EPA-EFE/JUSTIN LANEI ovo zasedanje Generalne skupštine UN obeležila je puna podeljenost satlnih članica Saveta bezbednosti koje se već 19 meseci nalaze u sukobu visokog intenzitata zbog rata u Ukrajini.
Dok se prošle godine činilo da je svetska organizacija na ivici sloma, ove godine, čini se, ona se pokazuje kao nezamenljiva platforma za definisanje i rešavanje problema u svetu.
Dok predsednik Džo Bajden predvodi ovogodišnju, američku delegaciju i praktično je jedini lider neke države, stalne članice Saveta bezbednosti na tom skupu, lideri Kine, Francuske, Indije i Rusije odlučili su da propuste samit. Rusiju predstavlja njen ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Zasedanja Generalne skupštine uvek su bila poprište sukoba i napetosti od osnivanja. One u istu zgradu i salu u Njujorku smeštaju države koje su u tom trenutku jedna drugoj smrtni neprijatelji, ili države koje su deklarisani neprijatelji SAD.
Uzmimo, na primer, 100-minutni govor libijskog lidera Moamera el Gadafije protiv najvećih svetskih sila iz 2009. Predsednik Venecuele Hugo Čavez obrazlagao je 2006. zašto je Džordž Buš „đavo“ ili Trampovu pretnju iz 2017. da će „potpuno uništiti“ Severnu Koreju.
VELIKI RASCEP: Za razliku od prethodne godine, dok je većina govornika spominjala invaziju i rat koji je u toku u Ukrajini, ove godine bilo je mnogo više ravnoteže usmeravanjem pažnje na krize i događaje u ostatku sveta.
Najaviše se, takođe, govorilo o samoj organizaciji, karakteru svetskih odnosa i novom multilateralizmu, uz snažno pozivanje na poštovanje Povelje UN.
Oživeli su pozivi na očuvanje tradicionalnih spoljnopolitičkih vrednosti, teritorijalnig integriteta i suvereniteta, upravo od delegacije SAD i najrazvijenijih zemalja, tek što su utihnule tvrdnje sa iste strane da je značaj suvereniteta iscrpljen i da bi trebalo da bude objekat velikih ograničenja od globalizovane međunarodne zajednice.
Globalne sile sve više zaobilaze glomazni sistem UN da bi vodile multilateralnu diplomatiju, kao što su blokovi G-7, G-20 i BRIKS. Pre osam godina, UN su iznele ambiciozan niz ciljeva za rešavanje globalnog siromaštva, rodne ravnopravnosti, klimatskih promena i drugih hitnih globalnih pitanja do 2030. Ali dosad je svet daleko od ispunjavanja tih ciljeva.
Podsetimo se, prošle godine su aktivno traženi načini da se Rusija odstrani iz Saveta bezbednosti, pa čak i iz članstva UN uopšte. U isto vreme, rasle su ideje na drugoj strani da bi BRIKS širenjem članstva i prijemom novih država trebalo da postane alternativna mreža, pandan UN, ukoliko one postanu instrument isključive kontrole zapada.
Zbog toga je generalni sekretar UN Antonio Gutereš u svom uvodnom govoru upozorio da se svet sve više približava „velikom rascepu“ u ekonomskim i finansijskim sistemima i trgovinskim odnosima i istakao da je zbog toga potrebna promena „međunarodne finansijske arhitekture“.
Čini se da svet nije u stanju da odgovori na sve veće globalne izazove – rekao je Antonio Gutereš i upozorio da međunarodne institucije, ukoliko ne budu reformisane, rizikuju da postanu deo problema.
REFORMA UN: Gutereš je ukazao da se produbljuju podele između ekonomskih i vojnih sila, između Severa i Juga, Istoka i Zapada. Takođe, pozvao je da se ne odustaje od napora usmerenih na uspostavljanje mira u Ukrajini. „Ne smemo usporiti naše napore u borbi za mir, pravedan mir u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom“, rekao je Gutereš na opštoj debati Generalne skupštine UN.
Kada bi svaka država ispunila svoje obaveze prema Povelji UN, bilo bi zagarantovano pravo na mir, ukazao je Gutereš, navodeći da kad zemlje prekrše te obaveze, ceo svet postaje nesiguran, ističući kao dokaz za to invaziju Rusije na Ukrajinu.
Već je uoči zasedanja bilo praktično najavljeno da će se opet postaviti pitanje ruskog prava veta u Savetu bezbednosti. Američka ambasadorka u UN Linda Tomas Grinfild navela je da 19 meseci „nakon ruske invazije na Ukrajinu“, UN nastavljaju da se bore sa prisustvom Moskve kao stalne članice Saveta bezbednosti, što joj daje mogućnost da stavi veto na važne politike.
Ona je predočila da je prošle godine učinjen reformski korak „koji zahteva da Rusija izađe pred Generalnu skupštinu i objasni zašto su uložili veto“.
