„Rat, rat i još jedan rat“: Politico analizira 2024.

Rat, rat i još jedan rat

Sa više 44.500 ubijenih Palestinaca i još 105.000 ranjenih, prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, humanitarni troškovi rata Izrael-Hamas nastavljaju da rastu.

Analitičari procenjuju da je skoro 60 odsto zgrada u Pojasu Gaze verovatno oštećeno do novembra 2024, što znači da mnogi od 1,9 miliona interno raseljenih ljudi tamo neće imati dom u koji bi se mogli vratiti.

Rat koji Izrael vodi u Gazi povećao je neprijateljstva širom regiona, sa atentatima, bombardovanjem i raketnim baražima koji su iransko-izraelski proksi sukob izbacili na videlo.

Posle skoro godinu dana razmene raketnih udara, sukob između Izraela i Hezbolaha dostigao je vrhunac u oktobru, izraelskom kopnenom invazijom na južni Liban, iako su napadi značajno smanjeni nakon sporazuma o prekidu vatre.

U susednoj Siriji, dramatično svrgavanje režima Bašara Asada, brzo praćeno izraelskim vazdušnim napadima na zalihe oružja u zemlji i dolaskom kopnenih snaga preko demilitarizovane zone, povećalo je neizvesnost u regionu.

Na drugom kraju Evrope, nastavlja se rat Rusije u Ukrajini. Ukrajinci su zabeležili neke uspehe 2024. godine, postajući dominantna sila u Crnom moru uprkos maloj mornarici te zemlje, i pokrenuvši kontraofanzivu na rusku oblast Kursk u avgustu.

Ali oni ovu godinu završavaju ne baš uspešno, pošto su izgubili mnoge od svojih teritorijalnih dobitaka i videli kako su mnogi njihovi vojnici ubijeni.

Ali stalni pritisak Rusije ima ogromnu cenu i za njene trupe. Institut za proučavanje rata, američki istraživački centar, procenio je da je bilo 53 ruske žrtve na svaki kvadratni kilometar ukrajinske teritorije ostvaren između septembra i novembra 2024.

Blokbaster izborna godina

Sa glasovima u više od 60 zemalja, uključujući Francusku, Veliku Britaniju, Bugarsku, Indiju, Japan i SAD, kao i za Evropski parlament, 2024. je bila velika izborna godina.

Kako su desničarske snage čvrsto konsolidovale svoju poziciju u političkom mejnstrimu, same ankete su pokazale da platforme društvenih medija poput TikToka imaju sve veći uticaj i čak oblikuju kampanje.

Evropski zalet udesno bio je prikazan u mnogim ovogodišnjim glasanjima.

U nekim zemljama na vlast su došle stranke krajnje desnice; u drugim, stekli su poziciju da vrše značajan pritisak na vlade.

Desničarski evropski konzervativci i reformisti italijanske premijerke Đorđe Meloni postali su posrednici moći u EU nakon izbora za Evropski parlament u junu.

Šokantna odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da raspiše vanredne izbore nakon glasanja za EU ​​gurnula je zemlju u politički haos.

Ono što je bilo interesantno je da je uspeh krajnje desnice na mnogim glasovima zahtevao ažuriranje stereotipne slike njihovih glasača kao ljutih staraca.

Umesto toga, izbori, izlazne ankete i ankete u različitim delovima bloka sugerišu da mladi birači sve više daju svoju podršku krajnje desnim partijama.

Istraživanje nemačke omladine pokazalo je rastuću popularnost stranke Alternativa za Nemačku među najmlađim biračima u zemlji.

Prognoza da će veštačka inteligencija preuzeti našu demokratiju nije se sasvim ostvarila – ali nedavni događaji su nam ponudili jeziv pregled.

U decembru je najviši rumunski sud poništio predsedničke izbore nakon što je ultranacionalistički autsajder Kalin Đorđesku pobedio u prvom krugu, navodeći dokaze o široko rasprostranjenom mešanju i operaciji uticaja na TikTok – navodno orkestriranu iz Rusije.

I dok TikTok nije dao evropskim ekstremno desničarskim snagama potpunu pobedu na izborima za Evropski parlament u junu, pružio im je ogromnu platformu da dođu do novih glasača.

