Rado Srbin ide u ruske vojnike: Dragan Bursać u kolumni za Al Džaziru

Prema izvorima iz francuskih obaveštajnih službi, očekuje se da će do 1. septembra više stotina regruta iz Srbije stići u jedan od kampova ruske vojske u Moskvi. Ovo više i nije vest, jer je od početka ruske agresije na Ukrajinu, a to beše ne 2022, nego 2014, više stotina srbijanskih dragovoljaca otišlo na ukrajinska ratišta boreći se na strani ruskih zavojevača, piše Dragan Bursać u kolumni za Al Džaziru.

Dunav i Sava u Sudoplatovu

Primerice, zvanično je potvrđeno da u Ukrajini na strani Rusa ratuju Srbi u okviru bataljona “Sudoplatov”. Inače, ova jedinica je osnovana septembra 2022. godine kao proruska dobrovoljačka jedinica koja dejstvuje na jugu Ukrajine na teritoriji Zaporožja, koje je trenutno pod ruskom okupacijom. Najpoznatiji “junaci“ ovog bataljona su dva srpska vojnika kodnih naziva “Sava“ i “Dunav“ koji jesu maskirani, ali su se već uveliko “proslavili“ svojim izjavama.

Tako se na ruskom Telegramu, još krajem 2022. pojavio snimak te dvojice maskiranih vojnika, koji na perfektnom srpskom jeziku govore da su došli pomoći “ruskoj braći“. Ima u tom snimku nešto gore, a to je stari velikosrpski narativ koji izlazi iz usta jednog od maskiranih dobrovoljaca:

“Videli smo ista dešavanja, kao u Jugoslaviji devedesetih, ista ta imperija zla, NATO, Velika Britanija, Amerika, rade sad protiv naše braće i mi smo sad došli tu da im pomognemo…“

Jednako tako su “pomagali“ i u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu, baš tih devedesetih čineći najgnusnija zlodela – od ratnih zločina, do genocida, streljanja dečaka kao u Trnovu od strane srbijanskih “Škorpiona“ ili prevoženja albanskih ubijenih civila sa Kosova u masovne grobnice nadomak Beograda. Sve to u sklopu pomoći “prekodrinskoj braći“. Pa su sad, čini se, odlučili da “pomognu“ Rusima svojim ratnim iskustvom na terenu u etničkom čišćenju suverene i nezavisne Ukrajine, koja trpi bezočnu agresiju.

Terorističke grupe u sastavu oficijelne ruske armije

Ali ovaj put je nešto drugačije glede ove francuske obaveštajne informacije.

A šta?

Pa vidite, za razliku od dosadašnjeg učešća srpskih dobrovoljaca u raznoraznim paravojnim jedinicama ili čak i terorističkim militantnim skupinama poput odbeglog Vagnera, ovaj put je ruska komanda i ruska država odlučila da stvari uzme u svoje ruke i da najdirektnije regrutuje i obučava srpske vojnike u regularnim ruskim jedinicama.

Kontingent srpskih dobrovoljaca će tako biti deo regularnih jedinica ruske armije, a narečena “Srpska jedinica” će biti uključena u 106. Padobransku diviziju. Očekuje se da će kontingent rasti do čak 500 srpskih dobrovoljaca. Čini se da su čak i Rusi iznenađeni količinom putinofilije koja vlada u Srbiji i da su zatečeni brojem ljudi iz Srbije koji u slepoj mržnji dolaze da pomažu ruskim okupatorima, dok i Rusi beže od regrutacije.

Treba kazati da prema izvorima iz sigurnosnih službi, mreža ruskih i srpskih boraca sprema ovu operaciju još od maja ove godine na inicijativu ruskih vlasti i uz veliku podršku državnog sigurnosnog aparata. Što se kaže, videli Rusi da imaju plodno tlo, pa počeli ozbiljnije da koriste benefite “srpskog mesa“ na terenu.

Inače, regruti su građani Srbije, ali i Srbi iz susednih zemalja, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, što bi trebalo biti interesantno bosanskohercegovačkim obaveštajnim službama. Tako je samo od sredine jula, do sredina augusta odabrano već 50 kandidata koji su u Rusiju stigli komercijalnim letovima, u grupama od dva ili tri, pod krinkom nekakve građevinske kompanije.

Kako navode francuski obaveštajni izvori, čitavim procesom rukovodi Davor Savčić, poznat kao “Vuk”, Srbin iz Bosne i Hercegovine koji duži period živi u Rusiji te je osoba od poverenja ruskih državnih vlasti.

Za one koji ne znaju Savčić je bio pripadnik ozloglašene JSO koju je vodio zločinac Milorad Ulemek Legija. Prethodno se borio kao plaćenik u grupi Vagner u Ukrajini 2014. godine, a nešto kasnije, 2016. i u Siriji, pa se čini kako je u “prelaznom roku skautirani od strane oficijelne ruske armije.

Ako na sve ovo dodamo kako je reč o zvaničnim podacima, onda nezvanično, ali realno, nismo niti svesni punog brojnog potencijala srpskih terorista na ukrajinskim ratištima od severa do juga zemlje. Kada se setimo da je ruski državno-propagandni kanal RT (Russia Today) još u januaru pokrenuo kampanju regrutovanja dobrovoljaca u Putinovu terorističku armiju, i to baš u Ukrajini jasne su vam razmere ruskog uticaja u Srbiji. Da vas podsetim u oglasu RT, koji je ubrzo povučen stajalo je da je plata za “dobrovoljce“ oko 3.200 evra, a za smrt se porodicama ubijenih isplaćivalo 66.000 evra. Dakako, tada se posao regtutovanja Srba obavljao preko terorističkog Vagnera, a kako je u međuvremenu, nakon Prigožinovog pokušaja puča ova jedinica marginalizovana u Rusiji i prebačena ili u Belorusiju ili u delove Afrike, Rusima je ostalo da konačno bez rukavica počnu pozivati Srbe u zvaničnu okupatorsku vojsku.

