Rat u Ukrajini pogađa nemačku auto-industriju

„Ruska vojna dejstva u Ukrajini dovela su do prekida lanaca snabdevanja. Promet robe je ograničen, a proizvodnja u fabrikama koje snabdevaju automobilske koncerne delovima potrebnim za montažu vozila je smanjena“, saopšteno je iz Udruženja nemačkih proizvođača automobila (VDA). „Brza pomoć i prekid neprijateljstava moraju biti prioritet, ekonomska pitanja sada su u drugom planu“, dodaje predsednica VDA Hildegard Miler.

Industrijski giganti kao što su Mercedes, BMW i Folksvagen sa svojim markama Porüe i Audi, kao i proizvođač kamiona MAN, već smanjuju ili čak zaustavljaju proizvodnju, jer im nedostaju tzv. kablovski snopovi. To su složene komponente, od kojih se dobar deo proizvodi za svaki model vozila posebno. One moraju biti dostupne na početku proizvodnje vozila, jer ne mogu naknadno da se ugrađuju.

Svežanj kablova je električni sistem automobila, mesto gde su strujni i prenosni vodovi za signale grupisani u zajednički snop. Uz elektroniku i upravljanje motorom, u njemu su spojeni i svi asistentski sistemi i elektronika za zabavu. U jedno jedino vozilo ugrađuje se šest do osam kilometara kablova, a njihova težina iznosi i više od 60 kilograma.

Pored Tunisa, prema podacima VDA, tim komponentama evropske proizvođače snabdeva posebno Ukrajina. Kablovski snopovi su kompleksne komponente, tako da se proizvodnja ne može prebaciti na druge firme u kratkom vremenskom periodu, niti se ona može nadoknaditi na neki drugi način. Pored toga, izuzetno mali broj kablovskih snopova se proizvodi unapred i skladišti.

Veće firme za proizvodnju kablovskih snopova s lokacijama u Ukrajini su „Fujikura“ iz Japana i francuska firma „Nexans“. Proizvođač električnih kablovskih sistema za auto-industriju „Leoni“, koji je verovatno najvažniji dobavljač za nemačke automobilske koncerne, nakon početka rata zatvorio je svoje dve fabrike s nekoliko hiljada zaposlenih na jugozapadu Ukrajine.

Nemački proizvođači automobila povlače kočnicu

„Sukob u Ukrajini ima dalekosežne posledice na tamošnje liferante i proizvodnju komponenti za automobile. Zastoj proizvodnje kablovskih snopova uzrokovan ratom rezultirao je sredinom prošle nedelje postupnim prekidom proizvodnje u nekoliko fabrika BMW“, prenosi list „Frankfurter algemajne cajtung“ predstavnika te automobilske grupacije. Pogođena je gotovo kompletna proizvodnja tog bavarskog proizvođača automobila u Evropi.

Nakon uskih grla zbog prekida isporuka kablovskih snopova iz Ukrajine, i koncern Folksvagen uveo je skraćeno radno vreme u dva proizvodna pogona u istočnoj Nemačkoj. Ove sedmice biće ograničenja proizvodnje i u glavnoj fabrici u Volfsburgu, a zatim će nakon toga uslediti i potpuni zastoj.

U pogonima Poršea u Lajpcigu proizvodne trake će mirovati do kraja sledeće nedelje, ali proizvodnja će se nastaviti u glavnoj fabrici u Cufenhauzenu. „U narednim danima i nedeljama radićemo koliko budemo mogli i stalno ćemo procenjivati aktuelnu situaciju“, izjavio je predstavnik Poršea za Rojters. Ta britanska novinska agencija takođe izveštava o smanjenju proizvodnje u pogonima nemačkog proizvođača kamiona MAN. Mercedes takođe zavisi od dobavljača iz Ukrajine. Ulažu se napori da se izbegnu zastoji u proizvodnji, poručeno je iz sedišta koncerna u Štutgartu.

