Rat za globalne informacione mreže?

„Države članice (NATO – prim. Danas) bile su više puta meta sajber napada. Tako su ruski hakeri 2007. godine paralisali državne institucije, banke i medije. Prošle godine na meti im je bila francuska televizija za inostranstvo TV5 Monde. Ubrzo potom žrtva trojanskog napada bio je server nemačkog Bundestaga“, navodi Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) razloge zbog koga su jedna od podtema o vikendu završenog samita NATO bile i zajedničke mere za zaštitu od ruske opasnosti informacionog prostora, koji je postao globalan.

Već u ponedeljak Moskva je, kao brz odgovor, saopštila da će do kraja 2016. godine zasedati Savet bezbednosti Rusije kako bi izvršio redakciju postojeće doktrine informacione bezbednosti Rusije, koju je 2010. godine utvrdio ruski predsednik Vladimir Putin i „precizirao zadatke za zaštitu nacionalnih interesa u informacionoj sferi i za jačanje suvereniteta u globalnom informacionom prostoru“. Uz saopštenje koje prenose ruski mediji navodi se da „u oblasti državne i društvene bezbednosti raste obim kompjuterskih napada na kritičnu kompjutersku infrastrukturu Rusije, raste opasnost od korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija za nanošenje štete suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti države“.

„Jačaju napori niza država da iskoriste svoj dominantan položaj u oblasti upravljanja i razvoja globalne informacione infrastrukture radi ostvarenja ekonomskih i političkih prednosti“, navodi se takođe u dokumentu objavljenom u Moskvi.

Da samo podsetimo, da je Državna duma donela zakon po kome strani vlasnici ne mogu imati veći udeo od 25 odsto u ruskim kako štampanim, tako i elektronskim medijima. Da svoju vlasničku strukturu usklade sa ovim zakonom medijima je dat rok do 1. januara 2017. godine.

U već pomenutom prikazu problema sa korišćenjem, kontrolom i zloupotrebom informacionih mreža, koje je u Varšavi dijagnostikovao NATO, posebno je zanimljivo da FAZ skreće pažnju na novu (privatnu) vlasničku strukturu telekomunikacionih operatora koji su u održavanju „rezervnih veza i centara upravljanja za svaki slučaj“ oslonjeni pre svega na njihovu ekonomsku isplativost.

„Ima država članica NATO u kojima tim sa 100 kilograma eksploziva može celu spoljnu komunikaciju da prekine“, tvrdi list. Telefonske mreže su, s krajem Hladnog rata, privatizovane u svim državama članicama NATO, tvrdi FAZ i dodaje da nikome na pamet ne pada da taj proces vrati unazad. Ali „zato šefovi vlada (članica) treba da rade na tome da njihove oružane snage imaju pristup civilnim resursima, uključujući tu energetske, saobraćajne i komunikacione“, zaključeno je u Varšavi.

Problem vlasničke strukture telekomunikacionih mreža dvaput je kao skandal potresao i naš region. Naime, ministar odbrane Slovenije je smenjen jer se upustio u nedozvoljenu analizu bezbednosnih rizika privatizacije Telekoma Slovenija. Analiza se pozivala na navodno bezbednosno loše strane prepuštanja Telekoma Hrvatska u većinsko vlasništvo Dojče telekoma.

Što se vlasničke strukture tiče, tvrdnja da su telekomunikacione mreže svih država članica NATO privatizovane nije tačna. Nije privatizovan Telekom Slovenija. A i u Dojče telekomu i France telekomu (promenio ime u Orange S.A) pojedinačno najveći vlasnik i dalje je nacionalna država. Nemačka u Dojče telekomu sa najmanje 31,7 odsto, a francuska u Orange S.A sa najmanje 23 odsto. Na njihovim berzanskim stranicama se takođe može videti da ove dve kompanije, sa nemačkom odnosno francuskom državom kao pojedinačno najvećim akcionarem, kontrolišu tržišta u podugačkom nizu drugih država u Evropi i van Evrope te da na taj način kontrolišu i njihovu informacionu bezbednost.

Ruska kompanija Sistema pokušala je 2006. godine da postane krupan akcionar Dojče telekoma – iako je nemačkoj kompaniji to partnerstvo obećavalo ekonomski primamljiv pristup ruskom telekomunikacionom tržištu, posao je zbog bezbednosnih rezervi blokirala nemačka vlada.