Rastu napetosti: Sprema li se rat između Severne i Južne Koreje?

Dve su zemlje nakon Korejskog rata od 1950. do 1953. ostale u neprijateljskim odnosima, rat tehnički nikad nije završen, nego je samo potpisano primirje, a loše odnose je u narednim decenijama potencirao severni sused, kako zbog unutrašnje-političkih, tako i zbog spoljno-političkih potreba. Do pre nekoliko godina razgovori su čak neko vreme išli u smeru mogućeg smirivanja situacije, no zadnjih nekoliko godina Severna Koreja ponovno zaoštrava retoriku.

Iako zasada još ništa ne ukazuje da bi i u poslednjem dizanju puta u vazduh bila reč o nečem drugom osim o uobičajenim provokacijama i pokazivanju mišića, niti da bi uskoro moglo doći do direktnog oružanog sukoba, ne može se biti siguran da to nije početak još jednog rata, pa tportal donosi poređenje dveju vojski koje bi učestvovale u tom mogućem vojnom sukobu.

Severna Koreja ima dvostruko više vojnika

Kad se pogledaju suve brojke, Severna Koreja ima više nego dvostruko više vojnika u aktivnoj službi od svog južnog suseda, čak 1,3 miliona, po čemu je na četvrtom mestu u svetu, uz još 560.000 vojnika u rezervi, prema podacima stranice Global Fire Power. Južna Koreja ima 600.000 aktivnih vojnika, no ima 3,1 milion rezervista koje može aktivirati ako počne rat.

Severna Koreja brojčano je jača i po borbenim avionima, tenkovima, artiljeriji, višecevnim bacačima raketa, brodovima i podmornicama, dok je Južna jača po broju borbenih helikoptera i oklopnih vozila. No, suve brojke ne govore puno, jer u eventualnom sukobu treba uzeti dve izuzetno važne stvari u obzir.

Nuklearno oružje

Prva je, svakako, nuklearno oružje koje poseduje Sjeverna Koreja, dok Južna Koreja nema takvih kapaciteta, a pitanje je i bili mogla računati na američku nuklearnu pomoć jer SAD-u nije u interesu učestvovati u nuklearnom ratu u kojem i sam može biti napadnut. Prema stručnim procenama, jer tačnih podataka iz te zemlje nema, Severna Koreja ima 50 nuklearnih bojevih glava i fisionog materijala za između 70 i 90 dodatnih. Poslednjiih godina u više je navrata obavila nuklearne testove i testirala razne projektile, uključujući i interkontinentalne balističke projektile koji imaju domet do Sjedinjenih Američkih Država, a razvila je i balističke projektile koji se mogu lansirati s podmornica.

Kad je u pitanju nuklearno oružje, postavlja se pitanje koja bi od svetskih nuklearnih sila bila dovoljno ‘luda’ da pokrene nuklearni rat, sa svim posledicama koje bi nastupile i za žrtvu napada, ali i za državu koja bi ga izvela, a uvek se nekako nameće odgovor da bi to, ako iko, bila Severna Koreja. Za druge države se smatra da nuklearno oružje koriste zapravo kao oruđe odvraćanja potencijalnih neprijatelja koji bi eventualno hteli zauzeti deo njihovog teritorija. Kako bilo, analitičari smatraju da čak ni Severna Koreja, odnosno njen vođa Kim Džong Un, ne bi bila dovoljno ‘luda’ da južnog suseda napadne nuklearnim oružjem.

Kako bi reagovale Kina i Rusija?

Ako bi se tako nešto dogodilo, mogao bi se očekivati snažan odgovor južnokorejske, američke i japanske vojske. Iako u tom odgovoru SAD verovatno ne bi koristio svoje nuklearno oružje, smatra se da te tri vojske imaju dovoljno raznih konvencionalnih projektila da bi Severnu Koreju mogli naterati da požali svoj potez. No, tu treba uzeti u obzir i severnokorejske partnerske države, Kinu i Rusiju, obe takođe nuklearne velesile, jer je pitanje bi li se i one uključivale u sukob i u kojoj meri.