Panika oko migracije kao da je 2015.

Ratovi i politička nestabilnost u susedstvu EU, zajedno sa izraženim pomeranjem udesno u političkom pejzažu, vratili su migraciju čvrsto nazad na dnevni red evropskih lidera.

Nalet podrške strankama tvrdokorne desnice, antiimigracionim partijama u nekoliko evropskih zemalja doveo je do toga da vlade usvajaju sve restriktivnije politike.

Prošli su dani evropske politike otvorenih vrata za sirijske izbeglice, oličena sloganom tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel „Mi to možemo!“

Obezbeđivanje evropskih granica postalo je prioritet broj 1, a na nekim mestima politička debata je čak počela da uključuje i potpuno uklanjanje migranata sa teritorije EU.

Brisel nije bio izuzetak od ove realnosti. Evropska komisija, rekonstituisana 1. decembra pod predsednicom Ursulom fon der Lajen (koju je potvrdila desničarska većina u Evropskom parlamentu), već je obećala da će pooštriti migraciju.

Politika koja se nekada smatrala marginalnom i ekstremnom, kao što je uspostavljanje „centra za povratak“ i „vrućih tačaka“ u trećim zemljama za zadržavanje tražilaca azila koji čekaju da se njihovi zahtevi procesuiraju, kao i prisilne deportacije, sada su čvrsto u političkom mejnstrimu.

Šengen – najveća svetska zona slobodnog putovanja i krunski dragulj evropskih integracija – takođe postaje žrtva antiimigracionih osećanja.

Nekoliko zemalja, uključujući Nemačku, ponovo je uvelo privremene granične kontrole unutar zone, navodeći bezbednosne rizike, terorizam i migracije kao razloge za obnovljene provere.

Ova ograničenja bi trebalo da budu privremena, ali neka su produžena toliko puta da su postala skoro trajna.

A evropski problemi tu ne prestaju…

EU ima druge brige. Sa razočaravajućim ekonomskim rastom, problemima sa konkurentnošću i industrijskim sektorom koji se bori, poslednja stvar koja je Evropi trenutno potrebna je trgovinski rat.

Trampova pretnja carinama od 10 odsto na svu robu i neverovatnih 60 odsto na kinesku robu uplašila je Evropljane mogućih negativnih efekata.

Biće to borba za blok da žonglira sukobom između SAD, najvećeg trgovinskog partnera EU, i Kine, njenog drugog najvećeg trgovinskog partnera i najvećeg izvora uvoza.

Najtoplija godina u istoriji

Činjenica je da je 2024. na putu da bude najtoplija godina u istoriji. To će takođe biti prva godina koja je za 1,5 stepeni Celzijusa toplija od predindustrijskog nivoa.

Nemogućnost obuzdavanja zagrevanja na 1,5 stepena – obaveza koju su zemlje preuzele na Pariskoj klimatskoj konferenciji 2015. – simptomatično je za neuspeh međunarodne klimatske saradnje.

Najnovija procena UN-a potvrdila je da je globalna klimatska akcija krajnje nedovoljna. Trenutni planovi i politike dovešće do globalnog zagrevanja od 2,6 do 3,1 stepena Celzijusa u ovom veku, bez izgleda da se povećanje temperature ograniči na cilj od 1,5 stepeni Celzijusa.

Gornja granica Pariskog sporazuma od dva stepena takođe je u velikoj opasnosti.

Ozbiljnost i učestalost opasnih toplotnih talasa, destruktivnih oluja i drugih katastrofa raste sa svakim delom zagrevanja.

Naučnici kažu da bi zagrevanjem od tri stepena Celzijusa svet mogao da prođe nekoliko tačaka bez povratka koje bi dramatično promenile klimu planete i povećale nivo mora, uključujući i kolaps polarnih ledenih kapa.

Trampov povratak u januaru dovodi u sumnju ne samo budućnost klimatskog sporazuma već i međunarodne konferencije o klimi u celini.

Novoizabrani predsednik, koji je globalno zagrevanje nazvao obmanom, verovatno će poništiti mnoge klimatske politike SAD u ovom užasnom trenutku za planetu.