Folksvagen je prošlog četvrtka najavio da će obustaviti poslovanje u Rusiji. „S obzirom na napad Rusije na Ukrajinu, Upravni odbor Grupacije Folksvagen odlučio je da do daljeg zaustavi proizvodnju vozila u Rusiji“, rečeno je u Volfsburgu. Folksvagen ima svoje pogone za proizvodnju automobila u Kalugi, jugozapadno od Moskve, kao i u Nižnjem Novgorodu na istoku Rusije. I izvoz automobila tog najvećeg evropskog proizvođača automobila u Rusiju takođe je zaustavljen. I Mercedes i BMW su, kao i Folksvagen, prestali ne samo sa proizvodnjom u Rusiji, već i sa izvozom u tu zemlju.

Prisustvo na tržištu Rusije i Ukrajine

U Rusiji je 2021. prodato oko 1,7 miliona luksuznih automobila i lakih teretnih vozila (kombija). To je manja količina od one koja je prodata u Brazilu ili Indiji. Rusko tržište za nemačke proizvođače automobila ima udeo od samo 2,3 odsto od ukupne prodaje na svetskom tržištu. „Rusija je postala beznačajna tržišna niša za automobilsku industriju“, naslov je koji je u svojoj aktuelnoj studiji dao ekspert Ferdinand Dudenhefer iz duisburškog centra za istraživanje automobilizma „CAR Center Automotive Research“.

Prema podacima udruženja VDA, nemački proizvođači su prošle godine izvezli nešto više od 40.000 vozila u Rusiju i Ukrajinu, od toga 4.100 automobila u Ukrajinu i 35.600 u Rusiju. To procentualno odgovara brojki od 1,7 odsto svih automobila izvezenih iz Nemačke. Kada se radi o nemačkom izvozu u Rusiju, ta zemlja je na 18. mestu.

U samoj Rusiji, nemački proizvođači prošle godine su proizveli 170.000 automobila, od kojih je većina tamo i prodata. Nemačka automobilska industrija, uključujući i proizvođače i dobavljače, održava oko 43 proizvodna pogona u Rusiji i šest u Ukrajini.

U VDA procenjuju da će automobilska industrija dugoročno biti suočena s porastom cena sirovina, jer je Ukrajina recimo jedan od najvažnijih isporučilaca plemenitog gasa neona. U nemačkom udruženju zato smatraju da će se rat izrazito nepovoljno odraziti na evropsku proizvodnju poluprovodnika, s obzirom na to da su čipovi već deficitarni. U proizvodnji poluprovodnika koriste se laseri visokih performansi, koji između ostalog koriste i neon.

Moglo bi da dođe i do nedostatka paladijuma za katalizatore. Otprilike petina tog retkog metala uvezenog u Nemačku dolazi iz Rusije. Važna sirovina za proizvodnju litijum-jonskih baterija je nikl, tako da je to sirovina nezamenljiva za razvoj elektromobilnosti. Prema prognozama, potražnja za niklom višestruko će se povećati. Rusija je takođe važan proizvođač nikla – Nemačka 44 odsto svojih potreba za tim metalom zadovoljava uvozom iz Rusije.

Skladišta prazna, lanci snabdevanja poremećeni

Zalihe poluproizvoda su u nekim slučajevima bile u velikoj meri iscrpljene i pre izbijanja rata, čemu je doprinela pandemija korone. Aktuelni poremećaji železničkih i brodskih veza zbog rata, kao i ograničenja u avio-saobraćaju, već se u značajnoj meri odražavaju na lance snabdevanja. Zato VDA očekuje zaoštravanje situacije u oblasti snabdevanja delovima.

I lanci snabdevanja iz i prema Kini ne odvijaju se normalno, jer kopnene rute vode kroz krizno područje – što sve više onemogućava promet roba i usluga.

„Iskustvo s Rusijom i Ukrajinom pokazuje da bi procena i diverzifikacija rizika trebalo u budućnosti da za auto-industriju postanu važniji, posebno kada se radi o izboru proizvodnih destinacija. Kako u intervjuu o posledicama rusko-ukrajinskog rata po nemačku automobilsku industriju kaže direktor Centra za upravljanje automobilima (CAM) u Bergiš-Gladbahu Štefan Bracel, to se posebno odnosi na Kinu, gde Folksvagen ostvaruje 40 odsto svoje ukupne prodaje“.