Opasni ples na Bliskom istoku: U rat između Izraela i Irana neizbežno bi bile uvučene SAD

Klerikalni režim Irana je naoružavanjem određenog pravca islama koji degradira nacionalizam u korist Islamske države delimično definisao svoju božansku misiju kao zahtev za eliminaciju Izraela. Iran je u tom cilju stvorio i naoružao posrednike širom regiona – od Gaze i Libana do Sirije i Jemena.

Međutim, ratovanje preko posrednika i tajne operacije poslednjih meseci su ustupile mesto mogućnosti direktnog, sveobuhvatnog sukoba.

Iako obe strane shvataju opasnost trenutka, iranski režim ulaže velike napore i da sačuva reputaciju, i da preživi, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu izgleda želi da zada udarac dok je njegov neprijatelj ranjiv.

Teroristički napad Hamasa od 7. oktobra 2023. bio je bolna prelomna tačka za Izrael. Dok je vrhovni lider Irana ajatolah Ali Hamneji veličao uspešnu operaciju Hamasa kao znak skore propasti „cionističkog entiteta“, drugi iranski sveštenici su otišli toliko daleko da su ga proglasili nagoveštajem povratka dvanaestog imama, što će doneti globalni trijumf islama.

Brutalni napad na bespomoćne civile uništio je dugogodišnju auru nepovredivosti Izraela, a izraelska dugogodišnja kampanja u Gazi je postala propagandna bonanca za iranski režim. Iako su i sami stanovnici Gaze takoreći taoci despotske teokratije Hamasa, slike njihove patnje pomogle su otmičarima talaca i njihovim pristalicama u Teheranu.

Ali iranski sveštenici na vlasti ne žele sveopšti rat, naročito nakon što su njihovi posrednici pretrpeli teške gubitke.

Ubistvo Kasema Sulejmanija koje je 2020. izvršila Amerika zadalo je strašan udarac iranskim snagama Kuds, elitnoj jedinici Korpusa čuvara islamske revolucije koja je zadužena za projektovanje iranskog uticaja i organizaciju većeg dela terorističke aktivnosti režima.

Iran je od tada na oprezu, pošto je Izrael likvidirao još iranskih zvaničnika i vrhovnih lidera Hamasa (Ismaila Hanije) i Hezbolaha (Hasana Nasralaha).

Ovi udarci, među kojima su mnogi zadati putem smelih činova špijunaže i ubistava, pokazuju u kojoj se meri izraelska obaveštajna služba (Mosad) infiltrirala u Iranu i među redove njegovih posrednika.

„Osovina otpora“ koju je Iran koristio decenijama i brojne milijarde dolara se suočavaju sa izazovima bez presedana, a to je umanjilo sposobnost režima da projektuje snagu u odnosu na Izrael.

S obzirom na ovaj širi kontekst, iranski sveštenici na vlasti su se našli u teškoj poziciji. Dugogodišnje međunarodne sankcije i korumpirani kronizam režima loše su se odrazili na ekonomiju, što je dovelo do široko rasprostranjenog nezadovoljstva i tinjajućih političkih nereda.

Obični Iranci, često pod rukovodstvom žena, prkosno zahtevaju ravnopravnost, slobodu i životne uslove u skladu sa obilnim prirodnim i ljudskim kapitalom zemlje.

Ulazak u iscrpljujući rat sa Izraelom bi dodatno destabilizovalo režim, što bi možda čak dovelo do njegove propasti. Iako je Šekspir primetio da vladari mogu da drže svoje „vrtoglave umove“ zauzetim „inostranim svađama“, iranski sveštenici znaju da bi duboko nezadovoljno stanovništvo moglo da bude u iskušenju da se pobuni ako bude prisiljeno da podnese muke još jedne nasilne tragedije.

Štaviše, isti posrednici koje Iran raspoređuje protiv Izraela, američkih snaga i drugih regionalnih igrača (kao što je Saudijska Arabija) takođe su s vremena na vreme imali običaj da guše proteste na domaćem terenu. Kako mreža posrednika bude slabila, iranski sveštenici će se osećati dvostruko ranjivo i samim tim će očajnički želeti da ponovo uspostave odvraćanje regionalnih neprijatelja, kao i domaćih disidenata.

Ipak, moraće da budu oprezni. Najnovija salva projektila Irana na Izrael bila je deo „plesa“ odvraćanja.

Odmah nakon napada usledila je objava da je „osvetnička“ operacija režima kompletna, ukazujući da se nada da će izbeći dodatnu eskalaciju.

U rat između Izraela i Islamske Republike bi neizbežno bile uvučene Sjedinjene Države, a Iranci znaju da ne bi imali nikakve šanse protiv takve združene vojne moći.

Netanjahu se takođe suočava sa ozbiljnim izazovima. Svaki produženi konflikt bi preopteretio izraelske resurse i verovetno doveo do velikih žrtava.

Teško je prognozirati kakav bi uticaj skupi rat imao na njegovu već duboko podeljenu vladu.

Netanjahu je svoju političku zaostavštinu usmerio ka blokiranju iranske težnje ka nuklearnom oružju, a ipak, možda bi mogao nesvesno da ubrza upravo onaj ishod kojeg se najviše plaši.

Situacija je kompleksna, ali jedan verovatni scenario jeste da bi još očajniji klerikalni režim mogao da se proglasi nuklearnom državom u nastojanju da uspostavi novu, još opasniju formu odvraćanja.

Hamneji je uvek bio glavni arhitekta nuklearnog programa zemlje, a mule se dugo uzdaju u zabludu Zapada da ustupci i obećanja kompromisa mogu da stopiraju njihovu težnju da se priključe klubu država s nuklearnim oružjem.

Režim tvrdi da je obavezan fatvom Hameneija da ne teži oružju masovne destrukcije i uvek je tvrdio da je njegov nuklearni program samo za miroljubive svrhe. Ipak, mnogi isti akteri koji su ponavljali ove tvrdnje podložne diskusiji sada kažu da su svi delovi slagalice za bombu na svom mestu.

Ovaj scenario očito nosi ogromne rizike. Žurba da se završi bomba bi gotovo sigurno isprovocirala Izrael i možda SAD da izvedu preventivne napade na iranska nuklearna postrojenja, a to bi gotovo sigurno pokrenulo širi konflikt.

Iranski posrednici bi možda bili pušteni da krenu na američke baze, saudijska naftna postrojenja, međunarodne brodove i druge mete sa destruktivnim posledicama po region i globalnu ekonomiju.

I Izrael i Iran hodaju po ivici. Izrael se i dalje bori sa gubitkom svoje aure nepovredivosti nakon napada Hamasa, a Iran se bori da zadrži svoj uticaj u regionu dok njegovi posrednici trpe teške gubitke.

Obe zemlje su itekako svesne da bi sveobuhvatni rat bio katastrofalan, a ipak, nijedna strana ne može da priušti da se potpuno povuče.

Hitno je potrebno da Zapad uspostavi strategiju za Iran. SAD i njihovi saveznici se dugo uzdaju u taktičke, korektivne odgovore na sve eskalacije. Ali jedino pravo rešenje jeste demokratski Iran. Ni Izrael ni američka vojska ne mogu da dovedu do tog ishoda, ali može iranski narod, a poslednjih godina je sve odlučniji u tome.

Za sada ostatak sveta mora da se suočava i zauzdava užasno ponašanje režima dok istovremeno čini šta može da podrži demokratske težnje Iranaca.

Autor je direktor programa iranskih studija na Univerzitetu Stanford i naučni saradnik na Institutu Huver

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji