Rat Izraela i Hamasa ušao je u novu fazu: Šta sada možemo da očekujemo?

Izraelske odbrambene snage (IDF) poslale su tenkove i druge kopnene snage u Gazu i zadržale ih tamo dok su nastavljale intenzivne vazdušne napade, ali su za sada odložile sveobuhvatnu kopnenu invaziju. Još nije zvanično poznato da li će postojati „dan D“ za takvu operaciju, ali Izrael stalno povećava svoje kopnene operacije unutar Gaze.

Kako Izrael prelazi sa vazdušnog pristupa na onaj koji uključuje njegove kopnene snage, suočava se sa mnogim izazovima. Prvi od njih je sama priroda borbe. Gaza je gusto naseljena i sastoji se od brojnih gusto zbijenih zgrada, zbog čega su neutralisane mnoge prednosti izraelske vojske u brzini, komunikacijama, nadzoru i vatrenoj moći velikog dometa.

IDF će stoga morati da raspusti svoje snage, ostavljajući ih ranjivim na male grupe Hamasovih naoružanih militanata. Ruševine ostavljene iza izraelskog bombardovanja nude borcima Hamasa priliku da se zaklone protiv izraelskih trupa, postave snajperske položaje i postave zamke.

Američka vojska smatra da su urbane operacije u Faludži u Iraku teške i veoma destruktivne, ali da će operacije u Gazi verovatno biti još teže, piše Foreign Polici i navodi da Hamas kontroliše pojas Gaze od 2007. godine i da su verovatno očekivali žestok odgovor Izraela na napad 7. oktobra i da se Hamas verovatno dugo pripremao za izraelsku invaziju, prenosi zagrebački N1.

Borbe u tunelima su noćna mora

Hamas je stavio vojne zalihe i sredstva u civilne objekte kao što su škole, prema Ujedinjenim nacijama i izraelskim snagama. Grupa je takođe izgradila ogromnu mrežu tunela koje može da koristi da sakrije zalihe i vođe, kao i da obezbedi komunikaciju tokom sukoba.

Borbe u tunelima su noćna mora. Bivši šef američke Centralne komande, general Džozef L. Votel, uporedio je to sa upotrebom mreže tunela u Mosulu u Iraku od strane Islamske države — čija je mreža tunela samo delić onoga što Hamas ima na raspolaganju. On je takođe upozorio da će borbe biti „krvave i brutalne“. Hamasovi borci mogu koristiti tunele da se prišunjaju iza izraelskih snaga, da im naprave zasedu ili čak uzmu još talaca. Izrael je pokušao da bombarduje ove tunele, ali ih je teško pronaći i uništiti iz vazduha.

Izrael nastoji da uništi Hamas, što u praksi znači ubijanje njegovih lidera. Međutim, pokazalo se da ih je teško pronaći. Mogu se sakriti u tunelima i stopiti sa civilnim stanovništvom. Neki će odlučiti da se bore, ali organizacija je dobro institucionalizovana i nesumnjivo će nastojati da sačuva veći deo svog vođstva, uključujući ključne ličnosti kao što je vojni komandant Hamasa Mohamed Deif. Štaviše, mnogi visoki politički lideri Hamasa uopšte ne žive u Gazi, već dane provode na mnogo sigurnijim mestima u zemljama kao što su Katar, Turska i Liban.

Šta je sa taocima i civilima?

Situaciju dodatno komplikuju taoci, a procenjuje se da ih Hamas drži više od 200. Hamas ih može sakriti u istim zgradama u kojima se nalaze militanti ili u tunelima, pa bi slanje izraelskih trupa na takve lokacije moglo dovesti do smrt talaca. Pored toga, Hamas je zapretio da će ubiti taoce kao odgovor na izraelske vazdušne napade.

Forin polisi navodi da što je izraelska kopnena operacija uspešnija u napadu na Hamas, veća je verovatnoća da će organizacija pribeći očajničkim merama.

Izrael takođe mora uzeti u obzir civilne žrtve. Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je da je od 7. oktobra umrlo skoro 8.000 Palestinaca. Kopnene operacije bi mogle biti mnogo krvavije. U prošlosti je međunarodni gnev zbog civilnih žrtava na kraju primorao Izrael da prekine operacije, iako bi izuzetno veliki broj izraelskih žrtava u napadu Hamasa 7. oktobra mogao da promeni ovu računicu.