Druga važna stvar koju treba uzeti u obzir kad se priča o brojčano jačoj vojsci Severne Koreje je realno stanje te vojske. Što se tiče naoružanja i tehnike, analitičari smatraju da je ona zastarela. Na primeru borbenih aviona vidljivo je da najviše imaju kineskih aviona Čengdu J-7, njih 120, a reč je zapravo o licenciranoj kopiji ruskog aviona MiG-21, kojih takođe imaju oko 25. To su, zajedno s 35 ruskih aviona MiG-29, ujedno i najmoderniji avioni u ratnom vazduhoplovstvu Severne Koreje, koja u svom sastavu ima i oko 200 zastarelih kineskih aviona Šengjang F-5 i F-6, koji su licencirane kopije ruskih aviona MiG-17 i MiG-19, piše tportal, prenosi N1.

Južna Koreja ima ‘nevidljive’ avione F-35

S druge strane, okosnicu ratnog vazduhoplovstva Južne Koreje čini 40 modernih američkih ‘nevidljivih’ F-35A, 59 aviona F-15 i stotinak F-16 u lokalizovanoj verziji KF-16 C/U, a još 20 aviona F-35A im je SAD odobrio za prodaju. Takođe, Južna Koreja razvija vlastiti ‘nevidljivi’ lovac KAI KF-21 Boramae, koji planiraju početi masovno proizvoditi 2026.

Slična je situacija i s mornaricama, gde, iako Severna Koreja nominalno ima više brodova, reč je o znatno slabijim plovilima. Tako nema nijedan razarač, dok ih Južna Koreja ima 12, odnos fregata je 2 naprema 16 u korist južnih suseda, dok Severna Koreja dominira u količini manjih, patrolnih brodova sa 169 prema 35. Južna Koreja ima i dva nosača helikoptera, a gradi i vlastiti nosač aviona, koji bi trebao biti gotov do 2033.

Zastareli ruski tenkovi

Ni s tenkovima nije drugačija situacija, pa Severna Koreja ima većinom zastarele ruske tenkove T-72, T-62 i T-55, uz dosta tenkova vlastite proizvodnje Čonma-Ho i Pokpang-Ho, koji su takođe bazirani na ruskim T-62 i T-72. Južna Koreja, od ukupno 2.500 tenkova, ima 1.700 modernijih tenkova K1 i K2.

Protivvazdušna odbrana Severne Koreje bazira se na ruskoj tehnologiji i licenciranoj proizvodnji kopija S-300 i S-400, dok Južna Koreja, uz ostalo, poseduje sisteme Patriot i THAAD, a planira i vlastitu verziju izraelske Gvozdene kupole da bi se odbranila od eventualnog napada sa severa.

Kad se u stranu makne tehnika, ostaje ljudstvo, a tu takođe postoji nekoliko razmišljanja o tome kako bi se vojnici jedne i druge strane ponašali u borbama. Za severnokorejske vojnike se zna da su pothranjeni, kao i cela nacija, zbog priličnog siromaštva države, ali s druge strane, u toj se zemlji 70 godina ljudi indoktriniraju da su Južnokorejci i Amerikanci najveći neprijatelji i da je dužnost svakoga da ih ubija jer da ugrožavaju opstojnost Severne Koreje.

Zbog toga se severnokorejske vojnike smatra iznadprosečno motivisanima za borbu, a može li se takvom indoktrinacijom nadvladati fizička slabost, ostaje pitanje. Za južnokorejske vojnike, pak, u samoj Južnoj Koreji je dugo vremena vladalo mišljenje da su razmaženi jer su odrastali u izobilju i da je pitanje kako bi se ponašali kad bi počela pucnjava. No, poslednjih godina i to se mišljenje menja, a u zemlji raste poverenje u sposobnost vojske da odbrani stanovništvo od eventualnog severnokorejskog napada, piše tportal.

Zaključak je da je južnokorejska vojska, iako u većini delova brojčano slabija, modernija borbena sila i verojatno se sposobna čak i sama odbraniti od severnokorejskog napada, bez pomoći SAD-a i Japana. No, koliko bi koristilo modernije oružje, a koliko brojčana nadmoć i motivacija za borbu, tek bi se trebalo videti u slučaju konvencionalnog sukoba za kojeg se većina sveta nada da do njega nikad neće doći.