Rat u Ukrajini: Tri stvari koje se mogu dogoditi ove godine

Rusija bi mogla da pokrene zimsku protivofanzivu

Ruski predsednik Vladimir Putin mobilisao je najmanje 300.000 vojnika od kojih 150.000 već raspoređeno na frontu, a isto toliko ih je nastavilo s pripremama za buduće operacije. I ukrajinsko vođstvo očekuje veliku zimsku protiofanzivu ove zime.

U ovom bi scenariju ruski vojnici koji su trenutno raspoređeni u Ukrajini uspešno držali linije, a onda bi krajem januara ili početko februara novoformirane ruske jedinice izvele napad na slabe tačke ukrajinskih linija i probili bi se dalje, prisiljavajući veliki broj ukrajinskih vojnika da se ili povuku dalje na zapad ili da rizikuju opsadu i uništenje.

Rusi su ranije najavili da žele osloboditi područje četiri ispitane regije, što bi mogli pokušati da ispune u velikoj zimskoj protiofanzivi, terajući Ukrajinu preko Dnjepra na jugu, natrag do Harkiva na severu i izvan Donbasa u središtu. Kad bi to postigao, Putin bi proglasio pobedu, izgradio novu “gvozdenu zavesu” duž nove granice i tražio sporazumno rešenje s Kijevom.

Ruska protiofanziva, ali Ukrajina drži položaj

U ovom scenariju Rusija pokreće veliku zimsku protiofanzivu na isti način i s istim ciljem kako je gore navedeno, ali u ovom slučaju to nije tako uspešno.

Zahvaljujući iskusnim i čvrstim ukrajinskim borcima – potpomognutim znatnim odbrambenim oružjem koje je osigurao Zapad – donekle su se učvrstili u nekim područjima, ali su se oduprli Rusima na drugim mestima i tako rat ulazi u pat poziciju.

Rusija ne pokreće zimsku protuofenzivu

U trećem scenariju Rusija ne pokreće zimsku protivofanzivu već koristi svoje rezerve mobilzacije za držanje trenutnih pozicija.

U ovom scenariju Putin ne rizikuje nego odlučuje da učvrsti trenutne linije kontakta, pri čemu koristi dodatnih 150.000 vojnika da podupru trupe na severu, istoku i jugu kako bi sprečili dalje ukrajinsko napredovanje.

Rusi na prvim linijama proširuju i jačaju svoje odbrambene radove kako bi sprečili bilo kakav budući prodor ukrajinskih snaga i počinju tražiti sporazumno rešenje, tvrdeći svojoj domaćoj publici da to na neki način predstavlja pobedu za Rusiju, i opet nastaje pat pozicija u ratu.

Odgovor SAD-a

Dejvis navodi da niti jedan od ovih scenarija ne predviđa pobedu Ukrajine jer je njihova vojna stvarnost takva da nisu opremljeni niti popunjeni potrebnim alatima za izvođenje velike ofanzivne operacije dovoljne snage koja bi isterala stotine hiljada ruskih vojnika iz Ukrajine.

Nadalje, niti jedan od scanrija ne prognozira pobednika rata jer Dejvis smatra da niti jedna strana neće još neko vreme promeniti svoju poziciju, zbog čega očekuje da će se rat nastaviti u prvoj polovini 2023.

Tu je važan i odgovor SAD-a. Na strateškom nivou, otprilike postoje tri glavna prioriteta koji bi trebalo da posluže kao temelj svake spoljne politike koju bi SAD trebalo da sprovodi, a oni su: održavanje SAD-a izvan nepotrebnih ratova, osigurati da SAD ima i održava jaku vojsku koja može odvratiti svakog potencijalnog agresora od pokretanja napada na SAD ili saveznike te zaštita američkog naroda da napreduje, piše Dejvis za 19fortyfive, a prenosi N1 Hrvatska.

Dodaje da Oružane snage SAD-a ne bi trebale biti gurnute u veliki rat osim ako ne postoji posredna ili neposredna pretnja nacionalnoj sigurnosti ili sigurnosti saveznika iz sporazuma – pa čak i tada, samo ako Kongres to službeno odobri ili objavi rat.

Dejvis naglašava da SAD mora paziti da se ne uvuče u direktan konflikt s Rusijom.

Navodi da je od ključne važnosti da Ukrajina pobjedi u ratu s Rusijom, no da, iako je to poželjan ishod za SAD, to nije glavni nacionalni interes zbog kojeg bi SAD trebao rizikovati rat.