Ova zabrinutost će zakomplikovati borbu dok Izrael pokušava da uravnoteži broj civilnih žrtava sa rizikom za svoje trupe, kao i verovatnoću da Hamas meša borce i vojnu imovinu u civilno stanovništvo.

Opsada Gaze

Opsada Gaze traje već nekoliko nedelja, a Gaza ima ograničeno gorivo, struju i druge osnovne potrepštine. Izrael brani taj potez rekavši da će ga Hamas koristiti u vojne svrhe. Ovo je već stvorilo ogromnu humanitarnu krizu, koja će se samo pogoršavati kako dani budu prolazili. Ako Izrael popusti pred američkim i međunarodnim pritiskom da pruži osnovne usluge i obezbedi protok hrane i lekova do civilnog pojasa, biće u neobičnom položaju pružanja pomoći i vođenja rata u istoj oblasti. Međutim, ako to ne uspe, ionako visoki ljudski troškovi će naglo porasti, a cenu će platiti deca, žene i starci.

Izraelski lideri takođe moraju uzeti u obzir međunarodno, a posebno američko mišljenje. Mnogi arapski lideri ne podržavaju Hamas i bili bi oduševljeni kada bi ga Izrael uništio. Međutim, njihova javnost je zadovoljna što je Izrael teško pogođen.

Operacije Izraela dovele su do protesta širom arapskog sveta, uključujući zemlje kao što su Bahrein i Egipat, koji su normalizovali odnose sa Izraelom. Ova normalizacija je glavni diplomatski cilj za Izrael i neće biti olako kompromitovana. Čak je i Saudijska Arabija, koja je do izbijanja rata bila u intenzivnim pregovorima sa SAD o konsolidaciji sporazuma o normalizaciji sa Izraelom, dala oštre izjave u kojima osuđuje operacije Izraela u Gazi.

Međunarodne reakcije

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena u početku je podržavala Izrael i pravo da se brani, ali zvaničnici u Vašingtonu su zabrinuti zbog rizika po američke taoce i opasnosti da bi se sukob mogao proširiti na region i ugroziti američke snage i saveznike. Kako ova zabrinutost raste, pritisak SAD na Izrael da obuzda svoje operacije može se povećati.

Strahovi SAD su opravdani, jer je moguće da bi se ovaj rat iz Izraela i Gaze proširio na veći deo Bliskog istoka. Hezbolah je već zapretio iz Libana, nemiri rastu na Zapadnoj obali, Huti u Jemenu su ispalili rakete na Izrael, a američke baze na Bliskom istoku pretrpele su napade iranskih proksija, što je navelo SAD da napadnu sajtove povezane sa Iranom u Siriji . Širi rat koji uključuje Hezbolah i druge grupe koje podržava Iran mogao bi predstavljati ozbiljnu pretnju za Izrael, ali bi takođe mogao povećati rizik od međunarodnog terorizma.

Ko bi zamenio Hamas?

Još jedan izazov za Izrael biće ko bi uopšte nasledio Hamas u Gazi. Palestinske vlasti jedva drže Zapadnu obalu i oštetile bi svoj ionako slab kredibilitet među Palestincima ako bi sarađivale sa Izraelom u upravljanju Gazom nakon invazije. Egipat i druge arapske države oklijevaju da prihvate palestinske izbjeglice, a kamoli da preuzmu neuredan zadatak upravljanja Gazom.

Štaviše, ako Izrael samo pogodi Gazu i napusti to područje, Hamas će ponovo biti ojačan. Ankete pokazuju da je Hamas nepopularan, ali i da njihovi palestinski protivnici uživaju još manju popularnost i da im nedostaju vojna sredstva i društvene i ekonomske mreže koje Hamas ima u Gazi.

Izraelci zahtevaju uništenje Hamasa, ali izraelski lideri znaju da će operacije biti rizične i lako se mogu pokazati kontraproduktivnim. Rizik od daljih izraelskih žrtava i druge zabrinutosti će verovatno dovesti do toga da neki u izraelskoj vladi, uključujući i samog premijera, budu oprezni.

Krajnji rezultat može uključivati neke kopnene operacije, ali će verovatno biti oprezniji pristup u celini od sveopšte invazije i dugoročne okupacije koja je izgledala verovatno neposredno nakon napada 7. oktobra. Takav pristup ne bi uništio Hamas i ipak bi rezultirao izraelskim žrtvama i daleko većom patnjom na palestinskoj strani, ali bi omogućio izraelskim liderima da minimiziraju mnoge od najtežih dilema sa kojima se suočavaju u Gazi.