„Putin drži elitu na kratkoj uzici i niko ne zna ko je sledeći“

Sergej Umnov, general policije i savetnik ministra unutrašnjih poslova, priveden je i optužen 6. Jula zbog zloupotrebe položaja, što je sada tipična optužba protiv zvaničnika koji su pali u nemilost vlasti.

U isto vreme uhapšena su još dvojica generala MUP-a, podsećaju u autorskom članku za cepa.org Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru, koji prati aktivnosti ruske tajne službe.

Slučaj protiv Umnova istražuju FSB i Istražni komitet, dva najmoćnija ruska represivna državna organa. Optužen je da je novac iz Fonda za podršku policije Sankt Peterburga koristio za svoje lične potrebe. Do 2019. general je bio na čelu gradske policije i održavao je bliske veze sa lokalnim snagama nakon prelaska u Moskvu.

Nije novost da je ruska policija prožeta korupcijom. Nije to ni iznenađujuće – decenijama su bili oruđe ucene biznismena, pružajući im zauzvrat zaštitu.

Bilo je perioda kada je svako odeljenje policije i FSB-a, kako u Moskvi, tako i u regionima, imalo svoju fondaciju, navodno za prikupljanje novca od patriotskih biznismena za kupovinu opreme i uniformi i obezbeđivanje dodatnih penzija veteranima odeljenja. Zapravo, to su bili reketi.

Sankt Peterburg je poseban za Putina; to je njegov rodni grad, ali da se to dogodilo pre 10 godina, korumpirani generali bi jednostavno izgubili svoje zvanične pozicije i umesto toga prešli na unosna mesta u ruskim državnim korporacijama.

Putin je dugi niz godina dozvoljavao, pa čak i podsticao tu vrstu korupcije, budući da je bivši pukovnik KGB-a više voleo da ima posla sa korumpiranim funkcionerima koji su uvek bili podložni gubitku njegove naklonosti, nego sa poštenim ljudima koji imaju svoje mišljenje.

Rusija je, podsećaju autori članka, najslabije ocenjena evropska zemlja u Indeksu percepcije korupcije po Transparency international za 2021, na 136. mestu od 180 zemalja.

U Putinovom sistemu upravljanja, lična lojalnost je uvek bila iznad kompetencije i profesionalizma.

Ali ovaj sistem imuniteta počeo je da se raspada ubrzo nakon aneksije Krima 2014. i za Putina  zastrašujuće slike narodnog ustanka sa kojeg se pozivalo na integraciju u EU.

Usred potresa koji je usledio i koji još uvek traje, mnogi njegovi lojalisti su poslati u zatvor, uključujući ministre, guvernere i generale službi bezbednosti.

Realnost u Rusiji postaje sve više staljinistička ne samo za opoziciju i demonstrante, već i za Putinov narod – a sada je jedino pitanje koliko represija treba da postane brutalna da bi Putin bio srećan

Sada se, međutim, svaki novi krivični slučaj ne odnosi na kažnjavanje određenog korumpiranog funkcionera, već na potrebu da se “počisti“ ministarstvo, resor ili savezna agencija. U ovom pristupu, visoki zvaničnici bivaju hapšeni, a zatim ispitivani kako bi dali kompromitujuće informacije o svojim šefovima – da bi ceo birokratski entitet zadrhtao od straha.

Pre samo nedelju dana, ruski ekonomista Vladimir Mau stavljen je u kućni pritvor – a u Moskvi se priča da on nije bio prava meta, već njegovi prijatelji na visokim ekonomskim ulogama u vladi, uključujući Centralnu Banku.

Umnov nije jedini policijski general koji je postao žrtva čistki; sasvim odvojeno od druga dva generala, Istražni komitet i FSB su upali u kuće nekoliko pukovnika.

Čistke su osmišljene kao signal Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i samog ministra, general-potpukovnika Aleksandroviča Kolokolceva. Mnogi najviši zvaničnici policije sada će se zapitati o čemu tačno ispituju trojicu generala i koga bi oni mogli uplesti.

Ono po čemu se ovaj slučaj ističe jeste da je reč o napadu usmerenom ne samo na Ministarstvo unutrašnjih poslova, već i na ljude bliske Putinu.

Fondacija povezana sa Umnovom bila je povezana i sa biznismenom po imenu Dmitrij Mihalčenko, koji je pre samo nedelju dana osuđen na 20 godina zatvora zbog pronevere tokom rekonstrukcije Putinove rezidencije u Novo-Ogarevu.

Mihalčenko, naravno, nije bilo koji biznismen u građevinarstvu, on je takođe bio štićenik bivšeg šefa FSO, Putinove pretorijanske garde. Sada će se i FSO plašiti koje bi tajne mogle da se pojave kao rezultat istrage.

U Putinovom novom sistemu, korupcija je i dalje dozvoljena, ali praktičari rizikuju visoke zatvorske kazne. Trik je u tome što niko ne zna ko bi mogla biti sledeća žrtva i koje bi ministarstvo ili agenciju Putin mogao sledeće da “očisti“. To dovodi do litice svakog funkcionera, svakog ministra i svakog generala u policiji ili službi bezbednosti.

 Rat u Ukrajini i duboko osrednji učinak ruske vojske na bojnom polju raspalili su Putinovu paranoju o pobuni elita koja bi dovela do državnog udara.

Stoga se okrenuo oprobanim metodama koje je nekada koristio Staljin kako bi svoju elitu držao na kratkoj uzici. Realnost u Rusiji postaje sve više staljinistička ne samo za opoziciju i demonstrante, već i za Putinov narod – a sada je jedino pitanje koliko represija treba da postane brutalna da bi Putin bio srećan.