Rat u Ukrajini se nastavlja, ali postoje četiri načina da se sukob sa Rusijom okonča: O čemu se radi?

Žestoke borbe od tada su oštetile lokalni pejzaž, ostavljajući stotine hiljada mrtvih i milione raseljenih.

Ogromna ruska armija od 360.000 vojnika slila se u Ukrajinu u početnoj invaziji. Bez obzira na sve, ukrajinski vojnici su ih naterali da se vrate od kapija Kijeva i da napuste sever Ukrajine.

Daljnih pobeda bilo je kada je oslobođen Herson i oko Harkova, gde su Putinove snage poražene.

Ali dugoočekivana kontraofanziva Ukrajine prošlog leta je zastala nakon samo manjih teritorijalnih dobitaka, a linija fronta je postala praktično zamrznuta u ratnom iscrpljivanju.

Ukrajina se 17.februara povukla iz severoistočnog grada Avdijevke, opisanog kao „kapija“ za Donjeck. Pad grada označava jednu od najvećih promena u borbenim linijama otkako je Rusija zauzela Bahmut u maju 2023.

Iako se ratu još uvek ne nazire jasan kraj, Business Insider je razmotrio neke od načina na koje bi se mogao privesti kraju.

1. Ukrajina se opire

Eksperti kažu da nade Ukrajine zavise od pomoći Zapada i da ruski moral opada tokom dugog, dugotrajnog rata.

„Ukrajina se u velikoj meri oslanja na vojnu i finansijsku podršku SAD, Velike Britanije i EU. A ako nastavi da prima pomoć, njene snage bi mogle biti u dobroj poziciji da se odupru ruskoj ofanzivi“, rekao je Maks Bergman, direktor programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) ranije ove nedelje.

Bergman je izdvojio debatu u američkom Kongresu o paketu pomoći od 60 milijardi dolara kao ključnu u oblikovanju toka rata.

„Ako to finansiranje bude usvojeno, ne sumnjam da će Ukrajina moći u potpunosti da apsorbuje rusku ofanzivu 2024. godine“, rekao je on. „U stvari, bio bih prilično optimističan u pogledu potencijala Ukrajine 2025. godine“.

Dogovor je usvojen u Senatu ranije ove sedmice i sada će ići u Predstavnički dom, gde bi se mogao suočiti sa odlučnim protivljenjem nekih republikanskih članova.

Ukrajina je takođe uživala u nekoliko zapaženih pobeda koje bi se mogle pokazati ključnim u oblikovanju ishoda rata. U borbi protiv ruske Crnomorske flote, na primer, zvaničnici su rekli da je ukrajinska vojska potopila niz ključnih brodova, uključujući amfibijski brod Cezar Kunikov i veliki desantni brod Novočerkask.

Takvi brodovi su od vitalnog značaja za Rusiju, jer predstavljaju „jedan od glavnih načina na koji Rusi dopremaju municiju do linija fronta u južnoj Ukrajini“, rekao je Eliot A. Koen, predsednik Arleigh A. Burke pri Centru za strateške i međunarosne sudije (CSIS).

„Dakle, postoji pomorska kampanja u kojoj su Ukrajinci bili izuzetno uspešni“, dodao je on.

Promena rukovodstva bi takođe mogla da bude odlučujuća u određivanju ishoda rata, rekao je Koen, napominjući da se većina ratova završava na ovaj način.

„Ne vidim da Ukrajinci odustaju, jer je ovo egzistencijalni rat za njih. To nije egzistencijalni rat za Rusiju“.

2. Pobeda Rusije

Ukrajinska vojska je takođe pretrpela značajne gubitke kako u zalihama municije tako i po broju vojnika, a ako pomoć ne stigne, to bi moglo biti kritično za snage ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, kako vojno tako i psihički, nastavio je Koen.

„Mislim da je veoma važno da ljudi ne misle da su Sjedinjene Države izgubile veru u Ukrajinu“, rekao je on, ističući da je intenzivna debata o paketu verovatno pomogla da se „podstakne“ veća podrška Evrope.

Koen i Bergman su takođe spomenuli iznenadni kolaps Nemačke na kraju Prvog svetskog rata tokom brifinga u CSIS-a, napominjući da se linije mogu prekinuti u bilo kom trenutku.

Bergman je dodao da bi, ako se dozvoli da se ukrajinske zalihe smanje, rat iscrpljivanja mogao da odgovara Rusiji.

„U ratu iscrpljivanja, linije se mogu prekinuti ako je oštećena strana dovoljno iscrpljena. Tako da mislim da je prenošenje pomoći zaista kritično“, rekao je on.

„Mislim da analogija sa Prvim svetskim ratom može biti plodonosna“, dodao je Koen. „Niko nije očekivao da će se rat završiti u novembru 1918.  I nije bilo samo jednog kolapsa, već niza kolapsa. Mislim da bi nešto slično moglo desiti u ovom slučaju“.

3. Mirovni dogovor

Blumberg je u januaru izvestio da je Putin sugerisao SAD da je spreman da se uključi u pregovore o okončanju rata.

Ali portparol Kremlja je demantovao tu tvrdnju, rekavši da to „apsolutno ne odgovara stvarnosti“.

Portparolka američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson rekla je da SAD „nisu svesne opisanih promena u stavu Rusije“ i da je „na Ukrajini da odluči da li će, kada i kako pregovarati sa Rusijom“.

Ruski predsednik je takođe indirektno predložio prekid vatre, nešto što su SAD odbile da razmotre osim ako Ukrajina ne bude uključena u razgovore, preneo je Rojters.

4. Nuklearni rat

Putin je uputio nekoliko pretnji upotrebom nuklearnog oružja od početka invazije, ali Zapad je podeljen oko toga koliko ozbiljno da shvati njegove pretnje.

Set Džons, viši potpredsednik CSIS-a, ranije je rekao za Business Insider da postoje veliki rizici u vezi sa upotrebom nuklearnog oružja.

Džons je rekao da bi rizici od kršenja konačnog tabua nuklearnog oružja verovatno bili veći od svih koristi.

„Šta bi to značilo za režim Vladimira Putina? Mislim da su SAD već prilično jako saopštile da su sve opklade odbačene ako bi Rusija upotrebila nuklearno oružje“, dodao je on.