Britanski Gardijan o ratu u Ukrajini: Rusi brzo troše municiju, traže pomoć od Severne Koreje

Rat u Ukrajini primorao je Kremlj da preispita svoj odnos sa Pjongjangom dok nastoji da obezbedi oružje za zamenu svojih iscrpljenih zaliha, piše Gardijan.

Mogući sastanak Vladimira Putina i Kim Džong-Una kasnije ovog meseca u istočnom ruskom gradu Vladivostoku dodao bi geopolitičku suštinu simboličkom sastanku između lidera država parija tokom 18 meseci rata u Ukrajini.

Pošto Rusija brzo troši svoju municiju, očekuje se da će Putin nadovezati na nedavne diplomatske razmene na visokom nivou, uključujući posetu Severu njegovog ministra odbrane Sergeja Šojgua, kako bi obezbedio severnokorejske artiljerijske granate i protivtenkovske rakete.

Zauzvrat, Severna Koreja se nada da će dobiti stranu valutu kako bi nastavila da finansira razvoj interkontinentalnih balističkih raketa – njen adut u nastojanju da obezbedi ustupke i priznanje kao legitimne nuklearne države od SAD.

Međutim, bliže veze između Moskve i Pjongjanga sežu dalje od razmene metaka. Rastuća izolacija Rusije gurnula ju je u novi, zabrinjavajući pravac dok nastoji da izgradi ujedinjeni front protiv „neprijateljskog“ Zapada koji uključuje Kinu, a sada, čini se, Severnu Koreju i njenu milionsku vojsku.

Kako su se pojavile vesti o mogućem Kimovom putu u Vladivostok, mediji su izvestili da bi Sever mogao da učestvuje u zajedničkim pomorskim vežbama sa Rusijom i Kinom.

„Zašto da ne to su naši susedi“, rekao je Šojgu ove nedelje na pitanje o vežbama, prenosi ruska novinska agencija Interfaks. „Postoji stara ruska izreka: ne biraš komšije i bolje je živeti sa komšijama u miru i slozi“.

Odluka Rusije da se okrene Severnoj Koreji za oružjem je znak brze promene dinamike u odnosima između zemalja otkako je Kimov deda, Kim Il-sung, osnovao Sever 1948. uz podršku Sovjetskog Saveza.

Severna Koreja je kasnije dobila podršku Pekinga i Moskve tokom korejskog rata 1950-1953, i decenijama se u velikoj meri oslanjala na sovjetsku pomoć. Raspad Sovjetskog Saveza 1990-ih doprineo je smrtonosnoj gladi na Severu kada je umrlo čak tri miliona ljudi.

U godinama nakon što je Kim Džong-Un došao na vlast nakon smrti njegovog oca Kim Džong-Ila, krajem 2011. i Moskva i Peking podržali su sankcije UN osmišljene da nateraju severnokorejskog lidera da napusti svoje balističke rakete i nuklearne programe.

Tek nakon što je Sever izveo svoju poslednju nuklearnu probu, 2017, Kim je krenuo u popravljanje odnosa, sastajući se prvi put sa Putinom 2019. pošto su se nade za diplomatski prodor u oblasti nuklearnog oružja raspršile nakon što Kim i Donald Tramp nisu uspeli da da izmire svoje nesuglasice oko ublažavanja sankcija.

U poruci Putinu povodom obeležavanja Dana državnosti Rusije u junu ove godine, Kim je obećao „punu podršku“ invaziji na Ukrajinu i obećao da će se „rukovati“ sa ruskim liderom u njihovom zajedničkom cilju izgradnje „moćne zemlje“.

Sever je takođe jedna od samo dve zemlje članice UN, pored Rusije, koje su priznale nezavisnost ukrajinskih regiona na koje Rusija polaže pravo.

„Specijalna vojna operacija Moskve u Ukrajini dovela je do nove geopolitičke realnosti u kojoj Kremlj i Severna Koreja mogu postati sve bliskiji, možda čak do tačke oživljavanja odnosa kvazi savezništva koji su postojali tokom hladnog rata“, napisao je Artjom Lukin, profesor na Dalekoistočnom federalnom univerzitetu u Vladivostoku, u izveštaju za 38 North.

„Ako do sastanka dođe, Putin bi mogao da se nađe pred teškim pregovaračem“, kaže Džon Everard, britanski ambasador u Severnoj Koreji od 2006. do 2008. Pjongjang zna da je Moskva u očajničkoj potrazi za municijom, rekao je Everard za BBC, dodajući da očekuje da Severna Koreja traži „neverovatno visoku“ cenu.

Poslednji put kada je Kimov oklopni voz ušao u Vladivostok pre četiri godine, dočekan je tradicionalno – ponuđen mu je hleb i so.

Ali Putinov rat u Ukrajini znači da će prilikom njegove sledeće posete Kim biti taj koji će nositi poklone, zaključuje Gardijan.