Rama ne može da umiri proteste

Opseg i ritam protesta koji se redovno održavaju protiv njega pokazuju da Rama ne može da „vrati duha u bocu“ koristeći svoje autoritativne metode, kaže za Danas Genč Polo, funkcioner i poslanik opozicione Demokratske partije Albanije, upitan da li će albanski premijer biti primoran da na kraju podnese ostavku, imajući u vidu višemesečne proteste koji se održavaju u Tirani i činjenicu da su poslanici opozicije i zvanično vratili mandate.

* Koji su glavni zahtevi učesnika demonstracija u Tirani?

– Protesti su počeli nakon obelodanjivanja skandala koji su nezamislivi čak i za balkanske standarde i šokantne reakcije albanske vlade na njih. Okosnicu ovih skandala čine dokazi o široko rasprostranjenoj kupovini glasova, koju je vladajuća Socijalistička partija sprovela preko narko-bosova, o čemu su, takođe, izveštavali evropski i američki mediji, pozivajući se na dokumenta iz tužilaštva.

* Kako gledate na proteste u Beogradu?

– Kod vas u Srbiji kontekst je, verovatno, drugačiji, ali autoritarizam i korupcija zvaničnika nisu samo problem Albanije. Naša društva su se uzdala u Evropsku uniju i međunarodnu zajednicu, kao „korektore“ takvih „anomalija“. Moguće je da će oni pomoći, ali ukoliko ne postoji unutrašnja reakcija koja je dovoljno snažna, kako bi se pojačao pritisak na nadležne, situacija se neće umnogome izmeniti.

* Smatrate li da će konačni dogovor o Kosovu biti postignut ove godine?

– To ne znam zasigurno. Ipak, voleo bih da ne bude postignut nekakav loš sporazum – ni ove godine, ni u budućnosti. Za dobar sporazum potrebni su vreme, dobra volja i izgradnja poverenja, tako da je gotovo izvesno da dogovor neće biti postignut tokom 2019. godine.

* Prema vašem mišljenju, da li će sporazum o Kosovu značiti razgraničenje?

– Koliko shvatam, ova reč se koristi u političkom žargonu kao šifra za razmenu teritorija. To bi značilo da se Srbiji prepusti prostor severno od reke Ibar, a da Kosovo, možda, dobije neka sela u Preševskoj dolini. Mi u opoziciji se protivimo takvoj ideji, dok je vlast, izgleda podeljena – naš predsednik to odbacuje, a premijer podržava. Ne radi se, naprosto, o tome da bi navedeno rešenje bilo nepravično prema kosovskim Albancima, već da bi, zapravo, oživelo konflikte iz doba bivše Jugoslavije i predstavljalo zlokoban presedan u Evropi, koja bi se time narugala ustaljenim principima EU. Niko ne bi imao koristi od takvog mogućeg presedana, osim nekoliko političara koji teže da dobiju moć i slavu.