Rat u Ukrajini izmenio kartu moći u Evropi: „Zapad se zaledio, u toku velika ekspanzija na Istok“

Ruska invazija na Ukrajinu šokirala je samozadovoljne članice Evropske unije i Severnoatlantskog saveza i povećala uticaj zemalja Centralne i Istočne Evrope, piše Jutarnji list.

Poljska i baltičke zemlje su prednjačile u diskusijama o tome da li da pomognu Ukrajini, dok su Francuska i Nemačka samo posmatrale situaciju.

Štaviše, rat u Ukrajini je pokazao Uniji da se mora što pre proširiti na Zapadni Balkan, pa i šire.

Imajući to u vidu, Evropski savet se krajem juna prošle godine složio da Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata za članstvo u EU.

Zemlje centralne i istočne Evrope su glasno pozivale da se tenkovi pošalju u Ukrajinu, čime je okončan višemesečni zastoj oko tog pitanja.

Rat u Ukrajini ubrzava prenos moći sa „stare Evrope“ koja je negovala svoj odnos sa Moskvom na nove članice na istoku i severu kontinenta, koje se dobro sećaju kako su živele pod sovjetskom čizmom.

Ove zemlje nisu spremne da predaju svoj relativno nedavno izabrani suverenitet Briselu, piše Njujork tajms.

„Šolc je u pravu“, rekao je istoričar Timoti Garton Eš.

„Stavovi stanovnika centralne i istočne Evrope shvataju se ozbiljnije, a na pregovaračkom stolu je veliko širenje na istok“.

S obzirom da se veliki rat vodi unutar granica Evrope, on je više fokusiran na tvrdu moć nego ranije.

„Srednja i istočna Evropa, koja ozbiljno shvata pitanja bezbednosti, u velikoj meri su uticale na donete odluke“, dodao je Garton Eš.

Borci za slobodu

Poljska ozbiljno radi na jačanju svojih vojnih sposobnosti.

Njena vlada je prošle godine saopštila da planira da udvostruči broj vojnika u svojim oružanim snagama i naručila veliku količinu modernog naoružanja.

Zbog toga će se nesumnjivo povećati uticaj Varšave u Uniji i NATO-u.

Poljska je imala glavnu reč u pregovorima sa Berlinom o slanju tenkova u Ukrajinu.

„Moć se pomerila na istok i Ukrajina će zacementirati taj trend“, rekla je Jana Puljerin iz Evropskog saveta za spoljnu politiku, panevropskog trusta mozgova koji istražuje evropsku spoljnu i bezbednosnu politiku od 2007. godine.

„Mnogo se može zaključiti iz rata u Ukrajini. Postoji jasan obrazac moralnog vođstva“.

Puljerin kaže da zemlje Centralne i Istočne Evrope sebe vide kao borce za slobodu koji se suprotstavljaju diktaturi.

Takođe se pokazalo da su bili u pravu kada su upozoravali na moskovski neoimperijalizam i zavisnost Evrope od ruskih energenata.

S druge strane, rat u Ukrajini pokazao je da je Zapadna Evropa prilično naivno pristupila ruskom pitanju.

Značaj Poljske

Oslabljena Francuska, makar samo privremeno, imaće manji uticaj u aktivnijem i agresivnijem NATO-u.

Alijansa je sada još više zavisna od američkog oružja i vođstva, a Švedska i Finska bi uskoro trebalo da joj se pridruže.

Nemačka vlada na čelu sa kancelarom Olafom Šolcom nije bila spremna za rat u Ukrajini, a još manje za iznenadni prekid energetskog partnerstva sa Rusijom.

S obzirom na to da je prilično zavisna i od Kine, Nemačka hitno treba da reformiše svoju izvozno orijentisanu ekonomiju, koja je izgrađena na jeftinom ruskom gasu i nesmetanoj trgovini sa Kinom.

„Dugoročno, veća i istočnija Evropa će pomoći nemačkoj ekonomiji“, rekao je Garton Eš i dodao da Ukrajina predstavlja veliki razvojni potencijal.

Ipak, Francuska i Nemačka trenutno nisu u povoljnoj poziciji.

Luuk van Midelaar, istoričar i stručnjak za istoriju Evropske unije, rekao je da je Brisel od početka rata u Ukrajini bio dosta popustljiv prema Poljskoj i Mađarskoj, zemljama sa kojima se sukobljavao oko vladavine prava.

Politički i moralno gledano, Poljska je oslobođena svake krivice jer snabdeva Kijev oružjem i prima ukrajinske izbeglice“, rekao je istoričar.

„Poljska je sada još važnija za NATO, a samim tim još važnija za Evropsku uniju“, rekao je Vojčeh Pšibilski, naučnik sa istraživačkog instituta Res Publica u Varšavi.

„S obzirom na to koliko je nove vojne opreme kupila, Poljska je postala zemlja sa kojom morate razgovarati o bezbednosnim garancijama i miru.

Pšibilski kaže da su Centralna i Istočna Evropa sada mnogo smelije, ali da odluke na kraju donose jači i veći igrači.

„Rat u Ukrajini je potvrdio da se Evropom ne može upravljati samo iz Pariza i Berlina“, dodao je naučnik.

Profesionalna intimnost

Hans Kudnani, stručnjak za Nemačku i EU iz istraživačkog centra Chatham House, smatra da je u Evropi došlo do psihološke promene.

Poljaci i stanovnici srednje Evrope imaju više samopouzdanja, a Francuzi i Nemci su sada u defanzivi“, rekao je Kudnani.

Kudnani je dodao da nema sumnje da su zemlje centralne i istočne Evrope povukle Uniju udesno i kulturno i politički.

„Neokonzervativizam je u usponu. Postoji bojazan da će podeliti Evropu, a ne ujediniti je“, zaključio je Kudnani.

Međutim, kako se moć Brisela i dalje zasniva na ekonomiji i broju stanovnika, težište Evrope i dalje leži na zapadu.

Nisam siguran da su samopouzdanje i moralno jača pozicija dovoljni za postizanje velikih stvari u Briselu“, dodao je Kudnani.

Van Midelaar ističe da je retorička moć jedno, a strukturna moć drugo.

„Mnogo toga se u EU ne tiče Rusije, rata i odbrane. Ništa se nije promenilo na ovim poljima. Nemačka i Francuska su i dalje glavne, posebno kada su u pitanju ekonomski razgovori“, dodao je Van Midelaar.

Međutim, i tu taj dvojac gubi snagu.

Kada je pao Berlinski zid i Nemačka je trebalo da bude ujedinjena, francuski predsednik Fransoa Miteran i nemački kancelar Helmut Kol oštro su se sukobili oko ujedinjenja, ali su bili dugogodišnji saradnici.

Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Šolc i Makron su se jedva poznavali.

„Nisu imali radni odnos i profesionalnu intimnost koja vam je potrebna u tim trenucima“, rekao je Van Midelaar.

To je dovelo do „sumnji“ i „nelagodnosti“.

„Niko nije znao kako da se nosi sa novom Evropom u kojoj je Rusija neprijatelj, a Nemačka mora da promeni svoju ekonomiju i politiku“, dodao je Van Midelaar.

Zbog toga je došlo do krize liderstva, a zemlje istočne i centralne Evrope sada pokušavaju da reše ovu krizu u svoju korist.