Foto: BETAFOTO/(AP Photo/Mariam Zuhaib)Iako su poslednjih dana glavne teme Sirija, a nešto malo manje Gruzija i Gaza, rat u Ukrajini nikako ne jenjava. Poslednjih par meseci ruske snage su intenzivirale svoje aktivnosti, posebno ciljajući energetsku infrastrukturu kako se približava zima.
U ruskim bombaškim napadima na gradove blizu linije fronta u istočnoj i južnoj Ukrajini, poginule su tri osobe, a najmanje je 17 povređeno, saopštile su danas tamošnje vlasti, prenosi Beta.
Takođe, na istoku Donjecka koji kontrolišu ukrajinske snage, stradale su dve osobe poginule, a šest je povređeno u poslednja 24 sata, obavestio je guverner te bolasti Vadim Filaškin.
BBC navodi da su ukrajinski mediji objavili da je Sergej Jevsjukov (Sergei Yevsyukov), nekadašnji upravnik ruskog zatvorskog kompleksa Olenivka u Donjecku, poginuo prilikom detonacije bombe koja je postavljena ispod njegovog automobila.
U julu 2022. došlo je do raketnog napada na pomenuti filtrirajući logor u kojem su se nalazili ukrajinski ratni zarobljenici, mahom iz Azovskog puka.
Ukrajina je optužila Rusiju da je izvela napad da bi izbrisala sve tragove nehumanog ophođenja prema zatvorenicima.
Ubistvo Jevsjukova se smatra poslednjim u nizu napada od strane Ukrajine na ruske službenike, vojne zvaničnike postavljene od strane Rusije i javne ličnosti koje podržava Kremlj u okupiranoj Ukrajini.
„Pakao“ i „leska“
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predstavio je novi ukrajinski „raketni dron“ domaće proizvodnje, nazvan „Peklo“ (što na ukrajinskom znači „pakao“), koji može da pogodi ciljeve udaljene 700 kilometara, što je više od dvostruko većeg dometa nego što imaju projektili koje su Ukrajini poslali zapadni saveznici.
Odluka odlazećeg predsednika SAD-a Džozefa Bajdena da je ukrajinskim snagama dopušteno da koriste ATACMS rakete, koje mogu da pogode ciljeve udaljene do 300 kilometara, prilikom gađanja meta unutar ruskih granica kao posledicu imala je upotrebu „hipersonične rakete eksperimentalne prirode Orešnik“ od strane Rusije.
Putin je i više nego ponosan na svoje „čedo“, navodeći da u Evropi nema rakete koja može parirati Orešniku (sa ruskog prevedeno – leska).
Prema rečima šefa strateških raketnih snaga Rusije Sergeja Karakajeva, Rusija može da koristi „Orešnik“ za napade na ciljeve na „celoj teritoriji Evrope“.
Nuklearna verzija Orešnika može da nosi bojeve glave ukupne snage 900 kilotona, što je ekvivalentno 45 Hirošima.
Raketa, koja može za 17 minuta da stigne do sedišta NATO-a u Briselu i za 11 minuta do američke baze u poljskom Redzikovu, kako prenosi Politika, može biti oborena samo u početnoj fazi leta, jer se lansira sa poligona „Kapustin Jar“ u Astrahanskoj oblasti.
Trampova trampa
Dolazak starog-novog predsednika SAD Donalda Trampa u Belu kuću otvorio je pitanje budućnosti podrške Ukrajini u sukobu.
Takođe se, usled javnih i privatnih izjava Trampovih savetnika, sve više spekuliše o ustupljivanju ukrajinskih teritorija Ruskoj federaciji kao kompenzacija za okončanje ratnih dejstava.
Francuski predsednik Emanuel Makron u subotu je dočekao Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog u Jelisejskoj palati, a danas je ukrajinski predsednik izrazio duboku zahvalnost Trampu na „čvrstoj rešenosti da se okonča rat sa Rusijom“.
Tramp je u nedelju pozvao na „trenutni prekid vatre“, a na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da je Zelenski spreman da „sklopi dogovor i okonča ovo ludilo“.
Pre dva dana je za američku televiziju En-Bi-Si (NBC) izjavio da bi Ukrajina trebalo da očekuje manje pomoći kada on stupi na vlast.
Kada je u pitanju ostanak SAD u NATO, Tramp je kao uslov postavio „plaćanje svojih računa i pošteno tretiranje SAD“.
On navodi da evropske nacije iskorišćavaju SAD tako što ne prihvataju američke automobile, prehrambene proizvode, što je sramotno.
„Prvo, oni nas iskorišćavaju u trgovini, to jest evropske nacije – ne prihvataju naše automobile, naše prehrambene proizvode, ništa. To je sramotno“, rekao je Tramp.
Uz to, dodao je, mi ih branimo, pa je to dvostruki udarac.
„Da vam kažem. Postigao sam da se stotine milijardi dolara ulože u NATO samo zahvaljujući čvrstom stavu. Rekao sam tim zemljama: neću vas štititi ako ne plaćate, i počele su plaćati. To je iznosilo više od 600 milijardi dolara. To je velika stvar, inače ne bismo imali novca za borbu“, naglasio je Tramp.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
