Kuda ide rat u Ukrajini?

Lideri s obe strane potrudili su se da prioritet ostane sačuvati živote svojih vojnika.

Ukopali su svoje snage u rovove slično situaciji na Zapadnom frontu u zimu 1917-1918, kada je prevladavala privremena odbrambena strategija.

List navodi, u kolumni koju je napisao Reno Žirar (Renaud Girard), da se nije dogodilo najgore u ovom ratu, a to je upotreba atomskog oružja i mogućnost da izbije požar na celom evropskom kontinentu.

Takođe, nije se dogodilo ni najbolje, a to je uspeh međunarodnog posredovanja koje vodi do mirovnog sporazuma između zaraćene braće.

Sva posredovanja Turske, pape, Kine, Indonezije, Afričke unije i Saudijske Arabije su propala, jer su zahtevi dve zaraćene strane toliko različiti da Rusija želi sačuvati teritorije koje je zauzela i neutralni status svog suseda, dok se Ukrajina želi da se vrati u granice iz 1991. godine uspostavljene nakon glasanja o nezavisnosti, ratnu odštete i krivično gonjenje Rusa odgovornih za zločine.

Zbog neuspeha ruske vojske da porazi ukrajinsku vojsku tokom njenog napada na Kijev 2022, te neuspeha ukrajinskog kontranapada ove godine da probije ruske odbrambene linije, prešli smo u fazu čekanja kako bismo saznali ko će se pre umoriti od rata, kao što se dogodilo Nemcima 1918. kada njihova vojska više nije imala snage da se odupre napadu Francuza, čiji je moral porastao nakon što su Amerikanci ušli u rat na njihovu stranu.

Zamrznuti konflikt

U slučaju aktuelnog rata u Ukrajini, nije jasno ko bi se prvi mogao slomiti, kako autor kaže, jer su Ukrajinci osvojili divljenje sveta zbog uspešnog pružanja otpora drugoj vojsci sveta.

Njihov moral je visok zbog zapadne obuke i naoružanja koje dobijaju u ogromnim količinama.

Pored toga, čitav Zapad, čak i Francuska, stoji iza njih na diplomatskom nivou. Ne plaši ih ni to da će doći do pada američke podrške pre 2025. godine, čak i ako se Donald Trump vrati u Belu kuću, a uopće nije sigurno da će odustati od te podrške.

Ako pogledamo zvaničnu Rusiju, ne vidimo da se ona namerava predati, jer je reorganizovala svoju vojsku i izgradila “Maginot liniju” za odbrambene utvrde koja se čini čvrstom.

Njena industrija oružja radi punom parom, znajući dobro da će uvek imati koristi od ekonomske podrške koju pruža Kina.

Ubistvo Jevgenija Prigožina, vođe plaćeničke grupe Vagner, ukazuje na to da Kremlj više neće tolerisati nikakvo kritikovanje osnova njegovog rata protiv Ukrajine ili njegovog stila upravljanja.

Žirar je zaključio da je u srednjoročnom periodu najizgledniji ishod zamrzavanje sukoba na korejski način, koliko god da to bilo loše za ukrajinski i ruski narod i Evropu, pogotovo što historija dokazuje da ratovi u kojima nema pobjednika ni gubitnika često ne dozvoljavaju da se postigne čvrsti mir.