Raste mržnja prema strancima: Nemcima najviše „ne odgovaraju“ Sinti, Romi i Jevreji

Svaki treći Nemac smatra da stranci dolaze u Nemačku samo da bi iskoristili socijalnu državu. Na istoku zemlje u to je uveren svaki drugi građanin. Slično tome, mnogi ljudi ubeđeni su da je Nemačka „u opasnoj meri preplavljena strancima“ (ukupno 35,6 odsto, na istoku 44,6 procenata).

„Više do 30 procenata ispitanih na istoku Nemačke izrazilo je netrpeljiv stav prema strancima“, kaže za DW rukovodilac projekta Oliver Deker iz Lajpciškog Stručnog centra za desničarski ekstremizam i istraživanje demokratije. „To je veoma, veoma veliki procenat“, ocenjuje Deker. Na zapadu je oko 22 odsto ljudi izrazilo takav stav.

Više mržnje prema muslimanima, Sintima i Romima

Naučnici su takođe utvrdili da predrasude nisu porasle samo generalno prema migrantima, već posebno prema muslimanima, Sintima i Romima. „Naročito se ispoljava agresija prema te dve poslednje grupe“, naglašava Deker. Skoro 60 odsto ispitanika složilo se s tezom da Sinti i Romi naginju kriminalu – pet odsto više nego 2014.

Studija je pokazala da je uzdržanost koja se ispoljava prema muslimanima u porastu: 44 odsto smatra da bi muslimanima trebalo zabraniti useljavanje u Nemačku – 2014. taj procenat je bio 36,5. A više od 55,8 odsto, što znači više nego svaki drugi Nemac, izjavljuje da se zbog broja muslimana u Nemačkoj ponekad oseća kao stranac u rođenoj zemlji – 2014. je taj procenat bio 43 odsto. U skoro svim slučajevima procenti su na istoku zemlje veći nego na zapadu.

Uzdržani i prema Jevrejima

Povećana je i netrpeljivost prema Jevrejima, što se i ranije potvrdilo kroz više antisemitskih ispada, na primer u Berlinu. Svaki deseti Nemac smatra da je uticaj Jevreja „i danas preveliki“, a skoro isto toliko ispitanika smatra da su Jevreji „posebni“ i „da imaju nešto što je svojstveno samo njima“, pa da „nam zbog toga ne odgovaraju“. Autori studije procenjuju da mnogo više Nemaca ima antisemitske stavove, ali da to ne izjavljuju javno zbog toga što se na taj način dolazi pod lupu društva.

Prema procenama Olivera Dekera, mržnja prema strancima – muslimanima, Sintima i Romima – nema direktne veze s tim grupama. Dobar ekonomski razvoj u Nemačkoj proteklih godina i decenija, „iziskivao je dosta odricanja“. To je „nagomilalo priličnu dozu besa i agresije“. Za to je „bio neophodan ventil, ali su ga ljudi kanalisali u formi mržnje prema strancima“.

Posledice po demokratski poredak

Ovakav razvoj mogao bi da bude opasan po demokratiju u Nemačkoj, smatra Deker. Čak i ako 90 odsto ljudi smatra da je demokratija dobra – oni u stvari pod time podrazumevaju nešto drugo: „U velikom delu stanovništva prevladava mišljenje da je demokratija nešto kao diktatura većine.“

Oni veruju da se prava pojedinca ili grupe mogu ukinuti, ako većina smatra da je to ispravno. A ako za to bude bilo i parlamentarne većine, onda bi demokratskim putem – dakle preko izabranih poslanika – sama demokratija mogla biti ugrožena, smatra Dker.

Desničari su u AfD-u pronašli formu izražavanja

Rezultati studije su takođe pokazali da osam odsto ispitanih smatra da je diktatura, pod određenim uslovima, bolja forma državnog uređenja. Još 11 odsto njih želi vođu koji bi „čvrstom rukom zemlju poveo ka blagostanju“. Posebno visok procenat onih koji mrze strance (55%) i koji su protiv demokratskog uređenja države (13,2%) uočava se među biračima Alternative za Nemačku (AfD). To znači da su „birači sa potpuno desničarskim pogledom na svet u AfD-u pronašli svoj politički izraz“. Ali mržnja prema strancima je i među biračima demohrišćana (CDU/CSU), socijaldemokrata (SPD) i liberala (FDP) sa 20 procenata relativno visoka.

Na kraju, Deker ukazuje i na pozitivne rezultate studije: „Mogli bismo da kažemo da je 30 odsto građana decidno slobodnog i demokratskog stava. To možda ne zvuči kao da je mnogo, ali to su ipak ljudi koji su spremni da se zauzmu za demokratske vrednosti i da prihvate pozicije drugih. Pri tom, činjenica je da je jedan veliki deo Nemaca ambivalentan prema demokratiji, što ne znači da su automatski autoritarni. Nažalost, s druge strane postoji 40 odsto ljudi koji bi podržali autoritarno društveno uređenje. Zbog toga danas tako jasno uočavamo da je društvo polarizovano.“