Raditi manje, dobijati više: Četvorodnevna radna nedelja uspešto isprobana u Velikoj Britaniji

Preduzeća su, po nalazima objavljenim ove nedelje, prijavila da im je prihod uglavnom ostao isti uprkos jednom radnom danu manje tokom nedelje, a mnogima je čak i porastao u poređenju sa istih šest meseci godinu dana ranije.

Pokazalo se da četvorodnevna radna nedelja ima višestruke prednosti, rekao je Dejvid Frejn, naučni saradnik Univerzitetu u Kembridžu, koji je pomogao tokom probe s kraćom radnom nedeljom. On smatra da bi trebalo da uspeh te probe motiviše druga preduzeća da to pokušaju.

Tim Univerziteta u Kembridžu je sarađivao sa istraživačima sa Bostonskog koledža, iz Istraživačke organizacija za budućnost rada „Autonomija“ (Autonomy) i „Svetske neprofitne zajednice za četvorodnevnu radnu nedelju“ (4 Day Week Global nonprofit community) da bi se utvrdilo kako će preduzeća iz raznih sektora – od marketinga do finansirja i neprofitnih organizacija i njihovih 2.900 zaposlenih reagovati na skraćeno radno vreme, pri čemu plata ostaje ista.

Nije iznenađujuće da su zaposleni rekli da im je to koristilo, da je za 71 odsto opao broj onih koji su rekli da su premoreni od posla, da je 39 odsto manje onih koji su rekli da su pod stresom i da je 48 odsto više onih koji su zadovoljni poslom nego što su bili tokom petodnevne radne nedelje.

Među zaposlenima 60 odsto je reklo da im je tokom četvorodnevne radne nedelje lakše da usklade posao i obaveze kod kuće, a 73 odsto je izjavilo da su više zadovoljni svojim životom uopšte. Umora je manje, više su spavali i mentalno zdravlje im se poboljšalo, pokazuju nalazi.

Upravo to je otkrio i riblji restoran brze hrane „Platens“ (Platten’s) u engleskom primorskom gradu Vels-Nekst-d Si (Wells-Next-The Sea), što je posebno važno jer se u ugostiteljstvu često radi svih sedam dana u nedelji.

„Svi su usredsređeni, svi znaju šta rade, svi su svežiji“, rekla je Kirsti Vejnrajt (Kirsty Wainwright), šefica tog restorana, i objasnila da „na posao dolaze bolje raspoloženi i ne samo da svoje raspoloženje prenose na goste, već i gosti dobijaju bolju uslugu“.

Četvorodnevna radna nedelja omogućava ljudima da imaju jedan neradni dan za obavljanje kućnih i drugih poslova i potom dva slobodna dana „da se vide s prijateljima, porodicom, da rade šta žele“, rekla je Vejnrajt koja podvllači da se „o tome radi: raditi da bi se živelo, a ne živeti da bi se radilo“.

U preduzećima koja su uvele kraću radnu nedelju to nije pogodilo prihod, kažu nalazi, već je prihod porastao za 1,4 odsto tokom probe u 23 preduzeća, a 24 su zabeležila porast prihoda veći od 34 odsto u odnosu na isti šestomesečni period godinu dana ranije.

U restoranu „Platens“ šefica Vejnrajt je objasnila da je to zato što je zbog skraćenja radne nedelje na četiri dana „produktivnost skočila nebu pod oblake“.

Uz to, u preduzećima koja su učestvovala u istraživanju, verovatnoća da zaposleni daju otkaz je opala za 57 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije, a bolovanja je bilo manje za 65 odsto.

Čak 92 odsto preduzeća koja su isprobala četvorodnevnu radnu nedelju kaže da će tako i dalje raditi, a 30 odsto da su odlučili da je to trajna promena – ne vraćaju se na petodnevnu.

Šarlot Lokhart (Charlotte Lockhart), suosnivačica i generalna direktorka „Svetske neprofitne zajednice za četvorodnevnu radnu nedelju“, rekla je da „neverovatan uspeh“ tog pilot-programa u Velikoj Britaniji odražava ranije zaključke istovetnih proba u Irskoj i SAD.

Mada postoje sektori koji ne mogu da uvedu kraće radno vreme jer im je osoblje potrebno 24 sata dnevno, kao što su zdravstvo i prva pomoć, pandemija je ipak promenila način na koji svet funkcioniše, a poučeni tim iskustvom ljudi sada traže bolju ravnotežu posla i privatnog života.