Srbija i zakoni kao mrtva slova na papiru

A šta radi država Srbija?

Pa država Srbija, makar nominalno ima Zakon kojim je zabranjeno učešće na stranim ratištima srpskim građanima.

Dale, u danima početka ruske agresije na Ukrajinu, vlasti Srbije su 25. februara 2022. usvojile zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost o ratu u Ukrajini u kojima, između ostalog, piše da će država sprečiti učešće građana Srbije u sukobima u Ukrajini, kao i da će svi “dobrovoljci” koji se uključe u taj konflikt, biti sankcionisani.

Treba kazati, a to potkrepljuje ovu moju tezu da je – kako prenosi RSE – Viši sud u Beogradu doneo čak 28 osuđujućih presuda protiv državljana Srbije koji su još tada sudelovali u ratu u Ukrajini, od kojih je 26 pravosnažnih na osnovu priznanja krivice i nagodbe s Tužilaštvom.

A rezultat? Pa protiv samo četiri učesnika izrečene su zatvorske kazne, dok je ostalima izrečena uslovna kazna.

U prevodu, država Srbija se ili pravi nevična ili oslobađajućim presudama aktivno učestvuje na rasplamsavanju sukoba u Ukrajini. Tako je samo dan posle ove odluke srbijanskih vlasti od prošle godine osuđeni pripadnik ruskih paravojnih formacija Bratislav Živković gostovao kod Milomira Marića kao zvezda sa ukrajinskog ratišta, a onda je kao da to nije dovoljno otišao u Moskvu i iz prvih redova slušao govor kremaljskog tiranina Vladimira Putina. Narečeni Živković je, tek da se zna, na čelu Četničkog pokreta Srbije. Dakle, komandant četnički. Na to sve, Živković je i pod istragom države Ukrajine, preciznije Generalnog tužilaštva Ukrajine zbog učešća u napadima na ukrajinske snage u Donjecku i Lugansku na strani proruskih separatista i to još tamo od 2014. godine. Prema tome, bit će optužen kao ratni zločinac. Toliko o ideologiji i ideolozima na terenu.

Ovakvih dokumentovanih primera je na desetine ili i više. O onome što je ispod vrha ledenog brijega, verovatno nikad nećemo do kraja saznati. Ali činjenica je da je Srbije bila i ostala sigurna kuća i utočište za ratne zločince. Kako iz zavojevačkih ratova devedesetih na teritoriji bivše zemlje, tako i danas u toku agresije na Ukrajinu.

Bosna i Hercegovina između proruskog Dodika i javašluka

Što se tiče Bosne i Hercegovine, tu je stanje tek haotično. Entitet RS sa proruskim Miloradom Dodikom na vlasti i u entitetu i u državi, otvoreno podržava i Putina i rusku agresiju, a lokalni entitetski vlastodršci se utrkuju u submisivnoj snishodljivosti prema ruskom autarhu toliko da im je čast kada ih Rusi pomenu u nekom svom mediju. Sa druge strane, kako je država, na žalost, nefunkcionalna, vrlo verovatno će i dobrovoljci iz RS otići (i uveliko idu) na ukrajinska ratišta da se bore na strani ruskih okupatora.

Za sada je zvanično dokumentovano da na strani Rusije ratuje i nekoliko državljana Bosne i Hercegovine. Tako se pre nekoliko meseci pojavio i snimak na kojem poznati srbijanski plaćenik Dejan Berić razgovara sa dvije osobe koje su iz BiH.

Zazivanje ukrajinizacije Balkana

Stvar je vrlo jasna, država Srbija na putinofilski pogon, zaražena teškim jednoumljem, pokušava formalno balansirati između EU i ruskog sveta, dok na terenu, kako vidimo, traje konkretna regrutacija srpskih dobrovoljaca u rusku regularnu armiju. Tu je i taj srpski nacionalističko-mitomanski narativ o “rusima oslobodiocima“ koji će tenkovima doći na Balkan i lokalnu komandnu palicu dati srpskim nacionalistima, a koji bi tako pod okriljem “majčice Rusije“ postali ruski gubernatori na terenu. Takve snove samo NATO pakt sa jakom EU može prekinuti i zaustaviti, jer će u protivnom retoričko- ideološki apetiti Srbije prema Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori postati konkretne stvari, a već vidimo da Vučićeva propagandna mašinerija zaziva neku novu Ukrajinu na Zapadnom Balkanu.

Sa druge strane, država Bosna i Hercegovina se mora jasno i glasno odrediti prema regrutaciji srpskih vojnika u rusku vojsku, a pogotovo prema dobrovoljcima-državljanima BiH.

Dodik je to već uradio, u potpunosti prihvatajući rusku doktrinu na Balkanu. Ako ga se pusti, on će sasvim sigurno gristi dok ne vidi nekakve ruske ili srpsko-ruske dobrovoljce u BiH. Budite uvereni u to.

Poseta članova Predsedništva BiH Denisa Bećirovića i Željka Komšića Ukrajini i razgovor sa predsednikom Zelenskim ne bi nikako smio biti samo formalno-kurtoazne prirode, jer se Ukrajini mora jasno staviti do znanja da su građani BiH na njenoj strani, a ne nikako pretvorno “neutralni“.

Budućnost odnosa ovakve Rusije sa civilizovanim svetom, vrlo moguće da će se prelamati na Balkanu, a u tom slučaju sve ove ruske regularne i terorističke jedince sa najnovijim regrutima će postati psi rata baš u nas. A onda to neće biti ukrajinski nego naš problem.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Džazire.