Rat koji nije rat

Pod naslovom „Nemačka misterija“, izdavač levičarskog magazina Liberasion Loren Žofrin zaključuje da Nemačka u borbi s koronom neuporedivo bolje stoji od svih susednih zemalja, a pre svih od Francuske.

Nemačka je u evropskom vrhu po uspešnosti borbe s koronom, dok za Francusku važi obrnuta statistika. Nemačka ima 147,065 obolelih, 4,862 umrlih i 95 000 izlečenih. Francuska ima 155,383 zaraženih, 20,265 umrlih i 37 000 izlečenih. Osim ovoga, Nemačka beleži samo polovinu pada francuskih ekonomskih pokazatelja.

Lideri dve države, u svojim ocenama, definisali su svoje metode borbe s koronom. Francuski predsednik Emanuel Makron četiri puta je u svojim nastupima izjavio da je borba s koronom u stvari „rat“ protiv „nevidljivog neprijatelja“. U svom govoru, on je šest puta ponovio „neprijatelj je ovde, nevidljiv, podmukao i napreduje“.

A, samo nekoliko dana pre krize, Makron i njegova partija tražili su smanjivanje državnih budžeta, što je već za nekoliko dana palo u vodu.

Nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer direktno je oponirao ovakvom pristupu. Štajnmajer je u svom uskršnjem govoru rekao da „pandemija nije rat, ona je ispit naše čovečnosti“.

Nemački predsednik je pozvao sunarodnike da pokažu svoje najbolje strane i da pokažu „zahvalnost Evropi“.

„Nemačka ne može da izađe snažna i zdrava iz ove krize, ukoliko naši susedi ne budu bili zdravi i snažni. Trideset godina nakon nemačkog ujedinjenja i 75 godina posle okončanja rata, mi Nemci nismo samo pozvani na solidarnost u Evropi, nego smo na nju obavezani“, rekao je Štajnmajer.

Nemačka raspolaže najvećim brojem kreveta intenzivne nege na 1000 stanovnika, ali daleko važniji su bili broj i pravovremenost testiranja. Mere u borbi s koronom daleko su rigidnije u Francuskoj, ali je celokupni nacionalni duh protivan poštovanju pravila i ograničenja.

Pariz je pet puta gušće naseljen od Berlina, a stan od 70 kvadratnih metara je standard za četvoročlanu porodicu prosečnih primanja.

Različit je i pristup nacionalnim resursima u borbi protiv zaraze. Francuski istraživači, poput profesora Didijea Rauta, među prvima su uočili korisnost i delotvornost još uvek nepotvrđene terapije hlorokinom, ali su profesionalne surevnjivosti i osporavanja onemogućili širu primenu ovog leka.

Nemački lekari koristili su sve resurse koji su im stajali na raspolaganju, pa i vakcinu protiv pneumokoke, koju je primila i nemačka kancelarka, kako bi se sprečili smrtonosni ishodi zaraze.

Različitost političkih sistema Francuske i Nemačke imala je takođe značajnu ulogu u odgovoru na krizu.

Nemački federalizam bio je fleksibilniji od francuskog centralizma, dok je „participativna demokratija“ u Nemačkoj brže obezbedila društvenu saglasnost u poštovanju vladnih mera od francuskog nametanja ograničenja ratnom retorikom, oštrim kaznama i pretnjama zatvorom.

To je Nemačku učinilo drugom najbezbednijom zemljom na svetu u vreme korone, odmah iza Izraela, prema rangiranju britanskih stručnjaka.