu i bivšeg šefa FSB-a.

Na svojoj novoj funkciji, Šojgu će takođe nadgledati saveznu službu za vojno-tehničku saradnju. Između ovoga, i Patruševa kao pomoćnika u brodogradnji, nominalne šefove nekih od najkorumpiranijih sektora ruske privrede kontroliše Putin.

Putin je zapravo ceo vojni industrijski kompleks stavio pod predsedničku kontrolu, čime je pojačao svoju ličnu moć preuzimanjem celokupne ratne ekonomije i mogućnosti za korupciju.

Kratkoročno, ovo čini Putina još neosvojivijim i podvlači činjenicu da ga ne zanima bilo kakav mir koji bi zaustavio rat, koji hrani njegovu moć, političku i materijalnu.

To takođe pokazuje koliko je oprezan prema političkim izazivačima i čini ga veoma ranjivim ako mu rat ne pođe za rukom. Srednjoročno i dugoročno, ovo će predstavljati katastrofu za rusku ekonomiju, jer rat crpi resurse i ljudsku snagu u ciklus proizvodnje čiji je jedini cilj da podstakne rat.

Oni koji misle da bi Putin bio otvoren za pregovore oko dela istočne Ukrajine i Krima, trebalo bi da imaju to na umu kada se nadaju brzom dogovornom okončanju ovog rata. Putinu je potreban rat da bi preživeo.