Rat u Ukrajini: Dugačka ruka Moskve u Nemačkoj

„Rat Rusije protiv Ukrajine znači i prekretnicu za unutrašnju bezbednost“, rekla je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer predstavljajući u Berlinu izveštaj Kancelarije za zaštitu ustava za 2022.

Pored nje je Tomas Haldenvang, predsednik Savezne kancelarije za zaštitu ustava (BfV), odnosno unutrašnje tajne službe ili državne bezbednosti. Pretnje koje predstavljaju ruske špijunske aktivnosti su ponovo porasle, naglasio je on.

Kao odgovor na to, Nemačka je ubrzo nakon početka rata proterala 40 ruskih diplomata koji su bili akreditovani u ambasadi u Berlinu, a osumnjičeni su za špijunažu.

Uprkos tome, šef BfV u budućnosti očekuje više pokušaja uticaja od strane Kremlja.

Putin je opasniji od Kine

„Čak i ako takve mere kratkoročno imaju efekta, Rusija će prilagoditi svoje metode i u budućnosti postupati na tajniji i agresivniji način“. Kad to kaže, Haldenvang misli na kibernetičke napade i ilegalne oficire tajne službe koji bi mogli da se kreću Nemačkom s lažnim identitetom. A u poređenju s drugim zemljama, posebno Kinom, on smatra da je Vladimir Putin opasniji.

Generalno, moglo bi se reći da su ruske službe robusnije i da koriste sva sredstva, ponekad i takva za koja mislite da ih ima samo na filmu. „U krajnjem slučaju, ruske službe su u stanju i da ubijaju ljude“, tvrdi šef BfV.

Sve više ruske propagande

Kancelarija za zaštitu ustava takođe je zabrinuta zbog sve veće propagande Kremlja u Nemačkoj. To uključuje proruske grupe koje odobravaju ilegalni agresorski rat u Ukrajini. Njihov cilj, kao i cilj ruskog predsednika Vladimira Putina je sledeći: da pridobiju ljude iz bivšeg Sovjetskog Saveza koji sada žive u Nemačkoj.

„Putin tu grupu ljudi vidi kao ’svoje Ruse’, ljude na koje želi da utiče“, ukazuje Tomas Haldenvang. Međutim, on kaže da dijaspora u Nemačkoj koja govori ruski jezik uglavnom nije podložna ruskoj propagandi.

Najveća pretnja: desni ekstremisti

Mešovita slika se pojavljuje kada se posmatra levičarski ekstremistički spektar. Prema obaveštajnom izveštaju, rat se tamo oštro osuđuje. „Međutim, delovi scene ne smatraju samo Rusiju agresorom, već i NATO, SAD i uopšte Zapad ili imperijalizam, opisuju kao uzrok rata“, kaže Haldenvang.

I kod desničarskih ekstremista Kancelarija za zaštitu ustava beleži pokušaje da se kapitalizuje agresorski rat. „Međutim, ti provokatori nisu uspeli da se mobilišu širom zemlje za svoje akcije.“

Ipak, desničarski ekstremizam ostaje najveća pretnja slobodnom, demokratskom poretku i bezbednosti, naglašavaju i Tomas Haldenvang i ministarka Nensi Fezer.

Zaključak njih dvoje glasi: Pretnja od špijunaže, kibernetičkih napada i kampanja dezinformacija se povećala – uglavnom od strane Rusije od početka rata u Ukrajini. Ali, i druge zemlje su u fokusu: Kina, Iran, Severna Koreja i Turska.