Prema Tomas-Grinfildovoj, glavni prioriteti Bele kuće na sastancima na visokom nivou ove nedelje uključuju reafirmaciju privrženosti grupe Povelji UN i „kako učiniti UN prikladnim i inkluzivnijim za ovu generaciju“.
Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski pozvao je UN da Rusiji ukinu pravo veta u Savetu bezbednosti što je, kao i mesto stalne članice tog tela, ona nasledila od SSSR, jednog od pobednika Drugog svetskog rata. Zelenski je govorio o velikoj reformi UN koja je sada neophodna jer „pravo veta u rukama agresora blokira UN“.
Bilo kakve reforme Saveta bezbednosti, posebno u pogledu prava stalnih članica, zasad su samo želje jer izmene i dopune Povelje UN moraju biti usvojene na osnovu glasova najmanje dve trećine članova Generalne skupštine, a zatim ratifikovane u dve trećine članica UN, uključujući pet stalnih članica Saveta bezbednosti.
Tokom nedavnih zasedanja BRIKS i G20, postavljeno je pitanje reforme i proširenja Saveta bezbednosti. Zemlje globalnog juga, Rusija i Kina, kad govore o tome, imaju na umu sasvim različite stvari.
Dok se na BRIKS govorilo o potrebi predstavljanja afričkih, azijskih i latinoameričkih država u SB UN, dotle se kod zapadnih zemalja tu misli na Nemačku, Japan ili Italiju. Za te kandidate, zemlje u razvoju smatraju da ne bi donele ništa novo, ni bitno u globalnim odnosima, ni u svetskoj organizaciji.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken otišao je još dalje u svojoj dijagnozi odnosa u svetu. On je nedelju dana uoči početka Generalne skupštine ocenio da je došlo do kolapsa svetskog poretka.
Tokom proteklih 30 godina svet se promenio, suočio se sa izazovima Rusije, Kine i drugih sila, rekao je američki državni sekretar. Putin je govorio o zajedničkim planovima s Kinom za izgradnju novog svetskog poretka zasnovanog na demokratiji i zakonu.
Međunarodni odnosi danas se značajno razlikuju od onih uspostavljenih posle Hladnog rata, stari svetski poredak više ne postoji, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken, držeći predavanje u Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins. „Ono što sada doživljavamo je više od testa snage svetskog poretka koji je nastao posle Hladnog rata. Ovo je njegov kraj“, rekao je Blinken.
KOLAPS SVETSKOG POREKLA: Kraj hladnoratovske ere podstakao je nadu u uspostavljanje stabilnosti i mira, međunarodnu saradnju, širenje ljudskih prava, političku liberalizaciju i ekonomsku saradnju među zemljama, rekao je on, napominjući da je zaista bilo napretka.
Neke smrtonosne bolesti su iskorenjene, više od milijardu ljudi je izvučeno iz siromaštva, a sukobi između zemalja dostigli su istorijski minimum. U to vreme bilo je i ozbiljnih izazova, priznao je državni sekretar: rat u Jugoslaviji, genocid u Ruandi, 11. septembar i rat u Iraku, svetska finansijska kriza 2008, rat u Siriji, pandemija korona virusa i drugo.
Do kolapsa tog svetskog poretka nije došlo momentalno, a o razlozima takvog sloma biće još dugo predmet rasprave, smatra Blinken. On je primetio da su decenije relativne geopolitičke stabilnosti ustupile mesto američkoj konkurenciji sa rastućim „autoritarnim i revizionističkim silama“.
Državni sekretar je ruske akcije u Ukrajini nazvao „najneposrednijom, najakutnijom pretnjom međunarodnom poretku sadržanom u Povelji UN“ i njenim ključnim principima teritorijalnog integriteta, suvereniteta i univerzalnih ljudskih prava.
Kina predstavlja „najozbiljniji dugoročni izazov“ jer ne samo da nastoji da promeni svetski poredak, već ima i sve veću ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć da postigne ovaj cilj.
Blinken je naveo druge moderne trendove: korporativni resursi se takmiče sa resursima nacionalnih vlada; postoje teroristi koji mogu prouzrokovati katastrofalnu štetu; pojavljuju se transnacionalne kriminalne organizacije.
Neke vlade koriste nezakonite subvencije i ukradenu intelektualnu svojinu da bi stekle nepravednu prednost u važnim sektorima privrede. Ali, i pored razorenog svetskog poretka, UN i dalje služe kao moćno mesto za manje države da se njihov glas čuje.
Godišnji samit je važan barometar za ono čime svetski lideri žele da se bave u narednim godinama i lakmus test da li Ujedinjene nacije mogu da ožive zamah u svojim ambicioznim ciljevima održivog razvoja i naporima da se izbore sa klimatskim promenama.
Mnogi zvaničnici i stručnjaci su skeptični da se UN mogu prilagoditi promenljivim vremenima. A opet, kao što je drugi generalni sekretar UN, Dag Hamaršeld, rekao: „Ujedinjene nacije nisu stvorene da bi nas odvele u raj, već da bi nas spasile od pakla.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
