moskvaFoto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Novembar i decembar su poznati kao najdepresivniji meseci u Moskvi.

Dani su kratki i mračni, a vreme je previše hladno da bi se boravilo napolju, ali još uvek previše toplo i kišovito da bi moglo da se uživa u pravoj ruskoj zimi.

Ove godine, piše Si-En-En, osećaj melanholije postaje još snažniji pri pogledu na zatvorene prodavnice u mnogim ulicama glavnog grada, dok se firme suočavaju sa ekonomskom krizom izazvanom brojnim sankcijama koje je zapad nametnuo u odgovor na rat u Ukrajini koji ruski zvaničnici i dalje nazivaju “specijalnom vojnom operacijom”.

“Raspoloženje koje trenutno vlada u Moskvi i celoj zemlji je izuzetno sumorno, tiho, puno straha i beznadežnosti”, rekla je za Si-En-En Lisa, koja je odbila da kaže svoje prezime, rekavši samo da je filmski producent.

“Niko ništa ne planira, ljudi nemaju pojma šta bi moglo da se dogodi sutra ili za godinu dana”, kaže ona.

Iako su police u većini prodavnica i dalje dobro popunjene, zapadnih proizvoda je sve manje i postaju sve skuplji, što dodatno nepovoljno utiče na mnoga domaćinstva u Rusiji.

“Poznati proizvodi nestaju, počevši od toalet papira i Koka-kole, pa do odeće”, priča Lisa.

“Naravno, možete da se naviknete na sve to, pošto to nije najgore što se dešava”, dodaje.

Ali, ona je uputila kritike na račun zapadnih vlada i kompanija koje su napustile rusko tržište u odgovor na invaziju Ukrajine.

“Ne vidim kako to pomaže rešavanju konflikta, to pogađa samo obične ljude, a ne one koji donose odluke”, kaže Lisa.

Sergej Javoronkov, viši istraživač na Gajdar Institutu za ekonomsku politiku, kaže da je raspoloženje već više kritički nastrojeno nego ranije, kako zbog ekonomskih posledica, tako i zbog nezadovoljstva što situacija nije rešena, uprkos onome što je Kremlj najavljivao.

“Trebalo je da pobedimo. Zvaničnici su obećali da će Kijev biti osvojen za tri dana ali, kao što vidimo, pokazalo se da je to budalaština”, rekao je on za Si-En-En.

“U svom govoru 24. februara (ruski predsednik) Vladimir Putin je rekao da će u vojnim operacijama učestvovati samo profesionalni vojnici. Ali, u septembru je objavio delimičnu mobilizaciju, što je veoma nepopularna mera, da se regrutuju oni koji ne žele da se bore”, objašnjava on.

“To je efekat koji je dobro poznat: kratki pobednički rat može da donese entuzijazam, ali ako rat potraje beskrajno i ne vodi do željenog ishoda, dolazi do razočarenja”, dodaje Javoronkov.

Ruski bloger Dmitrij Pučkov, koji je poznat pod imenom “Goblin” i podržava “vojnu operaciju” koju njegova zemlja vodi u Ukrajini, priznaje da su nedavni porazi na bojnom polju poljuljali poverenje mnogih ljudi.

“Sa tačke gledišta civilnog društva, za naše trupe nije dobro da se povlače sa teritorija koje su postale deo Ruske Federacije. Ali mi mislimo da je to taktički potez i da neće dugo trajati”, rekao je on i dodao da veruje da će Rusija snažno odgovoriti i primorati Ukrajinu na prekid vatre.

Kada je upitan kakvo je raspoloženje u ruskoj biznis zajednici s obzirom na izglede dugoročnog rata, Javoronkov je odgovorio jednom rečju: “pesimistično”.

Ruska ekonomija je sada zvanično u recesiji, a on smatra da će stvari postati još gore.

Industrijska postrojenja u zemlji se suočavaju sa ogromnim problemima dok pokušavaju da zamene zapadnu tehnlogiju, što je nateralo vodeću automobilsku kompaniju AvtoVAZ – proizvođača Lade – najpre da obustavi proizvodnju ranije ove godine, a zatim da krene sa pravljenjem pojedinih vozila bez osnovnih elektronskih uređaja kao što su vazdušni jastuci i sistemi protiv blokiranja kočnica.

Ovi problemi obuhvataju sve od avio industrije do potrošačke elektronike, zbog čega je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev ranije pozvao na nacionalizaciju strane imovine, što je dočekano kritikama.

Kako podseća Si-En-En, Jevgenij Popov, poznati novinar i član ruskog parlemanta, je u jednom od retkih momenata otvorene kritike ismejao ovu ideju.

“Šta ćemo voziti, kad nemamo šta da vozimo, železničke vagone? Hajde da sve nacionalizujemo, ali onda nećemo imati šta da vozimo, čime da telefoniramo… Da, sva tehnologija koju koristimo je zapadna”, priznao je Popov.

Kremlj uporno promoviše ideju zamene zapadnih dobara proizvodima i tehnologijama iz savezničkih zemalja kao što su Kina ili Iran, uz povećanje proizvodnje u Rusiji.

Ovaj potez neki pozdravljaju kao znak rastuće ekonomske nezavisnosti Rusije, ali to istovremeno znači i sve veću izolaciju zemlje od ostatka sveta, što ne odobravaju svi Rusi.

Sve je više onih koji kažu da bi više voleli da njihova zemlja okonča rat i obnovi veze sa stranim zemljama, nego da ostane usamljena na međunarodnoj sceni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari