„Putinu nedostaju trupe u Rusiji“: Da li je ovo početak kolapsa njegove moći?

Nakon kratke pobune Prigožina i njegovih Vagnerovaca, Putin je oslabljen. „Car je go“ – oko tog najmanjeg zajedničkog imenioca slaže se većina međunarodnih analitičara događaja u Rusiji.

Međutim, teško je proceniti posledice pobune privatne vojske Jevgenija Prigožina.

„Najvažnija stvar koja se može utvrditi jeste da je Putin očigledno izgubio autoritet“, ocenjuje za DW nemački stručnjak za Rusiju Fabijan Burkhard.

Međutim, ko je pobedio u ruskoj strukturi moći – to se tek sada utvrđuje.

„Mnogi akteri u Rusiji najverovatnije su bili iznenađeni ovom situacijom“, podseća Burkhard, koji inače istražuje na Lajbnic-institutu za studije istočne i jugoistočne Evrope u Regenzburgu.

Početak kolapsa Putinove moći?

„Za mene je ovo početak kolapsa sistema“, rekla je u intervjuu za radio Dojčlandfunk Irina Šerbakova, suosnivačica organizacije za ljudska prava „Memorijal“, koja je sada zabranjena u Rusiji.

Timoti Snajder, američki istoričar i profesor sa Jejla, u prvoj analizi ukazuje: „Ni u jednom ruskom gradu nije bilo nikoga ko je spontano izrazio ličnu podršku Putinu ili čak preuzeo lični rizik za njegov režim.“

Prigožinov marš na Moskvu pokazao je ljudima Rusije i celog sveta „da mala grupa vojnika“ može relativno lako da stigne do Moskve, opisuje Snajder Putinov gubitak kontrole.

„To nije bio slučaj pre nego što je većina ruskih oružanih snaga bila raspoređena u Ukrajini“ – a to su jedinice koje više nisu na raspolaganju u Rusiji.

Putinu nedostaju trupe u zemlji

Prema toj logici, Putin je svojim ilegalnim agresorskim ratom u Ukrajini sam sebi oduzeo neograničenu moć u Rusiji, jer mu je u njegovoj zemlji iskliznula vojna baza moći. Ali, da li su nedavni događaji u Rusiji zaista politička „tačka kulminacije“ za Putina, odnosno početak kraja njegove vladavine?

Tako barem veruje Ščerbakova, koja živi u izgnanstvu u Berlinu. Međutim, kaže, „ne znamo koliko će to još potrajati“.

Za Timotija Snajdera, ono što on doživljava kao „apatiju“ u Rusiji, „sugeriše da većina Rusa trenutno jednostavno pretpostavlja da njima vlada gangster s najviše oružja.

Oni nastavljaju sa svojim svakodnevnim životom – ko god da je taj gangster.

„Međutim, istoričar sa Jejla je uveren: „Ako ga sateraju u ćošak, Putin će se spasiti“.

„Ratovi se završavaju unutrašnjim pritiskom na napadača“

To skreće pažnju na borbe u južnoj i istočnoj Ukrajini, i na pitanje: može li Putin tamo ponovo da eskalira rat kako bi konsolidovao svoju bazu moći u Kremlju? Ili će se Vagnerova pobuna nekada kasnije možda pokazati kao početak kraja rata?

Ratovi se uglavnom završavaju „kada se oseti pritisak unutar političkog sistema“, navodi Snajder.

S obzirom na to da više od 50 nacija predvođenih SAD podržava Ukrajinu, Snajder kaže: „Oni koji žele da se ovaj rat završi treba da pomognu Ukrajincima da izvrše taj pritisak.“

Za sada je nejasno da li ukrajinska vojska na frontu može da iskoristi dešavanja u Rusiji.

Pre svega, da li su ona zaista oslabila borbenu efikasnost ruskih oružanih snaga.

Nemački stručnjak za bezbednost Niko Lange za DW ukazuje da je teško proceniti šta su ruski vojnici u Ukrajini zapravo čuli o pobuni.

„Oduzimaju im se mobilni telefoni i veoma su odsečeni od realnosti“, kaže taj ekspert za Ukrajinu i Rusiju, koji radi i za Minhensku bezbednosnu konferenciju.

Nemir među ruskim komandantima u Ukrajini

Lange procenjuje da se nemir među ruskim komandantima povećao.

Pored toga, na frontu će u početku nedostajati tvrdo jezgro Prigožinovih trupa. Trenutno je još uvek nejasno koliko brzo i da li uopšte 25.000 vojnika Vagnera može da se integriše u regularnu rusku armiju.

Vagnerovci su bili zauzeli južnu komandu ruske vojske u Rostovu na Donu.

Ta metropola jedna je od neuralgičnih tačaka za snabdevanje ruskih oružanih snaga na takozvanom kopnenom koridoru između Rusije i Krima, koji je okupirala Putinova vojska. Drugi je Krimski most preko Kerčkog moreuza.

Prekid tih puteva snabdevanja jedan je od vojnih ciljeva ukrajinske vojske u kontraofanzivi koja je u toku.

Jer, bez zaliha municije i goriva, ruska odbrana bi se urušila.

Putin to sebi ne može da dozvoli, a da u Ukrajini ne zapadne u nevolju. Šef Vagnera Prigožin to je iskoristio svojim pokušajem državnog udara.

Spor između Prigožina i ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua trajao je mesecima.

Šef Vagnera je u više navrata optuživao rusku vojsku da nije dovoljno snabdevala njegove ljude, čak ni tokom meseci borbe za Bahmut.

Zato je okupacija ruske južne komande u Rostovu bila konsekventna – što je možda i pomoglo Prigožinu da za sebe isposluje najbolji mogući sporazum sa Kremljom, čim je postalo jasno da mu se u pobuni neće pridružiti niko drugi iz Putinove strukture moći.