Ratovi novog svetskog poretka: Kako sukobi u Ukrajini i Gazi menjaju globalni geopolitički pejzaž?

Kako ratovi u Gazi i Ukrajini intenziviraju globalne podele, još dublja geopolitička rekonfiguarcija – uključujući i prelazak na novi svetski poredak – bi mogla već da bude u toku.

Ova dva rata povećavaju opasnost od trećeg, oko Tajvana.

Niko – a najmanje kineski predsednik Si Đinping – ne može da gleda kako Sjedinjene Države prebacuju ogromne količine američke artiljerijske municije, pametnih bombi, projektila i drugog oružja u Ukrajinu i Izrael a da ne shvati da se američke zalihe iscrpljuju.

Za Sija, koji je inkorporaciju Tajvana u Narodnu Republiku Kinu nazvao „istorijskom misijom“, što duže ovi ratovi traju, to bolje.

Predsednik SAD Džo Bajden shvata koliki su ulozi i sada pokušava da ublaži tenzije sa Kinom.

Naime, nakon što je poslao niz zvaničnika iz svog kabineta u Peking, Bajdenovi planirani razgovori sa Sijem na marginama foruma Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje od 15. do 17. novembra u San Francisku trebalo bi da ukradu pažnju.

I on i njegovi partneri iz G7 su naglasili da nastoje da „uklone rizik“ u svom odnosu sa Kinom, a ne da se „odvoje“ od druge najveće svetske ekonomije.

Kako god ga nazivali, ovaj proces je na putu da preoblikuje golobalni finansijski poredak, kao i investicione i trgovinske obrasce.

Trgovinski i investicioni tokovi se već menjaju na načine koji ukazuju da bi globalna ekonomija mogla da se podeli na dva bloka; na primer, Kina sada više trguje sa globalnim jugom nego sa zapadom.

Uprkos visokoj ceni ekonomske fragmentacije, Kina, težeći da ograniči svoju ranjivost na buduće pritiske, tiho odvaja velike delove svoje ekonomije od zapada.

Ne malim delom, Amerika treba sebe da krivi za trenutnu situaciju. Aktivnim omogućavanjem ekonomskog uspona Kine tokom četiri decenije, pomogla je da se stvori najveći rival sa kojim se ikada suočila.

Danas se Kina može pohvaliti najvećom svetskom mornaricom i obalskom stražom, i otvoreno osporava dominaciju zapada nad globalnim finansijskim sistemom i međunarodnim institucijama.

U stvari, Kina naporno radi na izgradnji alternativnog svetskog poretka, sa samom sobom u centru.

Iako se trenutni sistem često naziva terminima koji zvuče neutralno, kao što je „globalni poredak zasnovan na pravilima“, on je nesumnjivo usredsređen na SAD.

Ne samo da su SAD u velikoj meri donele pravila na kojima se taj poredak zasniva; takođe izgleda da veruju da su izuzete od ključnih pravila i normi, poput onih koja zabranjuju mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja.

Međunarodno pravo je moćno protiv nemoćnih, ali nemoćno je protiv moćnih.

Kada je reč o stvaranju alternativnog svetskog poretka, trenutno globalno okruženje koje je prožeto sukobima lako bi moglo da bude od koristi Kini.

Na kraju krajeva, upravo je rat doveo do globalnog poretka predvođenog SAD, uključujući institucije koje ga podupiru, kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i Ujedinjene nacije.

Čak se i svrsishodna reforma ovih institucija pokazala veoma teškom u mirnodopsko doba.

Ovo svakako važi za UN, koje su, čini se, u nepovratnom padu i sve više marginalizovane u međunarodnim poslovima.

Zastoj u Savetu bezbednosti UN doveo je do toga da se veća odgovornost prebaci na Generalnu skupštinu UN, koja je bila prinuđena da usvoji rezoluciju o ratu u Gazi kojom se poziva na „humanitarno primirje“ i prekid opsade Izraela.

Ali Generalna skupština je suštinski slaba i, za razliku od Saveta bezbednosti, njene rezolucije nisu pravno obavezujuće.

Kako institucije predvođene Sjedinjenim Državama propadaju, tako opada i autoritet Amerike izvan njenih granica.

Čak su i Izrael i Ukrajina – koji zavise od SAD kao svog najvećeg vojnog, političkog i ekonomskog podržavaoca – povremeno odbacivali savete SAD.

Izrael je odbio savet Amerike da smanji svoje vojne napade i učini više na minimiziranju civilnih žrtava u ionako strašnoj humanitarnoj situaciji u Gazi.

Američki zvaničnici su za spor napredak kontraofanzive okrivili preveliku raspršenost ukrajinskih snaga.

Osim globalnog preuređivanja koje, kako izgleda, kinesko-američko rivalstvo izaziva, moguće su i važne regionalne promene.

Dugotrajni sukob u Gazi mogao bi da pokrene geopolitičku reorganizaciju na širem Bliskom istoku, gde je skoro svaka velika sila – osim Egipta, Irana i Turske – konstrukcija dvadesetog veka koju je stvorio Zapad (posebno Britanci i Francuzi).

Izraelski rat već jača geopolitičku ulogu gasom bogatog Katara, regionalnog kritičara koji je postao međunarodni izopštenik zbog finansiranja nasilnih džihadista, uključujući Hamas.

Ako se konflikt proširi van Gaze, geopolitičke posledice će biti još dalekosežnije.

Šta god da usledi, Ukrajina bi lako mogla da bude među najvećim gubitnicima. Kako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznao, rat u Gazi već „preusmerava fokus“ dalje od borbe njegove zemlje protiv Rusije u trenutku kada Ukrajina ne može sebi da priušti usporavanje priliva pomoći sa zapada.

Ipak, sve je više sila i trendova – uključujući rusku sve militarizovaniju ekonomiju, rast Kine i rastuću ekonomsku težinu globalnog juga – koje čine fundamentalne promene međunarodnog poretka verovatnijim.

U međuvremenu, svet se bori sa sve većom nejednakošću, rastućim autoritarizmom, brzim razvojem transformativnih tehnologija poput veštačke inteligencije, degradacijom životne sredine i klimatskim promenama.

Iako je nemoguće znati sve detalje, fundamentalni globalni geopolitički rebalans deluje gotovo neizbežan. Duh konstantnih sukoba između zapada i njegovih rivala – naročito Kine, Rusije i islamskog sveta – sada predstavlja veliku opasnost.

Brama Čelani je profesor strateških studija u Centru za politička istraživanja sa sedištem u Nju Delhiju i saradnik na Akademiji Robert Boš u Berlinu, i autor dela „Voda, mir i rat: Suočavanje sa globalnom krizom vode“ (Rouman i Litlfild, 2013).

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org