Rat Rusije u Ukrajini: Deset godina, a kraja ni na vidiku?

Marina Ljušina je 24. februara 2022.na planu imala kurs kuvanja čokolade: prethodne večeri je postavila stolove i radovala se deci u njenom privatnom pozorištu za mlade, u Konotopu, na severu Ukrajine. Glumica i majka dvoje dece te noći je imala problema sa spavanjem, čula je buku i pomislila da je tramvaj.

„U sedam ujutro me nazvala prijateljica i kaže: Upali TV, počeo je rat“, priseća se Marina Ljušina, koja danas živi u Bonu.

Konotop je udaljen oko 60 kilometara od granice sa Rusijom. Pre dve godine ruske trupe su ga zauzele u roku od nekoliko sati. Otpora je bilo, ali snage su bile nejednake; ukrajinska vojska se povukla.

Ljušina je pobegla svojoj majci na periferiju grada, gde je srela ruske vojnike:

„Pitala sam ih: Šta radite ovde? Odgovorilu su: Došli smo po predsednika Zelenskog… Kao da Ukrajina nije nezavisna država“, kaže ona s ogorčenjem.

Okupatori su mislili da će biti dobrodošli i čudili su se da to nije bilo tako, kaže Marina. Nakon tri dana, ona je pobegla u zapadnu Ukrajinu a potom u EU, zajedno sa milionima Ukrajinaca. Njen muž je ostao.

„Nisam očekivala da će biti velikog rata. Kako tako nešto moće da se dogodi usred Evrope u 21. veku?“

Ljušina optužuje Zapad da Ukrajinu vidi kao masu za potkusurivanje: „Evropa je gledala i čekala da vidi da li će nas ubiti ili ne.“

To se ne odnosi na sve vlade. SAD, Velika Britanija i drugi su isporučivali Kijevu oružje i pre ruske invazije.Nemačka se pridružila kasno, ali je sada na vrhu liste država koje pomažu.

Putinov „Blic-krig“ na Krimu

Mnogi su tada bili iznenađeni, uključujući i samu Ukrajinu. Međutim, ruski napad je počeo osam godina ranije, aneksijom Krima: 27. februara 2014.

Tada su naoružani i maskirani ljudi u uniformama bez nacionalnih amblema okupirali parlament i regionalnu administraciju na poluostrvu. Ruski predsednik Vladimir Putin kasnije je priznao da su to bili ruski vojnici.

Ukrajina je bila ozbiljno oslabljena. U Kijevu su protesti opozicije primorali proruskog predsednika Viktora Janukoviča da pobegne u Rusiju. Nova prozapadna vlast nije se usudila da oružjem brani Krim. Zapad je takođe preporučio Kijevu da bude suzdržan – čak i kada je počeo rat u Donbasu, u istočnoj Ukrajini u proleće 2014.

Nije bilo oštrih sankcija. Rusija je postavila svoje ljude na čelo proruskih snaga u Donjecku i Lugansku i tajno ih sve više naoružavala.

Zapad je pokušao da zamrzne sukob pregovorima; Ukrajina nije uvela vanredno stanje. Rat je nazvan „antiterorističkom operacijom“. To je dovelo do toga da se mnogima ovaj sukob činio dalekim.

„Većina ljudi u Ukrajini nije shvatila da je to njihov rat“, kaže Ljušina.

To se ne odnosi na Maksima Kosuba. Prevodilac iz Kijeva se seća da je na mitingu ispred ruske ambasade u junu 2014. pozvao na prekid odnosa između Kijeva i Moskve.

„Tada sam shvatio: Ovo je rat“, kaže Kosub. Dobrovoljno se prijavio na front u Donbasu i bio ranjen. Bio je deo patriotske manjine, koja se isprečila Rusiji. Kosub se ponovo se bori od napada Rusije u februaru 2022.

Zašto nije bilo borbe za Krim?

Da li je Ukrajina trebalo da se bori za Krim? Mnogi ljudi u Ukrajini smatraju da jeste.

„U iskušenju sam da kažem da, trebalo je pokušati“, kaže Suzan Stjuart, iz berlinske Fondaciji za nauku i politiku. Međutim, ona ukazuje na tadašnje „slabo rukovodstvo u Kijevu“.

Istina je takođe: Rusija je gomilala trupe duž ukrajinskih granica 2014. i čak je i tada pretila masovnom invazijom. Ukrajinska vojska na Krimu je bila demoralizovana, a veliki delovi su prešli Rusima.

Činilo se da je sukob u Donbasu zamrznut između 2015. i 2022. ali je u stvari to bio rovovski rat sa hiljadama mrtvih.

Zašto je Zapad verovao da će to tako i ostati? Zašto nije snabdevao Ukrajinu teškim naoružanjem i zbog čega je nastavio da s Rusijom planira velike projekte poput gasovoda Severni tok 2?

Stjuart to objašnjava uverenjem zemalja EU da saradnja i integracija Rusije u zapadne projekte može sprečiti ratove u Evropi.

Osvrćući se unazad, prevodilac a sada vojnik Maksim Kosub kaže: „Svi su potcenili Putina i njegovu spremnost da ignoriše pravila.“ Ukrajina se od 2022. jako promenila. „Mi nastavljamo da se borimo za Ukrajinu, čak i ako je cena previsoka“, kaže Kosub. Vojska se takođe dosta promenila i postala profesionalnija, iako i dalje ima problema.

A šta ako Ukrajina izgubi rat?

„Društvo je pokazalo da u velikoj meri ume da se samo organizuje“, dodaje Kosub. Kao primer navodi dobrovoljce, koji već deset godina snabdevaju vojsku – automobilima, uređajima za noćno osmatranje i lekovima. Kosub veruje u dug rat, s mnogo žrtava – i u ukrajinsku pobedu na kraju.

Marina Ljušina takođe vjeruje u pobedu. Rat ju je učinio čvršćom, beskompromisnijom prema Rusiji, ruskom jeziku i kulturi, kaže glumica. U jednom trenutku bi htela da se vrati mužu, ali ne više da živi blizu granice u Konotopu, već u zapadnoj Ukrajini: „Tamo je sigurnije.“ Rusija je bila i ostala opasan sused.

Suzan Stjuart se ne usuđuje da bilo šta prognozira duže od godinu dana. Ona ne očekuje nikakva „iznenađenja“ u Rusiji. Uz podršku Zapada, Ukrajina će izdržati, ali iscrpljenost nakon proteklih deset godina rata računajući postaje sve vidljivija.

„Premalo se razmišlja o tome šta će se dogoditi ako Ukrajina izgubi“, kaže ona i zaključuje: „Cena bi mogla biti mnogo veća“, prenosi DW.