Ratovanje na daljinu: Američki i ruski raketni sistemi jedni nasuprot drugih

Aktuelni sukob u Ukrajini stavio je u fokus nove, savremene metode ratovanja – kombinovane napade dronovima, avijacijom i “pametnim” projektilima.

Odavno su prošla vremena rovovskih borbi vojnika “prsa u prsa”. Današnje vojne akcije se često vode u urbanim sredinama, gde se koriste dosta drugačije strategije nego što je to do sada bio slučaj, a antiteroristička obuka i kontradiverziono delovanje u ograničenom urbanom prostoru postaje dominantno. Takođe, raketni sistemi velikog dometa služe i kao štit, ali sve češće i kao ofanzivno oružje.

Raketni sistemi imaju prevashodnu namenu čuvanja neba od protivničke avijacije, projektila “vazduh – zemlja”, kao i drugih raketa i projektila, ispaljenih sa kopna ili mora. Iako sve velike svetske sile razvijaju ovakve sisteme, kako za opremanje sopstvenih oružanih snaga, tako i za izvoz, stručnjaci smatraju ruski “S-400 Trijumf” i američki THAAD za najsavremenije ovakve sisteme trenutno u upotrebi, piše Al Jazeera Balkans.

Direktno poređenje karakteristika ovakvih sistema dovodi do zaključka da je THAAD superiorniji, ali u stvarnim borbenim uslovima efikasnost zavisi od velikog broja faktora. Treba reći i da je čuveni američki “nevidljivi lovac” F-117 oboren na nebu iznad tadašnje SR Jugoslavije 1999. godine prilično zastarelim ruskim sistemom S-125 “Neva”, kome je još u to vreme istekao “garantni rok”, a danas se smatra u potpunosti prevaziđenim, budući da svi noviji borbeni avioni imaju elektronske protivmere koje ga lako izbegavaju. Na modernom bojnom polju nijedan sistem, pa ni protivraketni sistemi velikog dometa ne rade sami, već u kombinaciji sa drugim jedinicama, kako na zemlji, tako i u vazduhu.

‘Trijumf’ protiv ‘Čelične kupole’

Američki THAAD sistem (Terminal High Altitude Area Defense, sistem za odbranu na velikoj visini) je specifično dizajniran za obaranje protivničkih balističkih ili konvencionalnih raketa u njihovoj terminalnoj, poslednjoj fazi leta. Projektili u THAAD sistemu koriste takozvani K2 princip (kinetic kill) – projektil se velikom brzinom sudara sa ciljem na velikoj visini i na taj način ga neutrališe. Zbog ovakvog principa leta i aktivnog delovanja, njegovi projektili nemaju bojevu glavu, niti bilo kakav eksplozivni tovar.

Ovakav dizajn je odabran i zbog uloge THAAD sistema u odbrani od strateških interkontinetalnih raketa sa jednom ili više nuklearnih glava. Klasični protivvazdušni sistemi sa eksplozivnim punjenjem bi najverovatnije aktivirali i nuklearne bojeve glave na cilju i time doveli do efekta “nuklearne kiše”, kada bi radioaktivne čestice pale na šire područje.

Sa druge strane, THAAD projektili koriste veliko kinetičko ubrzanje kako bi oborile cilj bez aktiviranja bojevih glava. Sistem proizvodi kompanija Lockheed Martin, a u operativnu upotrebu je ušao 2008. godine. Prilikom predstavljanja ovog sistema od strane bivšeg predsednika Georgea W. Busha, otkriveno je i da se ovaj program razvijao pod “kišobranom” posebne američke agencije – MDA (Missile Defense Agency), čije je postojanje u okviru Pentagona do tada bilo tajna.

U maju 2008. godine Četvrti artiljerijski puk američke vojske je u rad pustio “Alpha TAAD” sistem sa 24 lansera. Naredne, 2009. godine u bazi Fort Bliss aktiviran je “THAAD Four” sistem sa unapređenim projektilima. Već pomenuta agencija MDA je sredinom 2012. godine odobrila novo produženje ugovora sa Lockheed Martinom od čak 150 miliona dolara, za dodatna unapređenja operativnih mogućnosti THAAD sistema. Ovaj sistem se takođe koristi i u Izraelu, Rumuniji, Emiratima, Turskoj i Južnoj Koreji.

Početkom 2009. godine, tadašnji premijer Izraela Ehud Olmert je objavio da njegova zemlja “poseduje značajno unapređen odbrambeni sistem, koji će dodatno ojačati Čeličnu kupolu”. “Čelična kupola” je termin koji izraelske bezbednosne snage koriste za složeni sistem radara, PVO sistema i aviopatrola, sa ciljem odbrane od Hamasovih projektila iz Pojasa Gaze, kao i projektila iz Sirije i Irana. Sistem koji je Olmert obelodanio je zapravo bila prva aktivna baterija THAAD sistema van granica SAD-a. Izraelska 11. artiljerijska brigada iz vojne baze Nevatim ubrzo je dobila ime “B-2 THAAD”, a danas u bazi funkcioniše nekoliko radara visoke snage (XbR, X band Radar), dok se još dva nalaze na tajnoj lokaciji u pustinji Negev na jugu Izraela. Na takođe tajnoj lokaciji u Izraelu, kao podrška, funkcioniše i najsavremeniji američki radarski sistem “AN/TPY-2”.

