Neuspešna pobuna ruske privatne vojne grupe Vagner prošle sedmice dovodi u pitanje sudbinu široke mreže vojnih i komercijalnih operacija ovih snaga širom Evrope, Bliskog istoka i Afrike, piše Rojters, prenosi Al Džazira.
Slede činjenice o tome šta Vagner radi i gde sprovodi svoje operacije, prema izveštaju koji je objavila novinska agencija Rojters:
Ukrajina
Vagner je rapoređen u Ukrajinu nedugo nakon početka ruske ofanzive u februaru prošle godine.
Vagner je do leta regrutirao hiljade zatvorenika da se bore u redovima ove grupe na prvim borbenim linijama.
Do decembra, kada je preuzela glavnu ulogu u bici za Bahmut, američke obaveštajne službe procenile su da je vojna grupa imala 40.000 regrutiranih zatvorenika koji se bore u Ukrajini, iako Vagner nije davao nikakve komentare o tom broju.
Vođe grupe pripisale su sebi zasluge za ruski uspjeh u Bahmutu, te su kritikovali redovnu rusku vojsku i način na koji Ministarstvo odbrane vodi rat.
Belorusija
Šef Vagnera Jevgenij Prigožin doputovao je u Belorusiju u utorak, prema dogovoru koji je sklopio predsednik te države Aleksandar Lukašenko.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će borcima ove grupe biti ponuđen izbor da se tamo presele.
Nedavni satelitski snimci pokazuju radove na obnovi polunapuštene vojne baze u Bjelorusiji, u blizini mjesta Asipoviči, što ukazuje da će tu biti sedište Vgnerovih snaga.
Sirija
Rusija je službeno započela svoje vojne operacije u Siriji 2015. u znak podrške predsjedniku Basharu al-Asadu.
Rasporedila je svoje vazdušne snage iz baze Hmeimim te je koristila kontaktore, uključujući Vagnerove snage, u nekim kopnenim operacijama i u bezbednosnim ulogama.
Američke snage ubile su nekoliko stotina Vagnerovih boraca tokom sukoba u Siriji 2018.
Grupa je preuzela zadatak osiguravanja naftnog polja “Al-Shaer”, a zapadni dužnosnici su saopćili da grupa poseduje kompaniju “Evro Polis”, koja uzima 25 posto profita na nekoliko naftnih polja.
Vazdušna baza Hmeimim je u međuvremenu postala važno središte Vagnerovih globalnih logističkih operacija, kao tranzitna tačka za letove između Rusije, Bliskog istoka i Afrike preko vazdušnih baza u Libiji.
Libija
Vagner je ušao u Libiju 2019. s ciljem da pomogne penzionisanom generalu Khalifi Haftaru u istočnoj Libiji u napadu na Tripoli kako bi protjerao međunarodno priznatu vladu.
Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država izjavilo je 2020. da su Vagnerovu podršku Haftaru, po svemu sudeći, platili Ujedinjeni Arapski Emirati.
Ujedinjeni Arapski Emirati podržali su Haftarov stav, zajedno s Rusijom i Egiptom.
Ujedinjeni Arapski Emirati nisu odgovorili na zahtev Rojtersa za komentar na pitanje o bilo kakvoj povezanosti s Vagnerom.
UN-ov tim za praćenje sankcija saopštio je 2020. da je Vagner rasporedio oko 1200 ljudi u Libiji.
Američka vojna komanda u Africi izjavila je da ruski vojni avioni tamo snabdevaju Vagnerove borce.
Vagner je upravljao sistemima protivvazušne odbrane i borbenim avionima iz vazdušne baze Jufra, južno od Tripolija, gde su stigli i neki ratni avioni iz baze Hmeimim, na kojima su originalne ruske oznake bile prefarbane.
Osim što je regurtirao sirijske borce, Vagner je radio sa stranim borcima iz Sudana, Čada i drugih zemalja.
Iako je Haftarov napad završio neuspehom i prekidom vatre 2020. godine, Vagner nije napustio Libiju i ostao je prisutan u Jufri i drugim vazdušnim bazama na jugu i istoku, za koje istraživači kažu da se koriste kao polazna tačka za druga mesta u Africi.
Istraživači kažu da Vagner ima poslovne interese u Libiji koji uključuju proizvodnju energije i lokalne mreže krijumčarenja te kako su pripadnici ove grupe raspoređeni na važnim naftnim poljima.
Centralnoafrička Republika
Centralnoafrička Republika jedna je od najsiromašnijih zemalja na svetu iako je bogata mineralima.
Ruski plaćenici, uključujući i pripadnike Vagnera, intervenirali su 2018. na strani vlade kako bi ugušili građanski rat koji besni od 2012.
Ruski ambasador u Centralnoafričkoj Republici rekao je u intervjuu u februaru da se u zemlji nalazi 1890 “ruskih trenera”.
Analitičari kažu da je Vagner dobio prava na seču drva i kontrolu nad rudnikom zlata u republici.
Ove sedmice su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije jednoj kompaniji u Centralnoafričkoj Republici, zajedno s nekoliko drugih, uključujući i kompaniju iz UAE-a.
Rečeno je da su te kompanije bile uključene u finansiranje grupe Vagner kroz nezakonite poslove sa zlatom.
Mali
Rusija i Mali su saopštili da ruski borci tamo nisu bili plaćenici, već treneri koji pomažu lokalnim snagama u borbi protiv islamističkih militanata koji su vodili desetogodišnju pobunu.
Čelnici Malija preuzeli su vlast državnim udarom 2021. i doveli Vagnerovu grupu nakon što su zatražili odlazak francuske vojne misije.
Rojters je 2021. doznao da vlada sklapa ugovore direktno s Vagnerom i plaća oko 10,8 miliona dolara mjesečno za njegove usluge.
Vagnerovi borci optuženi su za umešanost u incident koji se dogodio prošle godine u Mouri, u centralnom Maliju, gde su lokalne snage i ruski borci navodno ubili stotine civila.
Sudan
Diplomate i zapadne zemlje kažu da je Vagner upleten u iskopavanje zlata, širenje dezinformacija i planove za suzbijanje prodemokratskih demonstracija u Sudanu, dok je Rusija pokušavala uticati na događaje pre i nakon svrgavanja Omara al-Bashira 2019.
Iako Moskva ima odnose s obe strane u sukobu koji je izbio u Sudanu 15. aprila, veruje se da Vagner održava svoje veze sa Snagama za brzu podršku, a ne s vojskom.
Vagner je negirao da deluje u Sudanu, rekavši da njegovi pripadnici nisu bili prisutni tamo više od dve godine, te da nije imao nikakvu ulogu u borbama.
Međutim, Sjedinjene Američke Države optužile su Vagnera u maju da je snabdevao Snage za brzu podršku projektilima zemlja-vazduh, što je doprinelo tome da se produži oružani sukob koji samo dovodi do još većeg haosa u regiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.