„Rat je način života za Hute, bombardovanje njihovih položaja neće imati efekta“: Ekspertkinja za Jemen za CNN

Kendal, direktorka Girton koledža na Univerzitetu Kembridž, ekspert je za Jemen, zemlju u kojoj je radila na terenu više od decenije. Kendalina ekspertiza o arapskoj poeziji izazvala je njeno interesovanje za zemlju, koju je prvi put posetila 2012.

Huti su Zajdi, manjinska šiitska muslimanska grupa koja čini oko trećinu ukupnog stanovništva Jemena. Oni se već dugo osećaju marginalizovano u većini sunitskih zemalja.

Huti su 2014. zauzeli Sanu glavni grad Jemena, što je izazvalo građanski rat sa vladom, koju su podržale SAD i Saudijska Arabija.

Huti danas kontrolišu bitne delove Jemena, uključujući Sanu, naseljeni sever zemlje, i ključnu luku Hudajdu, koja se nalazi na prilazima Crvenom moru Sueckom kanalu.

Kendal za CNN kaže da prošlonedeljni napadi SAD i Velike Britanije na mete Huta neće mnogo odvratiti ovu grupu.
Ona je takođe objasnila kako i zašto su se Iran i Huti zbližili poslednjih godina. Kendal je takođe sugerisala da će svaki budući sukob sa Hutima verovatno biti dugotrajan.

„Ne mislim da će odvratiti Hute. Imaće suprotan efekat“, kaže Kendal. Dodaje da se ne radi o najvećoj vojsci. „Više se radi o tome ko ima najveći apetit da samo nastavi. Huti znaju da nećemo pokrenuti kopneni rat jer ne samo da bi to bilo neverovatno nepopularno kod svih naših saveznika u arapskom svetu, već bi bilo i krajnje nepopularno kod kuće i kod glasača koji ne žele da nas vide da se zaglavimo u drugom Avganistanu ili drugom Iraku“.

Huti se, navodi, bore u građanskim ratovima u Jemenu od 2004. „Recimo da imate 22 godine i da ste na teritoriji Huta, posebno na severu, koji je veoma naseljen. Jedva da se sećate nečega osim rata. A to je zaista važno jer rat smatramo krajnjim sredstvom. Oni o tome razmišljaju kao o načinu života“.

Ona preporučuje pre zalaganje za izgradnju legitimnih institucija unutar Jemena kako bi se potkopali Huti. „Mislim da im napadi na arapskom tlu od strane SAD i Britanije u vreme kada smo već prilično nepopularni u arapskom svetu ide na ruku“.

Dakle, „mislim da to igra u njihovim narativima o SAD i njihovim saveznicima kao agresorima, i to u vreme kada Izrael već nemilosrdno bombarduje Gazu – ovo samo čini da se čini kao da je ovo zaista rat protiv muslimana“.

Huti, ističe Kendal, imaju ovu ogromnu prednost, a to je da ih nije briga za žrtve, a takođe ne moraju da budu precizni, jer mi moramo da budemo precizni kada radimo u ovim pozorištima jer ne želimo da ubijamo civile.

„Dakle, uklanjanjem nekih od njihovih lansirnih lokacija, verovatno smo uklonili neke od njihovih mogućnosti, ali oni su to očekivali“.

Na pitanje u šta veruju Huti, Kendala odgovara da je njihov slogan „Bog je veliki, smrt SAD, smrt Izraelu, prokletstvo Jevreja i pobeda islama“, slogan usvojen početkom 2000-ih. Dakle, sa njima je oko 20 godina, ali to nije nešto sa čime su živeli od osnivanja Izraela.

Kada sam prvi put počela da zaista gledam na odnos između Irana i Huta u radu koji sam uradila za Atlantski savet 2017. godine pod nazivom „Iranski otisci prstiju u Jemenu“, zaista nije bilo toliko dokaza o uticaju Irana na Hute.

Sada, dodaje Kendal, kako je građanski rat u Jemenu odmicao, Hutima je bilo potrebno da dopune svoje oružje, a ono čime su se popunjavali bilo je sve sofisticiranije u smislu dronova i projektila za napade, i bilo je vrlo jasno da to dolazi iz Irana.

A nešto od toga je definitivno krijumčareno kopnom sa istoka Jemena, gde sam ja radio. I to je bila jeftina opcija za Iran.

Saudijska Arabija je imala tri javno izrečena ratna cilja. Jedan je bila podrška takozvanoj međunarodno priznatoj vladi.

Drugi je bio da se spreči fragmentacija Jemena i, naravno, da se zaštiti sopstvena južna granica.

A broj tri je trebalo da obuzda uticaj Irana.

„Mislim da takođe treba da budemo svesni da ne znamo šta bi se dogodilo da Saudijci nisu ušli u rat 2015. Moglo bi biti da su Huti mogli da zauzmu ceo Jemen.

Saudijci su izvršili 25.000 vazdušnih napada na Hute. Nema više šta da se bombarduje. Oni bombarduju stvari po drugi ili treći put, iako sada postoji primirje više od godinu dana i bombardovanja su prestala“.

Napominje da su Huti imali versku indoktrinaciju i izgledaju mnogo više iransko-šiiti nego sada Zaidi. (Zajdijski šiizam, koji praktikuju Huti, razlikuje se od ortodoksnog šiizma koji praktikuju sveštenici koji vode Iran.)

A kada vođa Huti progovori, Abdul Malik al-Huti, to je skoro kao da je on Božji glasnogovornik. A to ranije zaista nije bio slučaj. Takođe vidimo Huti kako nose mnogo zelenih transparenta. To nisu bili delovi njihovih prirodnih zajdijskih korena. Dakle, oni su postali sve više „iranizovani“.

Na konstataciju novinara CNN da se u Vašingtonu vodi živa debata o tome da li da označi Hute kao terorističku organizaciju, što je bivši predsednik Donald Tramp uradio, a potom predsednik Džo Bajden opozvao Kendal navodi da ne bi bilo ni malo razlike da li su ih SAD označile ili ne.

Jedini ljudi koji bi patili bi bili jemenski narod, i zato je Bajden uklonio oznaku jer će biti veoma nezgodno za humanitarne organizacije da uđu da rade svoj posao kada luke koje kontrolišu Huti i kompanije Huti budu naznačene terorističkim.

Drugo pitanje je što ljudi zaboravljaju da je Tramp to radio samo tokom poslednjih dana na funkciji. Bio je to oproštajni poklon Saudijcima i nešto za tetive Bajdena. Dakle, nije to bilo nešto što je Tramp smatrao stvarno dobrom idejom.

Kendal smatra da su Huti na putu da postanu Hezbolah iako se razlikuju znatno.

„Oni nisu povezani sa Iranom na način na koji je Hezbolah, a ja takođe ne mislim — tako da je veoma važna stvar i ovde — da ne mislim da postoji veliki osećaj bratstva i lojalnosti između Hezbolaha i Huta.
Huti su zaista pomalo čudna karta u arapskom svetu“.

„Oni su u redu da sarađuju kada im to odgovara i nema problema da vam zabiju nož u leđa kada nije, što se dogodilo Ali Abdulahu Salehu. (2015. Saleh, dugogodišnji jemenski diktator, pridružio se Huti pobunjenicima, da bi ga kasnije ubili Huti kada se činilo da Saleh pokušava da sklopi mir sa Saudijcima.)
Oni nisu direktni proksi, a Iran nema direktnu komandu i kontrolu. Naravno, to bi značajno ugrozilo njihov cilj ako bi Iran prestao da ih snabdeva oružjem, ali ih to ne bi zaustavilo“.