Rumuniji je THAAD sistem isporučen i aktiviran 2019. godine u vojnoj bazi Deveselu. Rumunska 62. jedinica snaga PVO je takođe dobila prefiks “Baterija B-62 THAAD”. Južna Koreja poseduje dve THAAD baterije isporučene 2013. i 2017. godine. Ujedinjeni Arapski Emirati sistem THAAD poseduju najverovatnije od 2016, iako su lokacija i drugi detalji strogo čuvana tajna. U januaru ove godine UAE je po prvi put upotebio ovaj sistem i uspešno oborio dva projektila lansirana iz Jemena od strane pripadnika pobunjeničkih snaga iz pokreta Husi. Iako zvanično nema podataka o THAAD-u u Turskoj, zna se da od 2012. godine u bazi Kürecik postoje dva radara “AN/TPY-2”, koji su standardni deo ovog sistema. U bliskoj budućnosti postoje sporazumi o isporuci THAAD sistema Japanu, Tajvanu i Saudijskoj Arabiji.

Potpuna razorna moć

Iako (na papiru) slabije konfiguracije, ruski sistem S-400 je i i dalje u samom svetskom vrhu po mogućnostima. NATO ovaj sistem naziva SA-21 “Growler”, a razvijan je u projektnom birou “Almaz” od 1990. do 1998. godine kao zamena za sistem S-300. Do 1999. godine je nosio ime “S-300 PMU3”. Deo ovog sistema, panoramski radar “N6E” jedini u svetu ima poznate mogućnosti detektovanja letelica niskog radarskog otiska, tzv. “nevidljive” letelice (stealth) i to na udaljenosti od čak 150 kilometara.

Jedna baterija S-400 može imati do 72 lansera projektila, iako se standardno koriste sistemi sa četiri do šest lansera. Sistem visokog pritiska vazduha ispaljuje raketu 30 metara u vazduh iz lansera, nakon čega se aktivira sam raketni motor. Iako su tehnički detalji i dalje tajna, zna se da na vojnim vežbama ovi projektili redovno uništavaju ciljeve u vazduhu na udaljenosti od 280 pa sve do 400 kilometara. Nove verzije ovih projektila, “40N6” imaju “potpunu razornu moć” – cilj biva gotovo u potpunosti uništen, bez mogućnosti aktiviranja bojevih glava (slično kao i kod THAAD sistema). Za razliku od američkog sistema, kada se kod S-400 koriste projektili “9M96” sa aktivnim radarom, sistem se može koristiti i protiv ciljeva na zemlji.

Pre šest godina, Indija i Rusija su potpisale ugovor o isporuci pet kompletnih S-400 sistema. Interesovanja za kupovinu ovog sistema postoje i od strane Saudijske Arbije, Irana i Egipta. Turska je početkom 2020. dobila četiri baterije S-400, sa ukupno 36 lansera i 192 projektila, i jedina je članica NATO-a koja poseduje ovaj ruski sistem.

Politički krugovi u Srbiji još od 2005. godine najavljuju mogućnost kupovine ovog sistema od Rusije, ali sa okvirnom cenom od 300-ak miliona eura. Nije jasno kako bi domaća ekonomija finasirala ovu nabavku, niti kako bi to uticalo na (deklarativno) opredeljenje za članstvo u Evropskoj uniji. Za vreme vojne vežbe “Slovenski štit”, održane u Srbiji u oktobru 2019. godine, dva ruska sistema S-400 su bila u punom operativnom kapacitetu. Od tada do danas je stvoren i pravi mit da su ove dve baterije S-400 zapravo i ostale u Srbiji – jedna na vojnom aerodromu Batajnica, a druga na “nepoznatoj lokaciji”.

‘Čelična strijela’ za odbranu

Koliko su ovakvi i slični sistemi od ključne važnosti u današnjim vojnim dejstvima, pokazuje i razvoj sistema “Arrow” (Čelična strela) u Izraelu. Poznat i pod imenom “Hetz”, sistem već ima nekoliko generacija, a razvija se uz tehničku pomoć SAD-a. Sve rakete u ovom sistemu su hipersonične što znači da lete brže od zvuka. Dragulj ovog sistema je izuzetno napredni “AESA ELM-2080” radar, koji može da istovremeno prati 30 ciljeva, od kojih svaki leti tri puta brže od zvuka. Najnovije verzije “Arrow 3” i “Arrow 4” mogu da presretnu neprijateljske projektile na velikim visinama – čak i na suborbitalnim, praktično u svemiru.

Iako je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski više puta do sada javno tražio od američkog predsednika Bidena isporuku raketnog sistema “Patriot” ili celog THAAD sistema, za sada to neće biti realizovano. Biden je više puta ponovio da bi to “značilo direktan sukob SAD-a i Rusije, kao i većine zemalja NATO-a”.

Jasno je da bi THAAD sistem, aktiviran čak i okviru NATO vazdušnog prostora – u Poljskoj, Mađarskoj ili Rumuniji – sa lakoćom mogao da obori ruske avione i projektile iznad Ukrajine.

Iako za ovo ne postoje tehničke prepreke, postoje i one političke. Naime, ruski avion oboren “Patriot” ili THAAD projektilom bi sasvim sigurno učinio sve NATO baze u okolini Ukrajine legitimnim metama za Rusiju. Iako mnogi analitičari smatraju da bi odgovor Rusije bio “veoma ograničen”, drugi smatraju i da bi ovakav potez bio uvod u veći sukob – ne samo u Evropi, nego veoma verovatno i u celom svetu.