Ponađanje Kine nakon Putinove invazije na Ukrajinu otvorilo je nove i pomalo neočekivane mogućnosti za SAD na Pacifiku, kratak je zaključak CNN-ove analize situacije na Dalekom istoku.
Odnosi između SAD i raznih zemalja na Pacifiku, koji su nekada bili zategnuti, dobili su priliku da se poboljšaju, prenosi Index.hr.
Samo u poslednjih nekoliko meseci, Japan se obavezao da će udvostručiti svoju potrošnju na odbranu i nabaviti oružje dugog dometa od SAD; Južna Koreja je priznala da je stabilnost u Tajvanskom moreuzu ključna za njihovu bezbednost; Filipini su objavili nova prava pristupa američkoj vojsci i razgovaraju o zajedničkim patrolama u Južnom kineskom moru sa Australijom, Japanom i Sjedinjenim Državama.
Ovo su možda najveći i najvažniji događaji, ali nisu ni blizu jedini događaji na Pacifiku koji čine Kinu sve izolovanom.
Analitičari smatraju da bi se sve ovo u nekom trenutku dogodilo i bez rata u Ukrajini, ali je rat u Ukrajini, a posebno prećutna podrška Kine Rusiji, pomogli da se procesi na Pacifiku ubrzaju.
Dobar primer je Japan, zemlja koja se posle Drugog svetskog rata svojim ustavom ograničila samo na razvoj odbrane. Sada kupuju rakete dugog dometa od SAD. Ove rakete mogu da ciljaju duboko u Kinu.
„Imam snažan osećaj hitnosti jer bi istočna Azija sutra mogla da postane ono što je Ukrajina danas“, rekao je japanski premijer Fumio Kišida na velikoj odbrambenoj konferenciji u Singapuru prošlog leta.
Japan je u decembru odlučio da udvostruči svoju potrošnju na odbranu, najavljujući kupovinu projektila koji mogu da ciljaju daleko izvan japanske teritorije.
„Japanci su svakako primetili situaciju u Ukrajini i to ih je učinilo ranjivijim kao nacija“, rekao je Džon Bredford sa S. Rajaratman škole međunarodnih studija u Singapuru.
Japan je posebno ranjiv prema Kini.
Narodnooslobodilačka vojska godinama raste i modernizuje svoje snage. Peking je u nedelju saopštio da će njegov vojni budžet za 2023. porasti za 7,2 odsto. To je prvi put u protekloj deceniji da je stopa rasta vojnog budžeta povećana tri godine zaredom.
Pitanje Tajvana
Naravno, najveći problem na Dalekom istoku je Tajvan, odnosno kinesko prisvajanje ovog ostrva. Strahuje se da bi Kina jednog dana mogla učiniti ono što je Rusija uradila Ukrajini.
Japanske vlasti sada veruju da je mir u Tajvanskom moreuzu ključan za bezbednost Japana. To zapravo nije ništa novo, ali ono što se promenilo je ponašanje Japana.
Slično razmišlja i Južna Koreja.
„Mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu ključni su za mir i stabilnost na Korejskom poluostrvu, a neophodni su za bezbednost i prosperitet regiona u celini“, rekao je nedavno ministar spoljnih poslova Džin za Si-En-En.
U Seulu su zabrinuti da će, ako američke snage budu uvučene u bilo kakav sukob sa Kinom oko Tajvana, Južna Koreja izgledati ranjivo u očima Kim Džong Una u nuklearno naoružanoj Severnoj Koreji.
Ovo je dovelo do sugestija da se Južna Koreja više oslanja na sopstvenu odbranu, uključujući i neke ideje za nabavku sopstvenog nuklearnog oružja.
U međuvremenu, Seul i Tokio zajedno sarađuju na pitanjima odbrane, uključujući zajedničke pomorske vežbe sa SAD. Južna Koreja takođe vidi sve veću potražnju za oružjem koje proizvodi, kao što su tenkovi, haubice i avioni.
Filipini su važni
Nedavno je Južna Koreja potpisala veliki ugovor sa Poljskom.
Prošlog meseca je takođe najavila da će Maleziji prodati 18 svojih borbenih aviona. Filipinci takođe kupuju avione i ratne brodove iz Koreje.
Isti ti Filipini dogovaraju se o zajedničkim patrolama u Južnom kineskom moru sa SAD, Australijom i Japanom.
Manila je takođe odlučila da SAD omogući veći pristup vojnim objektima. Analitičari smatraju da se upravo u slučaju Filipina Kina pokazala kao najveći gubitnik.
Bivši predsednik Roberto Duterte nije bio obožavatelj SAD i tražio je načine da sarađuje sa Kinom.
Ali Kina nikada nije pokazala nikakvu zahvalnost za to, a njegov naslednik Ferdinand Markos mlađi pokazao se voljnim da radi sa SAD i njihovim saveznicima“, piše CNN.
„Nastavak maltretiranja od strane Pekinga, kao što smo videli da kineska obalska straža zaslepljuje mornare obalske straže na Filipinima laserima, samo je pomogla jačem savezu sa Vašingtonom“, rekao je Blejk Hercinger iz američkog Instituta za preduzetništvo, koji se bavi pitanjima odbrane na Pacifiku.
Jedan ključni saveznik koji nije stao na stranu Amerike
Međutim, jedna veoma važna, ključna država nije stala na stranu SAD.
Indija nije osudila Putinovu invaziju.
Indija je članica Kuad-a, neformalnog saveza koji se sastoji od SAD, Japana, Australije i Indije.
„Kada su SAD, Australija i Japan pokušali da osude Rusiju u zajedničkoj izjavi, Indija je odbila… Indija je tvrdila da se Kvad bavi samo indo-pacifičkim izazovima, a pošto Rusija nije u regionu, ova tema se ne može proširiti, “ rekao je. Derek Grosman, viši analitičar odbrane u Rand Corporation.
„Kvad govori kako da se nosi sa Kinom“, dodao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.