Raspršene nade Britanaca o Bregzitu

Zaista, u protekloj godini, oni su uspeli da održe te standarde, povećavajući zaduženost domaćinstava.

Ovo je neko vreme uspevalo, pošto je povećana potrošnja domaćinstava stimulisala ekonomiju. Ali trenutak istine za britansku ekonomiju se veoma brzo približava. Kako su poslednji podaci koje je objavila Banka Engleske pokazali, rast plata u Britaniji nije u skladu sa inflacijom, tako da su stvarni prihodi počeli da opadaju. Pošto će se ovaj trend nastaviti tokom narednih meseci, domaćinstva će uskoro shvatiti da životni standard opada i da će tome morati da prilagode svoje potrošačke navike. Da stvari budu još gore, shvatiće i da su postala prezadužena i moraće da smanje stepen zaduženosti, tako da će biti prinuđeni da još smanje potrošnju domaćinstva koja je održavala ekonomiju. Štaviše, Banka Engleske je napravila istu grešku kao i prosečno domaćinstvo: potcenila je uticaj inflacije i sada će to morati da nadoknadi tako što će podizati kamatne stope. A ove više stope će dovesti do toga da bude još teže otplatiti zaduženost domaćinstva.

Britanci se brzo približavaju prekretnici koja karakteriše sve neodržive ekonomske trendove. Ja takvu prekretnicu nazivam “refleksivnost” – zbog toga što i uzrok i posledica oblikuju jedno drugo. Ekonomska realnost je ojačana političkom realnošću. Činjenica je da je Bregzit predlog na obostranu štetu, škodljiv i za Britaniju i za EU. Referendum o Bregzitu se ne može poništiti, ali ljudi mogu da se predomisle. Očigledno, to se i dešava. Pokušaj premijerke Tereze Mej da ojača svoju pregovaračku poziciju time što je održala vanredne izbore je bio potpun promašaj: ona je izgubila parlamentarnu većinu i stvorila “zamrznuti parlament” (u kojem ni jedna stranka nema većinu). Osnovni uzrok poraza premijerke Mej bila je njena fatalna greška što je predložila da stariji ljudi plaćaju veliki deo za svoju socijalnu zaštitu iz svojih sopstvenih izvora, obično u vrednosti domova u kojima su živeli celog života. Ovaj “porez na demenciju”, kako je postao široko poznat, je duboko uvredio veći deo biračkog tela Konzervativne stranke Tereze Mej, a to su stariji ljudi. Mnogi ili nisu glasali, ili su podržali druge stranke.

Povećano učešće mladih ljudi u izborima je takođe važan činilac koji je doprineo porazu Mej. Mnogi od njih su glasali za laburiste u znak protesta, a ne zbog toga što su želeli da se pridruže trgovinskoj uniji ili zato što podržavaju laburističkog lidera Džeremija Korbina (iako je on imao neočekivano impresivne nastupe tokom kampanje). Stav mladih Britanaca prema jedinstvenom tržištu je dijametralno suprotan onome koji imaju Mej i pristalice “čvrstog Bregzita”. Mladi ljudi su željni da nađu dobro plaćene poslove, bilo u Britaniji, bilo negde drugde u Evropi. U tom pogledu, njihovi interesi se poklapaju sa interesima grada Londona, gde neki od ovih poslova mogu da se nađu.
Ako Mej želi da ostane na vlasti, mora da promeni svoj pristup pregovorima o Bregzitu. A postoje znaci da je ona spremna to i da učini. Pristupajući pregovorima u pomirljivom duhu, Mej bi mogla da dođe do dogovora sa EU da Britanija nastavi da bude član jedinstvenog tržišta u periodu dovoljno dugom da bi uspela da završi sav pravni posao koji treba. To bi bilo veliko olakšanje za EU, zato što bi se na taj način odložio “zli dan” kada će odsustvo Britanije napraviti ogromnu prazninu u budžetu EU. To bi bio dogovor na obostranu korist.

Samo ukoliko krene tim putem, Mej može da se nada da će ubediti parlament da prođu svi zakoni koji će biti potrebni onda kada pregovori o Bregzitu budu završeni i kada se Britanija povuče iz Unije. Ona će možda morati i da napusti svoj lakomisleni savez sa Demokratskom unionističkom partijom u Alsteru i da se sa više pažnje odnosi prema torijevcima iz Škotske, koji žestoko zagovaraju “mekšu” verziju Bregzita. Mej će morati i da se pokaje za grehe torijevaca u londonskoj opštini Kensington povodom nedavnog požara u soliteru Grenfel tauer u kojem je najmanje 30 ljudi, a možda i više, izgubilo život.

Ako Mej prihvati takvu politiku, mogla bi da nastavi da bude vođa manjinske vlade, pošto niko drugi ne bi želeo da bude na njenom mestu. Do okončanja Bregzita će proći bar još pet godina, a za to vreme će biti održani novi izbori. Ako sve prođe dobro, dve strane bi mogle poželeti da se ponovo venčaju čak i pre nego što se razvedu.

Autor je predsedavajući Soros fonda za menadžment i fondacije Otvoreno društvo

Copyright: Project Syndicate, 2017.
www.project-syndicate.org